fbpx
European Western Balkans
Društvo

PrEUgovor: Reforme treba sprovesti zbog nas, a ne zbog EU – potrebne su nam institucije kojima se možemo obratiti kada nam je to potrebno

Elek, Macanović, Nenadić, Pejić; Foto: Medija centar

BEOGRAD – „Iako i dalje postoji deklarativna posvećenost putu Srbije ka EU (povremeno isprekidana izlivom antievropskih poruka), nedostaje uverenje da postoji politička volja za sprovođenje suštinskih reformi“, zaključak je izveštaja koji je predstavila Koalicija prEUgovor u utorak 18. maja.

Urednica izveštaja, Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku predstavila je opšti pregled izveštaja i istakla da iako je u prethodnih 6 meseci bilo dinamičnije kada je reč o aktivnostima koje su preduzete, rezultati su ti koji nedostaju.

„Izgleda da je shvaćena kritička poruka evropskih institucija da neke stvari moraju da se aktiviraju, da se pokrenu, ali naši nalazi pokazuju da nema suštinske promene, već da se vraćamo na stari način ’štikliranja stavki’, odnosno zadovoljavanja forme bez suštine“, objasnila je ona.

Kako izveštaj navodi, Srbija nije uspela da otvori nijedno novo pregovaračko poglavlje od 2019. godine, što je posledica slabih rezultata, stagnacije pa čak i pogoršanja stanja u ključnim oblastima. Takva situacija objašnjava Pejić Nikić stvara određeni pritisak za vlasti te se zbog toga iz dana u dan nešto dešava, a sve to podseća na period pripremanja ispita.

„Vlasti se bore za prelaznu ocenu na ispitu, a prvi je non-paper Evropske komisije koji bi trebalo da izađe u junu, a zatim i drugi izveštaji koji slede od kojih zavisi otvaranje klastera“, navodi ona.

Postupak izmene Ustava u cilju jačanja nezavisnosti sudstva, neadekvatan rad na izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nedostatak napretka u oblasti slobode medija, nezadovoljstvo rešenjima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog samo su neki od problema koje je adresirao izveštaj. Nedostatak rezultata beleži se i u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju.

Kako objašnjava Pejić Nikić, stagnacija može imati veze i sa zamorom u Evropskoj uniji, kao i sa pojedinim greškama koje je ona načinila u prethodnom periodu, ali često se ti pogrešni koraci uzimaju kao izgovor za predstavnike vlasti onda kada stignu kritike iz Brisela. U tim momentima se vidi da članstvo u EU i nije stvarni cilj, ali ipak ona navodi kako su reforme bez obzira na to neophodne.

„Reforme treba sprovesti zbog nas, a ne zbog EU. Nama su potrebne institucije kojima se možemo obratiti kada nam je to potrebno“, zaključuje Pejić Nikić.

U borbi protiv korupcije Srbija nije uspeh. Kako pokazuje izveštaj, nema nikakvih poboljšanja zakonodavnog okvira dok se u isto vreme kasni sa sprovođenjem Revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23, usvojenog 10. jula prošle godine.

„Napretka nije bilo, a došlo je čak i do pogoršanja u sprovođenju postojećih zakona, posebno kada je reč o javnim nabavkama i upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu“, navodi se u izveštaju.

Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija, istakao je da je Srbija u oblasti upravljanja javnim preduzećima ušla u potpuno nezakonito stanje. Kako on navodi, pored toga što u Srbiji postoji nastavak prakse postavljanja službenika na položaje u državnoj upravi, vlada sve češće retroaktivno legalizuje njihove položaje. Na sve to, do informacija o takvim postupcima je mnogo teško doći.

„Postavljanje službenika na položaje je višedecenijski problem, a mi smo tek zahvaljujući Evropskoj komisiji dobili neke bazične podatke. Oni su tražili informacije od Vlade i onda mi iz njihovog izveštaja možemo da saznajemo o tome“, navodi on.

Dodaje da je nastavak postojećeg trenda zabeležen i u oblasti javnih nabavki dok se sve nabavke stavljaju se pod tajno, a građanima ne obezbeđuju podaci. Ovakva situacija, objašnjava on posledica je toga što je Vlada više ne reaguje na kritike spolja.

„Veliki problem predstavlja smanjena osetljivost Vlade na kritike koje se odnose na vladavinu prava u Srbiji. Ako nekoliko godina za redom postoje upozorenja da su pojedine prakse suprotne načelima EU kakvo je npr. slobodno tržište, ali ne postoje aktivnosti da se ta praksa umanji i da se nabavke ugovaraju preko tendera, onda je jasno da taj pritisak nije dovoljno snažan da bi proizveo akciju“, objašnjava Nenadić

Kada je reč o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Nenadić objašnjava da iako su ove godine predstavnici civilnog društva dobili priliku da doprinesu radu Radne grupe koja radi na Nacrtu, on ipak misli da će doći do „kvarenja“ ovog zakona iz dva razloga.

„Prvi je uvođenje novih osnova za uskraćivanje pristupa informacijama, što je u suprotnosti i sa ustavnom zabranom smanjenja dostignutog nivoa ljudskih prava, a drugi je uklanjanje testa javnog interesa kada su u pitanju tajni podaci“, zaključuje on.

Izveštaj skreće pažnju i na probleme u oblasti rodne ravnopravnosti. Ministarstvo za ljudska i manjinska sprovodi aktivnosti vezane za izradu nacrta antidiskiminatornih zakona i strateških dokumenata,ali  problem su nezadovoljstva rešenjima u nacrtima zakona dok zvanična obrazloženja za neprihvaćene predloge ne sadrže razloge (ili oni nisu dovoljno valjani) koji su u skladu sa zakonom.

Vanja Macanović, iz Autonomnog ženskog centra skrenula je pažnju na to da se situacija nije mnogo izmenila kada je reč o rodnoj ravnopravnosti i da iako statistika govori drugačije, postoji veliki raskorak između zakonodavnog okvira i realnosti.

„Istina je da imamo 40 posto žena u Narodnoj skupštini, ženu predsednicu vlade i žene u vladi, ali suštinski situacija se nije mnogo promenila. One su instrumentalizovane kao i drugi poslanici, anonimna imena koje nemaju snagu da pokrenu pravu inicijativu“ objašnjava ona.

Postupak izmene Ustava još jedna je od alarmantnih oblasti na koju Izveštaj ne gleda blagonaklono. Prvi koraci preduzeti u cilju povećanja nezavisnosti pravosuđa, ne obećavaju, s obzirom Predlog usvojen od strane Skupštinskog odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo aprila 2021. godine, ne sadrži konkretno izmenjene odredbe, već samo opšti opis članova koji bi trebalo izmeniti i razloge za izmenu. U isto vreme, izveštaj objašnjava da nema smanjivanja pritisaka na sudstvo, kao i neprimerenog komentarisanja sudskih odluka od strane zakonodavne vlasti. U skladu sa tim iznete su preporuke.

„Visoki savet sudstva treba da odbrani sudijsku nezavisnost svaki put kada se na sudije vrše neprimereni pritisci i uticaji. Takođe, neophodno je da Narodna skupština, ali i sudovi, poštuju princip podele vlasti i vladavinu prava“, ističe se u izveštaju.

Da je došlo do uplitanja vlasti u razne sfere, objašnjava i Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku govoreći o borbi protiv organizovanog kriminala. Ova oblast prioritet je Vlade Srbije u postupku evropskih integracija i ključni problem jeste nedostatak autonomije policije – to je kako on navodi test na kome je Vlada pala.

„Neophodno je da se policija zaštiti od veza koje obezbeđuju uticaj i vlasti i organizovanih kriminalnih grupa“, objašnjava on.

Govoreći o ratu protiv mafije, koji je pokrenula aktuelna vlast, navodi kako određeni koraci zaista jesu preduzeti, ali da bi to dovelo do odgovarajućih rezultata nije dovoljno da se pripadnici pojedinih grupa samo uhapse, već da se sudski procesi protiv njih zaista vode.

„Glavni nedostatak je suspendovanje pravosudnog sistema u toku ovih istraga. Sve se prenelo u medijski spektakl i prikazivanje strašnih slika u javnosti“, objašnjava Elek i dodaje da se ovom borbom ravnaju unutarpartijski računi, kao i dnevnopoliticki računi i da je u krajnjoj meri borba usmerena ka EU“, objašnjava Elek.

Izveštaj upozorava i da trgovina ljudima ostaje krivično delo, sa malim brojem identifikovanih žrtava, smanjenim ili stagnirajućim brojem istraga i osuđujućih presuda.

„Ona je izuzetno unosna za kriminalce. Imajući u vidu upitan kvalitet, efikasnost i održivost podrške žrtvama, duga, iscrpljujuća suđenja i blagu kaznenu politiku, šanse nisu na strani žrtava, naprotiv, ovakva situacija njih može samo da obeshrabri“, navodi se u izveštaju.

Jasmina Krunić, iz Akcije protiv trgovine ljudima prilikom predstavljanja izveštaja upozorila je na nevidljivost problema trgovine ljudima. Nevidljivost je posledica medijskog paradisanja zločina, ali čitavog društva koja ne želi da gleda na te probleme.

„Jednom društvu je teško da prizna da u njemu postoji zločin sličan ropstvu gde završe ljudi koji su ugnjetavani i koji su u lošijoj poziciji od ostalih, pa onda neko iskoristi tu njihovu zavisnost“, objašnjava ona i dodaje da je ključ neprijavljivanja eksploatacije strah žrtve jer ih često iskorišćavaju lokalni moćnici.

PrEUgovor Alarm: Izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 je redovni, polugodišnji izveštaj iz senke, koji zajednički izrađuje i objavljuje sedam organizacija civilnog društva koje čine Koaliciju prEUgovor. Reč je o nezavisnom polugodišnjem izveštaju o napretku Srbije kada su u pitanju politički kriterijumi i sprovođenje politika u oblastima koji su pokriveni poglavljima 23 i 24 pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.

 

Povezani članci

Predstavnici Francuske izložili detalje predloga o novoj politici proširenja

EWB

Odobreno 13 projekata u okviru Intereg transnacionalnog programa ADRION

EWB

Grubješić: EU aktivnije da se bavi regionom, inače će drugi akteri povećati uticaj

EWB