BEOGRAD – Način na koji predstavlja i sprovodi aktivnosti iz akcionih planova za poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine potvrđuju da umesto volje da ostvari suštinske reforme, Vlada Srbije samo „štiklira stavke“ u procesu pristupanja Evropskoj uniji, poručeno je u sredu tokom predstavljanja novog Alarm izveštaja koalicije prEUgovor.
Izveštaj pokriva period od novembra 2021. do aprila 2022. godine, a tih šest meseci, prema rečima autora, obeležili su referendum o promeni Ustava i opšti izbori sa pratećim kampanjama i nizom propisa koji su ponovo menjani u poslednji čas.
„Nakon dvogodišnjeg zastoja, Srbija je krajem 2021. godine otvorila Klaster 4 (Zelena agenda i održiva povezanost) sa četiri pregovaračka poglavlja, što se najvećim delom može pripisati užurbanom finišu postupka ustavnih promena“, navodi se u izveštaju.
Jelena Pejić Nikić, urednica izveštaja i istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), ocenila je da se neke stvari po pitanju reformi dešavaju, ali da u ključnim pitanjima slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala nema političke volje za stvarnim poboljšanjem.
„Stav Vlade je uglavnom da se reformske aktivnosti sprovode zato što moramo, a ne zato što želimo da građanima Srbije bude bolje i da dostignemo standarde EU. Mnoge stvari jesu urađene, ali su te reforme uglavnom tehničke prirode jer se opšta slika nije promenila“, rekla je Pejić Nikić.
Izborne reforme bile nedovoljne za suštinski pomak
Funkcionerska kampanja vladajućih stranaka, a naročito predsednika Republike Aleksandra Vučića, ponovo je zasenila sve oblike političke promocije. Pored toga nalazi izveštaja pokazali su da je funkcionerska kampanja bila u punom zamahu i pre nego što su izbori zakazani.
Kako je na predstavljanju izveštaja objasnio programski direktor Transparentnost Srbija (TS) Nemanja Nenadić, izveštaj se fokusirao na finansiranje kampanje i ponašanje državnih organa tokom izbornog procesa. On je rekao da je kampanja za poslednje izbore bila najskuplja “u novijoj istoriji Srbije” i koštala je 15 miliona evra, zbog spajanja predsedničkih i parlamentarnih izbora, dodajući da javnost još uvek ne zna izvore sredstava političkih stranaka.
“Izveštaji o finansiranju izborne kampanje, na osnovu kojih bi trebalo da saznamo odakle potiče novac od kojeg je finansirana kampanja, podnose se mesec dana nakon proglašenja konačnih rezultata izbora na koje se čeka još uvek, mesec i po dana od njhovog održavanja”, kaže Nenadić
On napominje da je izmenom izbornih zakona koji se tiču finansiranja političkih partija, predviđeno da stranke podnose preliminarne izveštaje, ali da oni u praksi ti izveštaji sadrže podatke o malom obimu sredstava – između 15 i 20% od ukupnih troškova.
“To samo pokazuje da nije ostvareno ono što je bila svrha izmene Zakona, a to je veća transparentnost i uvid u finansije političkih partija”, dodao je Nenadić.
Izveštaj koalicije “prEUgovor” notirao je i da bez obzira na međustranački dijalog posredovan evroparlamentarcima, nije bitno unapredio orkuženje za održavanje izbora niti je stvoren prostor da se reše ranije identifikovani problemi poput funkcionerske kampanje.
Nemanja Nenadić izjavio je da su neke od dogovorenih mera tim dijalogom bile i kontraproduktivne, poput uvođenja Privremenog nadzornog tela za praćenje elektronskih medija.
“Iako je konstatovano i jeste tačno da je većina dogovorenih mera bilo poštovano, problem je u onom koraku ranije – šta je dogovoreno? Jer to što je dogovoreno nije dovoljno da reši problem, a možda najbolji primer za to je pokušaj ograničavanja funkcionerske kampanje, zabranom da elektronski mediji 10 dana pre izbora ne izveštavaju o pojedinim aktivnostima javnih funkcionera, poput otvaranja fabrika”, rekao je Nenadić. On je ocenioda je sasvim jasno da se problem funkcionerske kampanje ne rešava time što se definiše šta mediji treba da prenose, nego šta funkcioneri smeju da rade.
Ustavne promene – odrađivanje reformi
Nalazi Alarm izveštaja pokazuju da je postupak izmene Ustava Srbije u oblasti pravosuđa okončan ubrzanim tempom a da konačni tekst ustavnih amandmana ukazuje na to da je reč o “pukom štikliranju stavki zarad evrointegracija Srbije, bez namere da se zaista unapredi nezavisnost pravosuđa”.
“U roku od samo sedam dana krajem novembra 2021. godine primljeno je novo hitno mišljenje Venecijanske komisije, korigovan je i usvojen Akt o promeni Ustava i raspisan referendum za njegovo potvrđivanje” stoji u izveštaju. Dodaje se da iako ustavni amandmani sadrže niz važnih unpređenja, mogućnost za uticaj politike na ovu grani vlasti nije sasvim uklonjena.
Jelena Pejić Nikić ocenila je da su aktivnosti na dovršavanju procesa izmena Ustava više išle u cilju da se dva meseca pred izbornu kampanju otvori klaster i napravi pomak nakon dve godine. Prema njenim rečima, to je bio prvi ne i jedini propust kada je u pitanju promena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.
“Komunikacija sa građanima bila je formulisana kao da mi to moramo da odradimo zbog EU i zato što ne možemo dalje da napredujemo, a ne zato što je u našem interesu da unapredimo nezavisnost sudija i tužilaca, i uklonimo mehanizme za njihovu politizaciju”, rekla je Pejić Nikić.
Slučaj Linglonga – ogolio problem trgovine ljudima u Srbiji
U izveštaju koalicije “prEUgovor” stoji da tokom šest meseci otkako je slučaj vijetnamskih radnika fabrike guma u Zrenjaninu Linglong, dospeo u žižu javnosti, Srbija nije pokazala jasnu nameru da primenjuje sopstveni zakonodavni okvir u ovom slučaju, i da pruži adekvatnu zaštitu i podršku pretpostavljenim žrtvama trgovine ljudima.
Jasmina Krunić ispred organizacija ASTRA izjavila je da je ovaj slučaj izazvao izuzetno intenzivnu reakciju međunarodnih partnera, Evropske unije, Ujedinjenih nacija, ali da vlasti u Srbiji ovu situaciju ignorišu.
“Slučaj Linglonga pokazao je da trgovina ljudima, kao jedan veoma uska tema, dotiče sve važne aktere u jednoj državi: policiju, tužilaštvo, sudstvo, ministarstvo zaduženo za socijalnu zaštitu”, rekla je Krunić.
Ona je zaključila da će se migracija radne snage sa Bliskog i dalekog Istoka nastaviti, jer usled odlaska srpske radne snage postoji potreba za stranom, ali da država mora da osigura da oni koji dođu se ovde ne nađu u neljudskim uslovima gde su im ograničena osnovna ljudska prava zagarantovana i našim zakonima.
Koalicija prEUgovor je prva koalicija organizacija civilnog društva, koja je osnovana radi praćenja realizacije politika koje se odnose na pregovore o pristpanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na političke kriterijume i poglavlja 23 i 25. Koalicija se sastoji od sedam organizacija civilnog društva sa iskustvom u tematskim oblastima koje obuhvata klaster “Osnove” i formirana je 2013. godine sa zadatkom da predlaže mere za podsticanje unapređivanja oblasti koje su relevantne za pregovarački proces.