Privrednici odlučni: Brže sprovođenje projekata iz Berlinske inicijative

Konferencija Samit100 poslovnih lidera Jugoistočne Evrope u Skoplju; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

SKOPLJE – U Skoplju je potpisan Memorandum o saradnji između Samita100 i komore Zapadnog Balkana, a potpisali su ga predsednik UO Samita Živko Mukaetov i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Navodeći da je komorski investicioni forum zemalja Zapadnog Balkana jedinstvena institucija koja štiti interese privatnog sektora, Cadež je rekao da je cilj memoranduma da okupi sve snage iz privatnog sektora i jake regionalne kompanije da zajedno rade na sprovođenju dogovorenih projekata iz Berlinske inicijative, odnosno da ukazuju vladama šta je urađeno i šta je moglo da se uradi.

Kada je reč o realizaciji dosadašnjih projekata dogovorenih u okviru Berlinske inicijative, Cadež kaže da je između konferencija bio prazan prostor, ali naglašava da je sada momenat u kome se čini da su premijeri odlučni u sprovođenju dogovora iz Trsta.

“Ako saberemo sve ljude koji se bave tom regionalnom saradnjom u svim administracijama u regionu, to je 20 njih, gotovo da nema budžeta za to. Sada polako vidimo da postoji volja da se to menja. Nacionalni koordinatori su počeli da se sastaju sa privatnim sektorom da bi videli šta je potrebno da bi se projekti brže ostvarili”, rekao je predsednik PKS.

Zvizdić: Privrednici gube mnogo godina čekajući na granici

Privrednici u regionu gube mnogo godina čekajući na granicama, izjavio je danas predsednik Saveta ministara BiH Denis Zvizdić i predložio da se privrede u regionu povežu klasterski pošto su komplementarne.

Zvizdić je rekao da je upravo to srž problema sa kojim se suočavaju privrednici Zapadnog Balkana i da zato ekomska saradnja zapadno-balkanske šestorke međusobno, kao i sa EU, mora ostati visoko na listi prioriteta rada svih vlada u reigonu.

“Cilj je stvaranje ambijenta koji će omogućiti brži protok robe i ljudi i kapitala dostizanje ekonomske saradnje bez nevidljivih carinskih barijera. Što više budemo imali kvalitenih regionalnih projekata i što više prepoznamo komplementarnost naših privreda, a one to jesu, više ćemo uspeti”, rekao je on.

Zvizdić kaže da su prioriteti za sve zemlje markoekonomska stabilnost, politička stabilnost, integralne strukturne reforme, digitalizacija i modernizacija, kao i podizanje nivoa naučnog istraživanja i obrazovanja.

“Moramo se posvetiti procesima koja će povećati konkurenost naše privrede, produktivnost i ekonomski razvoj. Takođe, treba da rešimo pitanje nezaposlenosti mladih ljudi. Cij su evropske integracije i upravo to nam omogućava dobru saradnju unatar zemalja Zapadnog Balkana”, smatra on.

Zvizdić je rekao da je obim spoljne razmene u okviru CEFTA značajno povećan u poslednjih par godina i da je, na primer, u BiH u prvih šest meseci ove godine povećan izvoz za 17,3 odsto.

“Ako uspemo da sačuvamo ambijent ukupne stabilnosti, jer je to uslov za bilo koju dalju ekonomsku integraciju u regionu, onda možemo govoriti o Zapadom Balkanu koji postaje sve aktraktivniji za strane investitore”, kaže Zvizdić.

Kako je rekao, treba u regionu da napravimo klastersku povezanost naših privreda, ali i da sprovedemo teške strukturne reforme.

“Mislim da privrednici reba da vrše agresivniji pritisak na vlade u regionu, da bi modernizovali naše zakonodavstvo i regulatorni okvir. Treba da budete promoteri i generatori regionalnog eknomskog povezivanja kako bi nastupili zajednički prema trećim tržištima”, dodao je on.

Zvizdić ističe da zatosve vrste carinskih i administrativnih barijera treba svesti na minimum kako bi se ubrzao protok robe i ljudi.

Naglasio je i da komunikacija mora da bude bolja i svim vidovima – transportu, politici, društvu, obrazovanju i kulturi koja će reklakisrati situaciju.

Zvizdić je dodao da su jako važni i digitalizacija i reforma obrazovanja prema potrebama tržišta rada.

Marković: Infrastrukturno povezati region

Premijer Crne Gore Duško Marković je izjavio danas na Samitu100 poslovnih lidera u Skoplju, da je za bolju ekonomsku saradnju u regionu veoma važno da radimo na infrastrukturnom povezivanju.

Marković je rekao da za region Zapadnog Balkana više nema dileme u kom pravcu treba da ide – ka EU, odnosno zapadnom sistemu vrednosti.

„To nas opredeljenje tera da pravimo ključne iskorake. Svesni smo da trenutno imamo sukob dva sistema vrednosti:prozapadnog i retrogradnijeg koji je obeležen različitim vrstama nacinalizma“, ocenio je crnogorski premijer.

Marković ističe da nas EU tera da pravimo iskorak na planu ekonomske integracije.

Prema njegovim rečima, Berlinski proces je nova mogućnosti i alat kako da se kvalitetnije u regionu organizujemo i kako da suptilinije odredimo priritete razvoja.

Zaev: EU ce nas poštovati kao region ako budemo ujedinjeni

Premijer Makedonije Zoran Zaev je izjavio da će nas EU više pošstovati kao region ako ako budemo više jedinstveni i ako imamo veću međusobnu saradnju.

“Ceo region očekuje članstvo u EU, ako želimo da se približimo standardu života građana u EU treba da preuzmemo nešto u regionu i u tom pravcu svi premijeri zapadno-balkanske šestorke, uz pomoć Hrvatske i Slovenije, rade na poboljsanju cele regionalne saradnje”.

Zaev je rekao da je ubeđen da će nas Zapadna Evropa više poštovati ako kao region budemo ujedinjeni i ako naše firme međusobno više sarađuju.

“Ovo treba da budu poruke jedinstva”, dodao je.

Rama: Zemlje regiona će biti deo EU za manje od deset godina

Tokom panela na Samitu100 premijer Edi Rama je svoje izlaganje počeo na albanskom jeziku, pa pošto je konstatovao da nema prevoda, obraćanje je nastavio na engleskom jeziku.

“Da li ste danas bili sprečeni da govorite na albnskom jeziku?”, bilo je jedno od prvih pitanja upućenih Rami na pres konferenciji koja je održana posle panela, na šta je on odgovorio odrečno.

“Mislim da nisam bio sprečen da govorim albanski. Trenutno govorim albanski i niko me ne sprečava”, rekao je Rama.

Prethodno je na panelu govorio o budućnosti regiona u narednih deset godina, ocenivši da EU do tada neće nestati, ali će se, veruje, promeniti i to nabolje u nekom pogledu jer je, kaže, nemoguće nastaviti ovim putem.

“Mislim da ćemo početi pregovore. Bizarno je da se nalazimo u situaciji da neke zemlje pregovaraju, a druge ne pregovaraju, ali ne postoji prava objektivnost u celom procesu”, rekao je Rama koji smatra da je za EU važno da region bude deo te porodice.

Rama je prilično siguran da će zemlje regiona biti deo EU za manje od deset godina, jer je i za EU važno da se “kompletira”.