BEOGRAD – Nova knjiga Duška Lopandića „Evropska integracija između nacije i globalizacije“ predstavljena je 29. marta u atrijumu Narodne biblioteke Srbije u Beogradu.
Zamenik predsednika Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), profesionalni diplomata i bivši šef misije Srbije pri EU, u knjizi između ostalog piše i o izazovima sa kojima se Evropska unija suočava u vremenu kriza, Bregzitu, proširenju EU i zakasneloj integraciji Zapadnog Balkana i Srbije.
Na promociji su, uz autora, govorili i generalna sekretarka EPuS Suzana Grubješić, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Radovan Vukadinović, profesor Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije i Gojko Božović, urednik izdavačke kuće „Arhipelag,“ koja je knjigu izdala.
Lopandić je okupljenoj publici kazao da je javnosti želeo da pruži intelektualni proizvod koji će moći da navede na razmišljanje o aktuelnom procesu evropskih integracija, kao i da bi knjiga trebalo da pruži podsticaj da se što širi krug ljudi uključi u debatu o budućnosti EU.
„EU se menja pred našim očima, više ne možemo pričati o tome da će evropski kontinent biti jedinstven s obzirom da se izlaskom Velike Britanije sve menja. Konstelacija odnosa je takva da kontinentalna Evropa ulazi u jednu novu vrstu nepoznanice, menjanja profila i o tome svi mi u Srbiji treba da razgovaramo i da težimo da se uključimo u najnovija dešavanja“, rekao je Lopandić.
Po njegovim rečima, za male i srednje zemlje je naročito značajno da budu deo jednog stabilnog sistema, a evropski sistem, koji je složen, razvijen i strukturisan, je vrlo pogodan za takvo nešto jer „ne oduzima identitet manjim narodima, već održava i jača ono što oni jesu“.
„Ne treba odustajati nikada, što zbog vrednosti koje donosi evropska integracija, što zbog koristi koju od nje imaju i privreda, i građani, i društvo, i država“, kazao je autor.
Generalna sekretarka EPuS Suzana Grubješić primetila je da je Lopandić Bregzit „sa pravom nazvao najvećim geopolitičkim potresom“ u poslednjoj deceniji, a možda i duže, jer smo prvi put svedoci toga da jedna zemlje izlazi iz EU, dok je na vidiku prijem neke druge.
Ona je kazala da su, uz temu Bregzita, u knjizi najinteresantnije teme koje se tiču krize rasta, kako one koja je prouzrokovana proširenjem (ono jeste sa pravom duže vreme označavano kao najuspešniji deo spoljne politike Unije, ali je istovremeno dovelo i do svojevrsne krize rasta), tako i one koja postoji u ekonomiji, koja se tek tokom poslednjih godinu-dve oporavlja od posledica finansijske krize iz 2008. i 2009. godine.
„U Srbiji nismo previše uključeni u debate koje se vode o budućnosti Unije. O reformama koje možemo očekivati malo znamo, a u debatama o njenoj budućnosti koje se vode u evropskim prestonicama i Briselu još manje učestvujemo. Proces približavanja Srbije Uniji podrazumeva i poznavanje i proučavanje EU, jer je ona organizacija koja se konstantno menja. Zato je potrebno organizovati što više debata o promenama koje će se desiti u Uniji, a da prestanemo da gledamo u sopstveni pupak“.
Sam naslov, po njenim rečima, ukazuje na suštinu dileme – da li dati prednost naciji ili rezultatima globalizacije, s obzirom da „identitetsko pitanje da li su građani Evrope najpre građani Evrope ili su pre svega građani svojih nacionalnih država pa potom građani Evrope“, ostaje otvoreno.
Predsednik Upravnog odbora CEP-a Srđan Majstorović rekao je da je u knjizi „Evropska integracija između nacije i globalizacije“ zapravo pročitao tri knjige.
„Prvo, ona je jedan ozbiljan udžbenik, ozbiljna teorijska analiza istorijata i razvoja ideje ujedinjenja evropskih država, kao i ostvarivanja ideje o stogodišnjem miru u Evropi. Druga knjiga koju sam pročitao u ovoj knjizi je zapravo priručnik za komuniciranje sa javnošću o temi EU. Treća, meni najdraža, sadržana je u privatnim pismima, koja zapravo predstavljaju intimno otvaranje autora prema čitaocu“, rekao je Majstorović.
Profesor Slobodan Zečević kazao je da je „knjiga najvećim delom odraz stručnog, ali na trenutke i ličnog i intimnog iskustva“.
„Ona je plod (Lopandićevog) dugogodišnjeg naučnog, akademskog rada u oblasti evropskih integracija, kao i praktičnog delovanja, odnosno diplomatskog rada“, rekao je Zečević.
Provesor Radovan Vukadinović rekao je da u knjizi „lako nametnuti istorijski milje boji događaje i čini da se čitalac oseti da je prisutan na događajima o kojima autor piše“.
Po rečima Gojka Božovića, tema knjige je aktuelna s obzirom da se „pitanje nacija i identitetskih fascinacija ponovo javlja na evropskoj političkoj pozornici iako se činilo da je prevladano“, a da je globalizacija jedan „širok kontekst u kojem EU pokušava da izgradi i utemelji svoju ulogu“, i u kojem bi trebalo da je važan akter i sagovornik.