fbpx
European Western Balkans
Politika

Pregrupisavanje na desnici: Nova grupa Viktora Orbana pretekla grupu Đorđe Meloni u Evropskom parlamentu

Viktor Orban i Đorđa Meloni na sastanku Evropskog saveta; Foto: Evropska unija

Mesec dana nakon održavanja izbora za Evropski parlament, kristališu se odnosi na desnom spektru. Oko 160 poslanika konzervativnih i radikalno desnih partija biće podeljeni u dve približno jednake grupe – Evropske konzervativce i reformiste, u kojoj je najveća partija italijanske premijerke Đorđe Meloni, i “Patriote za Evropu”, osnovanu pre samo nedelju dana na inicijativu mađarskog premijera Viktora Orbana.

Kako prenosi Euronews, “Patriote za Evropu” trenutno imaju 84 poslanika, dok Evropski konzervativci i reformisti imaju 78 od ukupno 720 u Evropskom parlamentu. Za predsednika “Patriota” je izabran Žordan Bardela iz francuskog Nacionalnog okupljanja. Iako je Orban jedan od inicijatora grupe, Nacionalno okupljanje je najveća partija sa 30 poslanika.

Portparol mađarskog premijera Zoltan Kovač objavio je u ponedeljak na društvenoj mreži X da se grupa “Patriote za Evropu” zvanično akreditovala kao treća najveća u Evropskom parlamentu, iza Evropske narodne partije i Socijalista i demokrata.

Osnivanje “Patriota za Evropu” obznanili su 30. juna u Beču Viktor Orban, bivši premijer Češke i lider najveće opozicione partije ANO Andrej Babiš i Herbert Kikl, lider Slobodarske partije Austrije, koja je takođe vodeća opoziciona stranka u svojoj zemlji.

“Ljudi u Evropi žele tri stvari – mir, red i razvoj. A ono što dobijaju od trenutne elite u Briselu su rat, migracija i stagnacija”, izjavio je Orban na konferenciji za štampu u Beču.

Orbanova stranka Fides je dugo godina bila članica Evropske narodne partije (EPP), ali ju je napustila 2021. godine kada je postalo jasno da je pred isključenjem. Fides je bio u sukobu sa EPP po brojnim pitanjima, uključujući migracije i vladavinu prava, ali i lične sukobe sa rukovodstvom. Naredne tri godine Fides je proveo van poslaničkih grupa u Evropskom parlamentu.

Češka partija ANO koju predvodi Babiš je donedavno pripadala liberalnoj grupi “Obnovimo Evropu”, ali ju je napustila ubrzo nakon izbora za Evropski parlament 9. juna. Za posmatrače ovo nije predstavljalo veliko iznenađenje, s obzirom na udaljavanje stavova ANO-a i ostatka grupe.

Sa druge strane, Slobodarska partija Austrije pripadala je grupi “Identitet i demokratija”, koja je u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta okupljala populističke i radikalno desne partije.

“Naš cilj je – i verujemo da će se to uskoro ostvariti – da ovo postane najjača desna grupa u evropskoj politici”, izjavio je Orban u Beču 30. juna.

Samo nedelju dana kasnije, izgleda da mu se cilj ostvaruje. Do ponedeljka, 8. jula, praktično cela grupa “Identitet i demokratija” pristupila je grupi “Patriote za Evropu”.

Među partijama koje su pristupile su francusko Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, italijanska Liga, holandska Partija slobode, ali i španski Voks, koji je u ovu grupu prešao iz Evropskih konzervativaca i reformista (ECR).

U nedeljama nakon izbora za Evropski parlament izgledalo je da će upravo ECR biti najveća grupa desnice. Osvojila je 73 poslanika, od čega više od pola čine dve partije – Braća Italije premijerke Đorđe Meloni i Pravo i pravda, koja je do prošle godine vladala Poljskom.

Ubrzo nakon toga, ECR grupa je poširila svoje redove za preko 10 novih poslanika, pretekavši liberale na trećem mestu po veličini u Evropskom parlamentu. Međutim, sa odlaskom španskog Voksa u “Patriote za Evropu”, ECR trenutno ima šest poslanika manje.

Van poslaničkih grupa je i dalje Alternativa za Nemačku sa 15 poslanika, kao i slovački Smer premijera Roberta Fica. Njihova budućnost je trenutno nepoznata.

U čemu se razlikuju ECR i “Patriote”?

Evropske konzervativce i reformiste osnovala je još 2009. Konzervativna partija Velike Britanije, dok je ta zemlja bila članica EU, zajedno sa poljskim Pravom i pravdom i češkom Građanskom demokratskom strankom, iz koje dolazi aktuelni premijer te zemlje Petr Fjala.

Partije unutar ECR su uglavnom umereno evroskeptične, i nisu išle toliko daleko da zahtevaju izlazak svojih država iz Evropske unije. U spoljnoj politici su najčešće “na liniji” NATO-a, što se vidi i po pozicijama prema ratu u Ukrajini koje je zauzela premijerka Italije Đorđa Meloni.

U međuvremenu, grupa koja je okupljala radikalniju desnicu menjala je nazive tokom godina. Od 2014. do 2019. zvala se “Evropa nacija i slobode”, od 2019. do 2024. “Identitet i demokratija”, a u novom Evropskom parlamentu zvaće se “Patriote za Evropu”.

Neke od partija u ovoj grupi, poput Nacionalnog okupljanja, svojevremeno su se zalagale za izlazak iz EU, mada su u međuvremenu ublažile taj stav. Lideri “Patriota” – između ostalih, Marin Le Pen, Mateo Salvini i Viktor Orban – dugo godina su imali daleko pozitivniji stav o Rusiji i Vladimiru Putinu u poređenju sa drugim evropskim partijama.

Nakon invazije na Ukrajinu 2022, i ti stavovi su donekle ublaženi, mada je Orbanova poseta Putinu prošle nedelje pokazala da u ovoj grupi i dalje postoji značajno veća spremnost za saradnju sa Rusijom nego u ostalim.

Ove linije razdvajanja nisu uvek potpuno jasne. Evropski konzervativci i reformisti su, nakon junskih izbora, u svoje redove primili, između ostalih, članove nove rumunske stranke AUR, koja se proteklih godina istakla anti-ukrajinskim stavovima.

Nakon prijema AUR-a u ECR, Orbanov Fides izjavio je da neće postati član ove grupe zbog netrpeljivosti prema mađarskoj manjini koju ispoljava ta rumunska partija.

Povezani članci

Predstavljen izveštaj EK pred skupštinskim Odborom za evropske integracije, opozicija nije potpisala zaključak

Sofija Popović

Mogerini Vučiću: Vrata EU otvorena za Zapadni Balkan

EWB

Evropski poslanici iz redova socijaldemokrata: Srpski lideri ugrožavaju demokratiju

EWB