PrEUgovor: Srbija je zarobljena država

Marija Anđelković, Bojan Elek, Tanja Ignjatović, Zlatko Minić; Foto: Medija centar

BEOGRAD – Korišćenje institucija Republike Srbije i javnih sredstava za ostvarivanje ličnih interesa, nedostatak dijaloga, zloupotreba Skupštine, etiketiranje predstavnika civilnog sektora i nezavisnih medija – tako izgledaju reforme koje Vlada Srbije sprovodi u okviru poglavlja 23 i 24, zaključak je nezavisnog izveštaja koalicije preEUgovor.

Takvo stanje ukazuje da Srbija i ostale države Zapadnog Balkana postaju zarobljene države zbog čega je neophodno da Evropska unija i nakon izbora u maju nastavi sa politikom proširenja i posveti pažnju svim ovim problemima.

“Ne samo da se radi na slabljenju institucija, koje bi trebalo da budu kontrolor vlasti, nego je i dijalog unutar institucija potpuno ukinut”, smatra Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Dodaje i da Evropska unija treba da unapredi sopstevene mehanizme koji bi pomogli da se neophodni dijalog ponovo uspostavi.

Pored urušavanja institucija, o stanju reformi u Srbiji govori i činjenica da se akcioni planovi za poglavlje 23 i 24, koje je sama Srbija predložila, ne ispunjavanju, naglašava Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

„Rokovi se odlažu, obaveze se sprovode formalno, kako bi se prešlo na sledeći korak, dok na terenu nemamo ništa“, kaže Minić i upozorava da je tek nešto više od polovine planiranih aktivnosti i sprovedeno.

Međutim, problem nije samo nesprovođenje zadatih obaveza, već i način na koje se ispunjene sprovode. Kao primer navodi nacrte Zakona o slobodnom pristupu informacija i Zakona o proveri porekla imovine, koji bi stanje u ovim oblastima mogli da unazade i pogoršaju.

Da je način na koji se aktivnosti sprovode problematičan, saglasna je i Marija Anđelković iz organizacije ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima.

„Mi ne znamo na koji način će usvojeni zakoni uticati na svakodnevni život običnih građana. Ne znamo čak ni kako je neki zakon usvojen”, kaće Anđelković. Dodaje da zabrinjava činjenica da vlast u izveštajima neke od aktivnosti koje još uvek nisu ispunjene označava kao urađene.

Na isti problem, da se država umesto suštinom bavi formom, ukazuje i Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

“Mi se nismo pomerili na bolje. Ne pitamo se za sam sadržaj teksta već za formu. Ne znamo šta je na terenu. Država, ne mi“, naglašava Ignjatović.

Kako bi se stanje u poglavljima 23 i 24 zapravo poboljšalo civilni sektor poziva državu da redovno objavljuje izveštaje o ispunjenosti određenih aktivnosti. Takođe, smatraju i da diskusija o nesprovođenju aktivnosti iz akcionih planova za ova poglavlja treba uvek da bude na dnevnom redu sednica Vlade.

Učesnici pozivaju na sprovođenje akcionih planova i objavljivanje evaluacija rezultata njihovog sprovođenja tokom prve četiri godine, što bi trebalo da bude nastavak rasprave o reviziji.