„Pristupanje EU će biti zasnovano na povezanosti, vladavini prava i pomirenju“

RIM – Proces pristupanja je neophodan za reforme na Zapadnom Balkanu, ali će se zasnivati na uslovima povezanosti, vladavine prava i pomirenja, glavne su poruke konferencije koju su organizovali italijanski Institut za međunarodne poslove (IAI), Generalni direktorat Evropske komisije za pregovore o susedstvu i proširenju (DG NEAR) i Evropski fond za Balkan, održanoj u Rimu.

Cilj međunarodne konferencije bio je angažovanje političara, novinara, biznismena, aktera civilnog društva i akademika u razmatranju budućnosti evropskog proširenja na regionu. Organizatori navode da bi ovaj događaj trebao da unapredi razumevanje strateških dobitaka koje bi EU i WB6 ostvarili  ponovnim usmerenjem ka reformama i saradnji.

Ferdinando Neli Feroći, predsednik IAI, je ocenio da postoji puno razloga za pesimizam, ali da postoje i neki pozitivni pomaci, te da bi svi akteri trebali da budu realniji u svojim očekivanjima.

„Ne bi trebalo da nas iznenađuje što proširenje nije prioritet za EU, da je sada prevladao zamor za proširenjem ili to što ne postoji precizan vremenski okvir za završetak procesa proširenja. Mislim da bi trebalo da (u svim ocenam) budemo realistični i da su u Sofiji naši lideri bili realni“, rekao je Feroći.

On je takođe naglasio da je Evropska komisija preuzela inicijativu za predstavljanje Komunikacije i Strategiju za Zapadni Balkan, koje sadrže niz ideja, i da je samit u Sofiji ponovno potvrdio evropsku perspektivu regiona.

„Bilo bi velika greška od EU da zaboravi da je stabilnost i bezbednost regiona Zapadnog Balkana prioritet za samu Uniju”, zaključio je.

Mirjam Feran, direktorka za strategiju i Tursku u DG NEAR-u, sa druge strane navodi da je Zapadni Balkan i dalje važna tačka na dnevnom redu EU, uprkos zamoru koji postoji.

„Sofijski samit je prvi svoje vrste  na tom nivou u proteklih 15 godina, što je signal evropske perspektive za Zapadni Balkan… Ova (perspektiva) se savršeno uklapa u Globalnu strategiju EU usvojenu 2016. godine, koja između ostalog sadrži sveobuhvatni spoljnopolitički okvir Evropske unije“, rekla je ona.

Feran ističe da cilj EU u doglednoj budućnosti mora biti učešće u jačanju otpornosti društava, kako samoih država članica, tako i WB6.

„Vrata EU ostaju otvorena za Zapadni Balkan. Da, vrata jesu otvorena, ali države regiona neće pristupiti Uniji u stanju u kom su trenutno. Cilj pristupanja je… usaglašavanje sa vrednostima I ciljevima Evropske unije“, zaključila je Feran.

Hedvig Morvai, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, smatra da je Balkan ponovo na dnevnom redu EU, a da konferencije poput ove to dokazuju.

„Naš Fond se trudio da zadrži Balkan na dnevnom redu, i da prenosi poruke zasnovane na istraživanjima iz ovih zemalja različitim zainteresovanim stranama… Puno toga se dogodilo od Samita u Solunu. Moramo govoriti o regionu, njegovoj budućnosti, procesu razvoja i njegovoj ulozi u kontekstu nove realnosti same Evrope”, ocenila je Morvai.

Njena glavna poruka je da proces pristupanja nije cilj sam po sebi, već prilika za stvarnu transformaciju regiona, kao i da članstvo u EU nije stvar političke pogodnosti, već da je to generacijsko političko i socio-ekonomsko usmerenje.

Tokom preostalih dva panela, politizacija procesa pristupanja i unutrašnja dinamika regiona predstavljena su kroz objektivi regionalnih i međunarodnih stručnjaka.

Marko Kmezić iz Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) je izjavio da je koncept stabilokratije ono što je novo u regionu, i da merila demokratije ukazuju na usporen napredak.

„Dok se suočavamo sa slabljenjem vladavine prava unutar EU, vidimo da (Evropskoj) Komisiji nedostaju adekvatna sredstva i jasna pravila za očuvanje demokratskih principa… Komisija mora da ostvari transparentniju komunikaciju i konzistentnost prema nedemokratskim režimima na Zapadnom Balkanu“, naglasio je Kmezić.

Predstavnici regionalnih OCD-a su bili donekle pesimistični prema procesu pristupanja.

„Vladajuće elite na Zapadnom Balkanu ne žele da se menjaju, jer će na taj način izgubiti vlast“, rekla je Jovana Marović iz Politikon mreže, dok je Ardian Hačkaj iz Instituta za saradnju i razvoj rekao da „Berlinski proces nije komplementaran proširenju, već da je lakmus-papir za proširenje… Neophodno je da vidimo da li proces pristupanja zaista funkcioniše“.

Igor Bandović, programski menadžer Evropskog fonda za Balkan, je rekao da se Zapadni Balkan sve više suočava sa izazovima koji prevazilaze njegove granice, odnosno koji potiču izvan regiona, te da je proces pristupanja pokretač za demokratske reforme.

„Ne kažemo da želimo da se reformišemo zbog EU, želimo da se reformišemo radi stvaranja boljih društava u regionu“, rekao je Bandović.

Natali Toči, direktorka IAI je govoreći o predstojećem samitu u Londonu, zaključila da „šta god da se dogodi u junu, ili sa komunikacijom Evropske komisije, sve to će jedino imati vrednost ako se reforme na Zapadnom Balkanu nastave“.