fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Proevropska ili proruska: Nova Vlada opet ne zna gde će

Vlada Republike Srbije; Foto: Vlada Republike Srbije

Višemesečnom čekanju nove Vlade konačno je došao kraj u nedelju 23.oktobra, kada je predsednik države, a ujedno i predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, nakon sednice Glavnog odbora partije, pročitao spisak novih ministara.

Uz gromoglasni aplauz prisutnih, čitanje spiska se završilo, ali bez pomena nekih zvučnih i već uigranih imena. Nije bilo Zorane Mihajlović, Aleksandra Vulina i Nebojše Stefanovića.

U prethodnim Vladama, a posebno u ovoj prošloj, Zorana Mihajlović i Aleksandar Vulin su se sami nametali kao dva tasa na spoljnopolitičkoj vagi, zaduženoj da bar prividno demonstrira postojanje prozapadne i proruske struje.

Zorana Mihajlović, kao ministarka rudarstva i energetike, godinama je zagovarala približavanje zapadu i zvaničnom Briselu, ali i uvođenje sankcija Rusiji. Sa druge strane, Aleksandar Vulin, bivši ministar odbrane i unutrašnjih poslova, nikada nije skrivao svoje simpatije prema Rusiji, što je i potvrdio nedavnom posetom Moskvi i sastankom sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom.

Sa zaoštravanjem sukoba u Ukrajini, rasla su i evropska upozorenja Srbiji da je neophodno uskladiti se sa sankcijama Evropske unije prema Rusiji. Vulinovo isključenje iz nove Vlade, pre svega zbog njegovih stavova i poruka koje šalje, spominjalo se već duže vremena. Drugim rečima, postao je opasan i za bar načelno ostajanje na proevropskom putu.

Zorana Mihajlović je, sa druge strane, verovatno izostavljena zbog svojih samostalnih nastupa i pokušaja distanciranja od sopstvene stranke. Intervju koji je dala listu Nova svakako joj nije išao u prilog.

Međutim, spoljna politika u Srbiji praktično da i ne postoji, nema jasno zacrtanog puta koji se konzistentno sledi, već se sve odluke donose u zavisnosti od trenutnih okolnosti.

Ekspoze Ane Brnabić: Za sve i svašta, a ni za jedno ni za drugo

Treći ekspoze mandatarke Ane Brnabić nije doneo ništa novo na spoljnopolitičkom planu. Zapravo, samo je reciklirao staru, već viđenu politiku, koja nikada nije davala rezultata, a pogotovo ih neće davati u vremenima nove gvozdene zavese u Evropi.

Srbija će nastaviti da ide svojim evropskim putem, obećala je Brnabić, dodavši i da će održavati sveobuhvatne i prijateljske odnose sa Rusijom. Da je tajming za sedenje na dve zavađene stolice loš, jasno je izgleda svima sem Beogradu. Vlada postoji tek nedelju dana, a već se pominje da će i ona biti skraćenog mandata, mada ni to verovatno neće biti dovoljno da bude uspešna u prolongiranju nesvrstanosti.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže za EWB da za sada zvuči da je ova Vlada proruska, objašnjavajući da se to vidi po “Vučićevim lojalistima”, kao i po “Dačiću koji je poznat po ruskoj filantropiji”. Međutim, dodaje da bi se lako moglo ispostaviti da će “dobiti prozapadnu ulogu”, odnosno, kako kaže, da joj je “Vučić odredio prozapadnu funkciju”.

Mesto ministra spoljnih poslova i zamenika predsednika Vlade pripalo je lideru Socijalističke partije Srbije Ivici Dačiću. Značajan izborni rezultat, koji mu je obezbedio ponovno zasedanje u fotelju šefa diplomatije, Dačić je osvojio na talasu rusofilije, govoreći da su oni protiv sankcija, kao i da je onaj ko je “za sankcije Rusiji, protiv Srbije”. Kada su izbori prošli, jednom prilikom je napomenuo da je uvođenje sankcija “hamletovsko pitanje”, da treba biti “racionalan”, ali i da Srbija “treba da gleda svoje interese”.

Sredinom oktobra, rekao je da srpsko uvođenje sankcija Rusiji nije pitanje za EU, već za Beograd, ali i dodao da Srbija treba da sledi svoj interes i “nastavi evropski put”.

Iako on kaže da “nije protiv EU”, već da je “za Srbiju”, jasno je da ovakvo percipiranje spoljne politike nije izgrađeno na realnosti. Ako je Srbija zaista na evropskom putu, sa krajnjim ciljem integracije u Uniju, usaglašavanje sa sankcijama svakako jeste pitanje Brisela. Zvanični Beograd može odbiti uvođenje sankcija, ali onda isto tako može izbrisati iz ekspozea i taj načelni evropski put, koji se već godinama zasniva samo na primanju zapadnih donacija i investicija, dok se u medijima bliskim vlasti satanizuje Evropska unija na konto glorifikacije Rusije i Kine.

Da li je Ivica Dačić proruski ili proevropski političar? Ako se već mora birati, ovo prvo je izvesnije. U slučaju da sankcije Rusiji zaista budu uvedene, što će se desiti jedino ako naprednjačka vlast bude saterana u ćošak iz kog zaista nema izlaza, Dačić će se verovatno uz malo negodovanja prilagoditi.

Jakšić smatra da će ova vlada “doneti odluku o uvođenju sankcija”, te se slaže da ni “Dačić neće praviti problem”, uzevši, kako kaže, u obzir njegovo dosadašnje “pristajanje na sve kompromise”.

Iznenađenja i podmirivanja

U svom oproštajnom obraćanju, Zorana Mihajlović je rekla za novu Vladu da “nije sigurna da li je proevropska”.

Programski menadžer Centra za evropske politike Strahinja Subotić objašnjava  za EWB da je i “dosadašnja vlast zvanično bila proevropska” , s obzirom da je članstvo EU bilo jedan od ciljeva. Sa druge strane, kako kaže, u praksi je drugačije. Nema prepoznavanja pomoći EU, nema usaglašavanja sa politikama Unije, niti unapređivanja pregovora.

“Takav zaključak bi mogao da se donese i za novu Vladu”, smatra Subotić, dodajući da su velika očekivanja EU da će se nešto promeniti. I predsednica Evropske Komisije Ursula Fon der Lajen je nedavno posetila Beograd.

“Srbiji se stvara šansa za promenu sadašnjeg toka”, zaključuje Subotić, ukazujući da će se tek u narednom periodu videti u praksi odgovor na pitanje da li će ova Vlada biti proevropska.

Veliko iznenađenje među ministarskim kadrom je svakako nova ministarka za evropske integracije Tanja Miščević. Sa svojim dosadašnjim iskustvom, pre svega na mestu šefice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o članstvu Srbije u EU, jasno je da je ona postavljena kao neko ko bi trebalo da predstavlja proevropsku struju. Međutim, uzevši u obzir celokupnu političku sliku u Srbiji, njeno imenovanje više liči na podmirivanje svih strana, nego na prelomnu tačku u potencijalnom odblokiranju integracija.

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kaže za EWB da se “vodilo računa da se stekne utisak da postoji ravnoteža”, što se vidi po kompoziciji ministara i strukturi Vlade. Kako objašnjava, pojavljuju se ministri koji su “izrazito vezani za dosadašnje proevropsko angažovanje”. To su pre svega pomenuta nova ministarka za evropske integracije, “ali i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Negre, kao i Jelena Begović, ministarka za nauku”, dodaje Minić.

“Opet je Vučić napravio zagonetku”, smatra predsednica Evropskog pokreta, uz obrazloženje da “ni jedna vrata nisu zatvorena”, ali da verovatno “ni EU ni Rusi nisu potpuno zadovoljni” izborom ministara.

Da li je nova Vlada proevropska ili proruska? Na ovo pitanja je teško dati jasan odgovor, zato što idejno i vrednosno nije ni jedno ni drugo. Sve Vlade u Srbiji su već deceniju samo pronaprednjačke.

Povezani članci

Kina, EU, Rusija: Ko je koliko pomogao Srbiji tokom pandemije?

Aleksandar Ivković

[EWB Intervju] Nakarada: Drastično socijalno raslojavanje i siromaštvo glavni bezbednosni izazovi za region

EWB

[VIDEO] Majstorović: 2025. je već sutra, ali Srbija to može

EWB