fbpx
European Western Balkans
Bezbednost

Predstavnici stranaka: Treba otvoreno razgovarati o odnosu prema NATO-u, članstvo nije tema

Foto: Fejsbuk / Institut za evropske poslove

BEOGRAD – U Srbiji se mora ozbiljno razgovarati o spoljnopolitičkim interesima Srbije, ali i o benefitima saradnje sa NATO-om, rečeno je na sinoćnoj debati “Srbija i NATO više od dve decenije nakon konflikta – da li je vreme za članstvo” koju je organizovao Institut za evropske poslove (IEP).

Na pitanje da li Srbija treba uđe u NATO, Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG), smatra da je to u ovom trenutku suviše eksplicitno pitanje i da za to postoji niz razloga.

“Prvo zato što nas tamo zaista niko nije ni zvao. Postoje izjave generalnog sekretara da su Srbiji vrata otvorena što ne znači da onog trenutka kada bi Srbija deklarisala tu želju da bi istog trenutka postala član NATO”, naveo je Grbović.

Pored ovoga on smatra da je još jedan od ključnih razloga taj što Srbija nema jasno osmišljen spoljnopolitički kurs. Grbović smatra da se spoljna politika vodi interesima vladajuće elite.

Kao treći razlog, on navodi i nepostojanje podrške građana za tu temu što je rezultat licemernog odnosa vlasti prema njoj. Kako navodi Grbović, iako Srbija ima razvijenu saradnju sa NATO-om, licemerje se ogleda u samom prezentovanju te saradnje.

“Ako ja kažem da podržavam saradnju, to će naići na negativne reakcije poslanika, katastrofalne naslove u tabloidima, negativne  reakcije ministara”, naveo je on i dodao da je društvo “u ovom trenutku traumatizovano i ne mogu da se vode normalne diskusije na ovu temu”.

Dragan Šormaz, narodni poslanik iz redova Srpske napredne stranke (SNS) i šef Delegacije Narodne skupštine Republike Srbije pri Parlamentarnoj skupštini NATO, složio se sa Grbovićem da postoje mnoge nepoznanice te saradnje, za šta su krivi svi političari.

“Od 2000. godine naovamo nijedna vlada odnosno vlast nije pokušala da objasni prednosti članstva u NATO-u, a čak prećutavamo i prednosti ulaska u EU, što je meni neverovatno.”, rekao je Šormaz i naveo da je zbog svojih stavova i sam trpeo kritike u poslaničkom krugu.

Šormaz je objasnio da Srbija sarađuje sa NATO-om preko programa Partnerstvo za mir (PzM) i da takav ugovor ima i Rusija, ali je od 2015. po suspenzijom zbog sitaacije oko Ukrajine i Krima.

“Došli smo do IPAP, drugog po redu. To je maksimalni nivo saradnje, a preko toga možemo samo da apliciramo, a mi nismo za članstvo”, objasnio je Šormaz i dodao da za aplikaciju fali Akcioni plan za pristupanje (Membership Action Plan).

Jedini panelista koji se eksplicitno protivi članstvu u NATO-u bio je Boško Obradović, predsednik Srpskog pokret Dveri, koji takođe ističe da to može da bude legitimno političko opredeljenje, ali da se o tome treba argumentovano razgovarati.

On je istakao da ima emotivan odnos prema ovom pitanju, jer je Srbija zajedno sa Republikom Srpskom i Crnom Gorom bila jedina zemlja u Evropi koja je bila bombardovana i to mimo Ujedinjenih nacija. Pored toga on navodi da se člantvu pokreću brojna pitanja – da li je članstvo u NATO uslov za ulazak u EU, da li će Srbija učestvovati u “NATO ratovima”, da li će učestvovati u okruživanju Rusije i da li će se time ići mimo rezolucije Narodne skupštine iz 2007. godine.

On navodi da je i pored toga svake godine Srbija bliža NATO paktu i da je ostao još samo jedan korak, a to je apliciranje.

“Mi kao nova generacija političara možemo da razgovaramo o NATO paktu. Naravno da mi možemo sesti sa njima da razgovaramo, ali da li smo mi dobili izvinjenje, da li smo dobili odštetu. Stvar nije jednostavna i zbog toga moramo da razgovaramo otvoreno”, naveo je Obradović.

Nešto uzdržaniji stav je imao Nebojša Zelenović, predsednik stranke Zajedno za Srbiju, koji se nije eksplicitno izjasnio da li bi prihvatio članstvo Srbije u NATO, ali je istakao da sadašnja politika koju vodi Srbija nije na dobrom putu.

“Naša politika je strateško partnerstvo sa Zapadom, jer mislimo da to vodi Srbiju ka boljem životu”, naveo je Zelenović i dodao da je on spreman da sedne za sto i razgovara sa svakim ko je za ulazak Srbije u Alijansu.

Da bismo se odredili prema NATO-u, Zelenović smatra da treba da se objasni šta je dobro za Srbiju, šta je NATO, ali i šta se dešava sa Kosovom.

“Stanovište je mnogo kompleksnije od dva ili tri pitanja. Mi moramo da prvo da definišemo šta je Zapad. Mi nismo nikada imali strateški dogovor sa Zapadom i kako kaže anglosaksonska poslovica „Kada sednete u pogrešan voz sve su stranice pogrešne“. Mi različite pojave posmatramo iz različitog voza”, rekao je Zelenović.

On navodi da je činjenica da se u Srbiji svih ovih godina loše živi i da zbog toga mora postojati jedan stub spoljne politike. Strateškim dogovorom sa NATO-om bi se ostvarila “ozbiljna stabilnost” koja omogućava “dobre investicije”, više novca u budžetu i bolje plate.

Benefiti i interesi Srbije

S druge strane, kada razmišlja o ovoj temi, Grbović ističe da prvo gleda šta je interes Srbije, a činjenica je da u NATO-u nijedna država ne može da uđe sa nerešenim pitanjem svojih granca – što je slučaj sa Srbijom.

“NATO nije samo vojno-odbrambeni savez, već je par ekselans politička organizacija. U toj organizaciji participiraju važne države i ne treba imati loše odnose sa njima”, navodi Grbović.

Pored toga on navodi da u okviru NATO postoje i brojni projekti na kojima Srbija sarađuje koji nisu isključivo vezani za vojnu oblast, ali da javnost u Srbiji treba da bude na pravilan i objektivan način obaveštena.

Grbović dodaje i da žrtve iz bombardovanja 1999. ne treba da budu izuzete, ali se takođe ne sme zaboraviti da “stasavaju nove generacije” koje nisu bile rođene i koje nemaju veze sa događajima iz 1999. godine.

“Ja želim da se otvori prostor da se čuju argumenti sa jedne, sa druge i sa treće strane. Kada se premeri šta je interes Republike Srbije, onda da to bude zvaničan kurs Srbije. Toga nema”, ističe Grbović.

“Ja mislim da ne postoje stubovi spoljne politike. Naša spoljna politika je kreirana interesom onih onih koji su na vlasti i ona se može dogovoriti sa jednim, sa drugim, sa četvrtim. U suštini Srbija je jednako nepouzdan partner svima. Srbija nije ni proevropski, ni pro-NATO, ni proruski, ni prokineski. Srbija je pro-ništa”, napominje Grbović.

Kada je u pitanju saradnja sa NATO-om, Obradović ističe da nije anti-NATO, jer se zalaže za saradnju sa NATO, ali ako smiruju svoje “imperijalističke tenzije i idu ka miru u svetu”, onda on to pozdravlja.

“Mi treba da vidimo na kojim stranama sveta treba da gledamo da ostvarimo svoje nacionalne, državne i ekonomske interese. Ja nemam problema sa tim da to bude Zapad, ali je problem sa tim Zapadom što je on uvek suprotan od naših interesa i uvek je na strani onih koji su suprotni našim interesima”, navodi Obradović.

Šormaz s druge strane navodi da je “NATO samo reč koja se koristi protiv Zapada upravo zbog tog emotivnog pristupa”. On dodaje da je i sam učestvovao u ratu 1999. godine kao pripadnik protivvazdušne odbrane (PVO), ali da ističe da je potrebno “otvoriti se i razmišljati”. “Imali smo žrtve i imali smo posledice, ali je prošlo 20 godina”, objašnjava Šormaz.

On se slaže sa Zelenovićem da Srbiji strateški partneri trebaju biti pre svega SAD i EU, a da sa svim ostalim zemljama treba održavati dobre odnose.

On kao jedini problem vidi javnu diplomatiju, jer kada se govori o prvom Individualnom akcionom planu partnerstva (IPAP) između Srbije i NATO stiče da je “sve urađeno kako treba” i da su ocene bile savršene.

“Malo ljudi zna da je u Varvarinu gde je bombardovan most, američka vojska izgradila most. O tome se ne govori. za početak treba govoriti koliko sarađujemo sa NATO-om i koji su to benefiti”, zaključuje Šormaz.

On objašnjava da saradnja ne znači nužno članstvo, jer mnoge zemlje Evropske unije nisu članice NATO-a. Jednom kada Srbija uđe u EU, onda ulazi i pod NATO kišobran, jer se EU oslanja na NATO.

Grbović takođe misli da su evropske i atlantske integracije razdvojene i da EU nije paket aranžman posle ulaska Srbije u NATO.

“Od slučaja Albanije i Severne Makedonije se čini da su procesi evropskih i atlanstkih integracija razdvojeni. Imamo Albaniju koja je duže vreme član NATO-a i Severnu Makedoniju koja je skoro postala. I ne vidi se gde su one na putu EU”, rekao je Grbović.

IEP je debatu organizovao uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije, Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu i Odeljenja za javnu diplomatiju NATO (NATO PDD).

Povezani članci

NATO poštuje neutralnost Srbije, ali spreman na veću saradnju

Filip Lukić

Komandant KFOR primio delegaciju Severnoatlantskog saveta

EWB

Srbija pokrenula tri nova projekta u okviru programa Nauka za mir i bezbednost u 2021.

EWB