Odbor Evropskog parlamenta za pravdu i unutrašnje poslove imenovao je poslanika iz redova Socijaldemokrata, Matjaža Nemeca, za izvestioca zaduženog za pitanje ukidanja viza za pasoše koje za državljane Srbije na Kosovu izdaje Koordinaciona uprava Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Kao što je EWB ranije pisao, nakon što je za nosioce pasoša Kosova ukinut vizni režim, srpski državljani sa Kosova koji poseduju ove “specijalne” pasoše Koordinacione uprave, ostali su jedini u regionu Zapadnog Balkana koji ne mogu još uvek da putuju bez viza u države Evropske unije.
U izjavi za European Western Balkans, Nemec je objasnio da će se Evropski parlament o ovom pitanju izjasniti na podneti predlog izmena pravila za putovanja Evropske komisije, ali da je teško reći kada će izmene stupiti na snagu.
“Procedura je tek počela u Evropskom parlamentu podnošenjem nacrta izveštaja. Nakon faze podnošenja amandmana, odluka će se usvojiti prvo na nivou Odbora za pravdu i unutrašnje poslove, pa tek onda na plenarnom nivou. Mnogo koraka je pred nama, a brzina zavisi od brojnih faktora kao što je broj podnetih amandmana i podrška političkih grupacija u Evropskom parlamentu”, navodi Nemec.
On smatra da zbog liberalizacije viza za nosioce kosovskih pasoša, koja je stupila na snagu 1. januara, Srbi koji žive na Kosovu, a imaju “specijalne” pasoše su se našli u diskriminatornoj situaciji.
“Danas su oni jedina kategorija trećih zemalja u regionu kojima je još uvek potrebna viza za putovanje na područje Šengena. Pošto je EU – na neki način – stvorila ovaj problem tokom pregovora oko vizne liberalizacije sa Srbijom još 2008. godine, uveren sam da Evropska unija sada treba ovaj problem da ispravi”, kaže za EWB Matjaž Nemec.
Iako su vize za putovanje u Evropsku uniju Srbiji ukinute još 2009. godine, bezvezni režim nije važio za pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava. Razlog za to leži u činjenici da srpska policija nije imala efektivnu kontrolu na teritoriji Kosova, što znači da nije imala mogućnost da prikupi sve neophodne informacije o licima koja bi imala pravo na srpski pasoš. Među njima su Srbi, ali i Albanci i pripadnici drugih entičkih zajednica na Kosovu.
Zato je razdvajanje srpskih pasoša koji se izdaju na teritoriji Kosova i centralne Srbije bio jedan od uslova bez kojih Srbija nije mogla da dobije viznu liberalizaciju. Rešenje koje se tada našlo bilo je da srpskim državljanima na Kosovu pasoše izdaje Koordinaciona uprava u Beogradu. Do danas, broj ovako izdatih pasoša prelazi preko 100 hiljada.
Ukidanje viza za specijalne pasoše izazvalo oštre reakcije u Prištini
Evropska komisija predložila je da se ukinu vize za građane na Kosovu kojima pasoše izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Republike Srbije. Kako je tada za EWB pojašnjeno iz Ministarstva za evropske integracije, reč je o proceduri saodlučivanja, što znači da će o ovom pitanju na predlog Evropske komisije biti potrebno da se usaglase države članice u Savetu EU i Evropski parlament.
Predlog Evropske komisije izazvao je oštre reakcije na Kosovu, a protiv ovog predloga izrazili su nezadovoljstvo i vlasti u Prištini, ali i dobar deo organizacija civilnog društva. Jedan od argumenata bio je da se viznom liberalizacijom otežava integracija Srba u kosovske institucije.
Tada je zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi poručio da Evropska komisija daje liberalizaciju “ilegalinim pasošima”, te da je je to neprihvatljivo kršenje suvereniteta Kosova.
Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa EU, kaže za EWB da se izjava političara i drugih aktera na Kosovu stiče utisak nedovoljnog razumevanja problematike pasoša Koordinacione uprava.
“Naime, EU regulativa iz 2009. godine kojom je Srbiji dozvoljena vizna liberalizacija određeno je da građani Srbije sa prebivalištem na Kosovu i Metohiji neće moći da uživaju ista prava kao i ostali građani Srbije, tj. oni neće moći da slobodno putuju u zemlje Šengena. Kako bi se implementirala ova doluka, EU je tražila od Vlade Srbije da oformi novu Koordinacionu upravu u okviru MUP Srbije koja bi objedinila sedam izmeštenih policijskih uprava sa Kosova, čime se stvorio jedinstveni sistem za izdavanje putnih dokumenata ovih građana. Ovde treba naglasiti da Koordinaciona uprava izdaje pasoše za građane Srbije koji nisu samo Srbi, već mogu biti pripadnici drugih etničkih zajednica. Takođe, korisnici pasoša Koordinacione uprave ne moraju nužno fizički živeti na Kosovu, oni mogu btii raseljena lica koja žive u Srbiji ili pak osobe koje su se odavno odselile u inostranstvo. Svi oni imaju zvanično prebivalište na Kosovu, samim tim jedini pasoš koji mogu izvaditi je onaj koji izdaje Koordinaciona uprava”, objašnjava Mijačić.
On navodi da, sa druge strane, institucije Vlade Kosova izdaju pasoše građanima Kosova, tj. onim Srbima koji imaju kosovsko državljanstvo, dodajući da je realno očekivati da će oni građani srpske nacionalnosti koji već imaju kosovsko državljanstvo imati i kosovski pasoš.
“Sa druge strane, značajan broj Srba ali i pripadnika drugih etničkih grupa na Kosovu iz različitih razloga nemaju kosovsko državljanstvo, samim tim nemaju mogućnost da izvade kosovske pasoše. Otuda bi najispravnije bilo da predstavnici Vlade Kosova rade na problemu sa kosovskim dokumentima za one kojima je takvo pravo onemogućeno pravnim i birokratskim procedurama, nego što se zalažu za nastavak diskriminatorne mere ograničavanja slobode kretanja za nosioce pasoše Koordinacione uprave”, dodaje Mijačić.
Matjaž Nemec smatra da bi u idealnoj situaciji bilo potrebno da se prestane sa praksom izadavanja pasoša Koordinacione uprave, bilo kroz napredak u normalizaciji odnosa ili kroz međusobno priznanje dokumenata između Srbije i Kosova.
“Nadam se da će se napredak na ovim pitanjima dogoditi u bliskoj budućnosti. Ali do tada, podržavam predlog Komisije i verujem da nema opravdanja za održavanje ovih specijalnih pasoša van bezviznog režima sa Unijom. Ne podržavam da obični ljudi, koji su trenutno isključeni iz bezviznih režima, plate cenu nedostatka drugih rešenja koji su u rukama političara s obe strane granice. Samo je fer da se svako tretira jednako i u tom pogledu”, zakljčuje poslanik u Evropskom parlamentu.