Prošle godine imala sam zadovoljstvo da učestvujem na Samitu „Startup Europe” u Sofiji i podelim neke od priča o inovativnim i uspešnim novoosnovanim preduzećima iz cele srednje i istočne Evrope i sa zapadnog Balkana. To je zaista bio inspirativan događaj, prilika da se baci pogled na svet digitalnih i drugih novoosnovanih preduzeća u tom delu Evrope, i bilo mi je drago da vidim da tu ne manjka ni inovacija ni preduzetništva.

Na Samitu u Sofiji potpisana je zajednička deklaracija o stvaranju dve nove mreže, osmišljene kako bi se novoosnovanim preduzećima iz te regije pomoglo da se razvijaju delotvornije. To su: Mreža „Startap Evrope” za zapadni Balkan (engl. „Startup Europe Western Balkans Network”, SEWBN) i Mreža „Startap Evrope” za srednju i istočnu Evropu (engl. „Startup Europe Central and Eastern European Network”, SECEEN). Deklaraciju je potpisalo ukupno osam zemalja iz srednje i istočne Evrope (Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Poljska) i šest zemalja sa zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Srbija i Severna Makedonija), koje su se složile da će svoju postojeću saradnju formalizovati i proširiti kako bi se novoosnovanim preduzećima iz cele regije pružio bolji pristup stručnom znanju i prilikama za rast.

Danas, samo pet meseci kasnije, mreže samo što nisu ugledale svetlo dana. Opšta skupština mreža održaće se 20. marta u gradu Kluž-Napoka u Rumuniji, tokom Samita „Startap Evrope” 2019. Članovi svake od mreža (nacionalne organizacije čiji je rad usmeren na kultivisanje i podupiranje rasta novoosnovanih preduzeća) trenutno rade na zajedničkom dogovoru kojim će se obuhvatiti pitanja saradnje i upravljanja i uspostaviti okvir za budući rad mreža. Kako bismo ih učinili što sveobuhvatnijim i što delotvornijim, uskoro ćemo započeti sa širenjem mreža tako što ćemo na uključivanje pozvati više organizacija iz raznih nacionalnih ekosistema za startapove.

Tokom Samita „Startap Evrope” u Kluž-Napoki biće objavljne i Portfolio ekosistema tih novih mreža. Taj portfolio je sveobuhvatna lista obuhvaćenih sektora i industrija. Sadrži informacije o inovacijskim i tehnološkim centrima u svakoj od zemalja koji su povezani sa novoosnovanim preduzećima. Tu je i pregled ključnih deoničara u svakoj od zemalja i pregled relevantnih programa i politika u svakoj od zemalja osmišljenih u cilju podsticanja razvoja novoosnovanih preduzeća. Kao takav, taj portfolio će biti zlatni rudnik korisnih informacija za novoosnovana poduzeća koja žele poslovati u bilo kojoj od zemalja obuhvaćenih mrežama, bez obzira na to imaju li već poslovni prostor u njima ili ne.
A članovi osnivači tih mreža nisu gubili vreme nego su se bacili na posao: već su počeli raditi na nacrtu svojih preporuka o mogućnostima poboljšanja lokalnih politika u cilju podsticanja rasta startapova.

Ali zašto je sve to tako važno? Preduzetnici u području tehnologije promenili su način na koji svi mi komuniciramo, međusobno i sa celim svetom. Evropska preduzeća kao što su Spotify, Soundcloud ili Dezeer uneli su revoluciju u muzičku industriju; preduzeća BlaBlaCar u Francuskoj ili Cabify u Španiji demokratizovali su prevoz; preduzeća Deliveroo, Freshome ili Takeaway promenila su sektor dostave; Klarna iz Švedske ili nemačka preduzeća N26 i Kreditech povećala su dostupnost financijskih usluga za građane. Imamo preduzeća iz srednje i istočne Europe kao što je UIPath u Rumuniji, koje postaje globalni predvodnik u robotskoj automatizaciji postupaka, ili transportno preduzeće Taxify iz Estonije koje je svoje poslovanje proširilo s taksija na električne romobile u mnogim gradovima širom Evrope.

Svi ti primeri pokazuju da veliki potencijal za startapove u digitalnom sektoru širom Evrope ne samo da postoji, nego se i ostvaruje. Ipak, jasno je da možemo učiniti još više kako bismo preduzećima olakšali da svoje odlične ideje pretvore u održive poslovne ponude. To znači da je potrebno više zajedničkog razmišljanja o pravilima i regulativi  poput raznih problema na koje nailaze preduzeća za dostavu ili prevoz suočen sa različitim nacionalnim propisima) i treba uspostaviti pravu infrastrukturu i okvir za podsticanje novih ideja.

Na primer, mreža digitalno inovacijskih centara (koju razvijamo diljem EU-a kako bismo povezali istraživače i preduzeća) već privlači nove digitalne startapove koji imaju inovativne ideje. Digitalni inovacijski centar mesto je gde preduzeća, osobito MSP-ovi, novoosnovana preduzeća i srednja preduzeća, mogu dobiti pomoć kako bi poboljšala svoje poslovanje, proizvodne procese, proizvode i usluge, te svoje poslovne modele prilagodila digitalnom dobu.

Dosad je više od 500 startapova, MSP-ova i srednjih preduzeća učestvovalo u istraživačkim projektima financiranim sredstvima EU-a kojima se podupiru ti centri, a mnoga od tih preduzeća bila su iz srednjeg i istočnog dela EU-a. Na primer, bugarsko preduzeće Dynaback sarađuje s jednim digitalnim inovacijskim centrom na daljem razvoju pametne majice koja pomoću niza senzora registruje promene u zakrivljenosti kičme. Ali još uvek nam je potrebno više takvih centara kako bismo poduprli startup-kulturu u tom delu sveta. Pružamo smernice i osposobljavanje za više od 30 potencijalnih digitalnih inovacijskih centara u zemljama srednjeg i istočnog dela EU-a, a krajem 2018. objavili smo novi poziv na podnošenje predloga za potporu razvoju digitalnih inovacijskih centara u regijama koje su dosad nedovoljno zastupljene, za šta je obezbeđeno 8 miliona evra.

Uspostava tog okvira od ključne je važnosti za razvoj dinamične startap-kulture u srednjem i istočnom delu EU-a i u zemljama zapadnog Balkana. Potrebno nam je više programa i inicijativa posvećenih potpori rastu ekosistema za startupove; potrebno je više razumevanja potrebe da se smanji administrativno opterećenje za novoosnovana preduzeća; i naravno potreban nam je bolji pristup prilikama za visokokvalitetno financiranje.

U poslednje 3 godine zahvaljujući radu „Startup Evrope” više od 700 novoosnovanih preduzeća dobilo direktan pristup tržištu i potporu ubrzanju razvoja, što je privuklo više od 160 miliona eura privatnih ulaganja. Zahvaljujući inicijativi Komisije veze među evropskim centrima za startapove iz različitih zemalja znatno su ojačane, i za rad tih dveju novih mreža nesumnjivo će biti korisni temelji koji su već postavljeni u drugim delovima u Evropi. U okviru te inicijative nastaviće se s pružanjem podrške ne samo novoosnovanih poduzeća diljem evropskog kontinenta nego i već etabliranih preduzeća koja žele proširiti svoje poslovanje, primera rada osiguravanjem novih tržišnih mogućnosti izvan Evrope.

Evropa ima istraživačke kapacitete, financijska sredstva, preduzetnički duh i tržišne mogućnosti za podršku dinamičnoj i uspešnoj startap-kulturi u području digitalnih tehnologija i šire. Ključno je da ima i političku i stratešku podršku. Razvoj sveobuhvatnih i delotvornijih mreža za podršku startupovima u srednjem i istočnom delu EU-a i na zapadnom Balkanu sigurno će dati veliki podsticaj preduzetnicima širom tih regija i uverena sam da ćemo sledećih nekoliko godina biti svedoci procvata digitalnih startapova u tim regijama.