fbpx
European Western Balkans
Društvo

PrEUgovor: Ubrzano sprovođenje formalnih reformi, još uvek nema opipljivih rezultata

Izveštaj koalicije PrEUgovor za period maj-oktobar 2021; Foto: PrEUgovor

BEOGRAD – Od maja do oktobra 2021, u Srbiji je ubrzanim tempom nastavljeno sprovođenje formalnih aktivnosti u pojedinim oblastima iz klastera 1 (“Osnove”), a naročito u vezi sa ustavnim izmenama u oblasti pravosuđa. Međutim, te aktivnosti su uglavnom normativnog karaktera, što je tek početni korak ka željenoj društvenoj promeni, te još uvek nema opipljivih rezultata. Uporedo s tim rastu politička i društvena polarizacija, zaključak je novog izveštaja koalicije PrEUgovor, koji je predstavljen danas.

Izbori najavljeni za proleće 2022. jedan su od razloga za ubrzano sprovođenje formalnih aktivnosti u pojedinim oblastima iz klastera 1 pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije, ali je malo verovatno da će izborni uslovi biti poboljšani do tada, ocenjuje se u novom Alarm izveštaju koalicije PrEUgovor, prenosi Euractiv.

“Vrlo je verovatno da ni pre narednih izbora neće biti rešeni svi problemi na koje je ukazao ODIHR ili da za njih neće biti pronađena adekvatna rešenja”, navodi se u izveštaju objavljenom 18. novembra. Dodaje se da su predsednik Srbije, Vlada i rukovodioci javnih preduzeća nastavili da koriste javne resurse i javne funkcije za političku promociju, piše u izveštaju koji obuhvata period od maja do oktobra 2021.

U tom periodu, navodi se u izveštaju, trećina aktivnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića bila je politička promocija van njegovih nadležnosti, kao što su posete fabrikama, gradilištima i infrastrukturnim projektima.

Urednica izveštaja Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centara za bezbednosnu politiku, izjavila je na predstavljanju izveštaja da je u prethodnih šest meseci bilo napretka u normativnim aktivnostima, odnosno pisanju zakona, strategija i planova, ali da se njihovi rezultati još ne vide.

“Cilj je da se pokaže dovoljno napretka kako bi se pre izbora otvorili novi klasteri u pristupnim pregovorima. Vladi je to veoma značajno jer bi to značilo da se proces pristupanja EU pokreće nakon dugogodišnjeg zastoja”, rekla je Pejić Nikić.

Fokus tih aktivnosti, dodala je, stavljen je na završavanje procesa ustavnih izmena u oblasti pravosuđa.

Proces je ove godine ubrzan i uglavnom je tekao “kako treba”, rekla je Pejić Nikić, ali je napomenula da se u tekstu Ustavnog zakona, kojim će ustavne izmene sprovoditi, ostavlja mogućnost da lice koje je sada na funkciji Republičkog javnog tužioca bude ponovo izabrano, što je u suprotnosti sa tekstom ustavnih amandmana.

“Time se otvara mogućnost da ista osoba bude na čelu javnog tužilaštva skoro 25 godina”, rekla je Pejić Nikić, dodajući da vlasti pokušavaju da zadrže iste ljude na čelu institucija “koje do sada nisu dale neke rezultate”.

U izveštaju je konstatovano izvesno poboljšanje u javnim izjavama i saopštenjima srpskih zvaničnika o Evropskoj uniji i za razliku od prethodnog perioda izostali su upadljivi i direktni napadi na EU.

Takođe se navodi da Skupština i dalje ne sprovodi efikasnu kontrolu rada izvršne grane vlasti i da skupštinske rasprave i dalje “obiluju hvalospevima upućenim predsedniku Vučiću i napadima na njegove kritičare”.

Unapređen je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ocenjuje Koalicija ali ističe da neizvršavanje Poverenikovih rešenja i skrivanje informacija uz pozivanje na tajnost dokumenata, posebno onih koji se odnose na COVID-19, ostaju ključni problemi u ovoj oblasti.

Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija ocenio je da u Srbiji, od prošlogodišnjeg izveštaja, nije zabeležen napredak u ključnim oblastima borbe protiv korupcije i da usvojeni propisi zadovoljavaju osnovne standarde, ali da je o njima izostala javna rasprava, čime je propuštena prilika da se oni unaprede, prenosi FoNet.

Problem je i što se postojeći propisi u praksi ne primenjuju, upozorio je Minić. On je naveo i da je i dalje problem netransparentnost javnih nabavki, i dalje se umesto direktora javnih preduzeća na konkursima imenuju vršioci dužnosti, kao i da je mali broj pravosudno okončanih slučajeva korupcije, a glavni problem u tome je neaktivnost tužilaštava.

Minić je napomenuo i da se, umesto rasprave u parlamentu o važnim zakonima, poslanici uglavnom bave pohvalama na račun Aleksandra Vučića i kritikom opozicije, i kao primer naveo Predlog zakona o vodama, koji je na dnevnom redu bio 6. oktobra, a nema nikakve veze sa ingerencijama predsednika Srbije. Za nešto manje od sedam sati rasprave, Vučić i članovi njegove porodice pomenuti su 95 puta, a Dragan Đilas 54 puta, precizirao je on.

Bojan Elek iz BCBP je, govoreći o reformama u Ministarstvu unutrašnjih poslova, naglasio da su kapaciteti i opremljenost policije dobri, ali da je problem u njenoj organizaciji i upravljanju. Ključna stvar je u operativnoj nezavisnosti Sektora unutrašnje kontrole. Politički uticaj na policiju je stalno prisutan, samo se nekad manje, a nekad više vidi, zaključio je on.

Vladimir Petronijević iz Grupe 484 je iskazao zabrinutost zbog pojačane antimigrantske retorike na društvenim mrežama, ali i zbog aktivnosti organizacije Narodne patrole, o čemu se mora otvoriti razgovor u društvu i pozabaviti se tim fenomenom.

Organizacije članice PrEUgovora su Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za primenjene evropske studije, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije, Grupa 484 i Transparentnost Srbija.

Povezani članci

Problem energetskog siromaštva u Srbiji

EWB

Danas predstavljena Nova spoljnopolitička inicijativa

EWB

EU šalje maske Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji

EWB