fbpx
European Western Balkans
Vesti

Projekcija rezultata izbora za Evropski parlament: Prvo mesto EPP-u, liberali i Zeleni gube glasove, uspon desnice

Glasanje u Evropskom parlamentu; Foto: zvanični sajt Evropskog parlamenta

Evropska narodna partija (EPP), koja ideološki pripada desnom centru, osvojiće najviše glasova i na ovim izborima za Evropski parlament, dok će drugo mesto pripasti socijalistima i demokratama (S&D), pokazuju projekcije rezultata objavljene neposredno uoči zvaničnog početka glasanja, koje se održava  od 6. do 9. juna u državama članicama EU.

Prema prognozi koju je za portal Euractiv uradio tink-tenk Europe Elects, liberali (grupa „Obnovimo Evropu“) i Zeleni dobiće znatno manje glasova u poređenju sa glasanjem u proleće 2019, dok će desnicu (Evropski konzervativci i reformisti – ECR) i krajnju desnicu (Identitet i demokratija – ID) podržati veći broj birača nego što je bio slučaj pre pet godina.

Predviđa se da će EPP u narednom sazivu Evropskog parlamenta od ukupno 720 poslanika imati 182 mandata (u periodu od 2019. do 2024. imali su 177 od ukupno 705), a drugoplasirani S&D 136, što je za četiri mandata manje u poređenju sa odlazećim sazivom EP.

Borba za treće mesto

Smatra se da će se „borba“ za treće mesto voditi između liberala i desnice. Liberali, koji su sa 102 poslanika bili treća po snazi poslanička grupa u EP, mogli bi da sada osvoje samo 81 mandat, što bi značilo da će ih u zbiru prestići grupe ECR i ID.

Očekuje se da će grupacija ECR dobiti 79 mandata (u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta ECR je imao 68 poslanika), dok će krajnje desnoj ID pripasti 69 mandata, što je za 10 više u poređenju sa prethodnim sazivom EP.

Pročitajte još: Koje partije biraju građani Evropske unije u junu i ko su njihovi saveznici u Srbiji?

Zeleni, koji su do sada bili četvrta po veličini poslanička grupa u EP, mogli bi da dobiju samo 55 mandata (u prethodnom sazivu EP imali su 72).

Na kraju, prema projekcijama, krajnjoj levici (Stranka evropske levice), moglo bi da pripadne 38 poslaničkih mesta (u prethodnom sazivu EP Levica je imala 37 poslanika).

Preostali mandati u EP pripašće ili manjim grupama ili takozvanim “neopredeljenim” poslanicima.

Kada se saberu očekivani rezultati takozvanih „centrističkih stranaka“ – EPP, S&D i liberala, dobija se rezultat 399. Ako se takav scenario ostvari, navedene tri grupacije imaće stabilnu većinu u novom sazivu Evropskog parlamenta. Drugi po snazi, biće „tabor“ desnice i krajnje desnice, koji bi, prema navedenim projekcijama, ako uspeju da udruže snage, ukupno imali 148 mandata.

Krajnja desnica očekuje pobedu u Austriji, Francuskoj, Holandiji

Odličan rezultat ultradesničarima predviđa se u Francuskoj. Očekuje se da će Nacionalno okupljanje, iz grupacije ID, dobiti 31 mandat za Evropski parlament, odnosno da će osvojiti znatno više glasova od liberalne opcije „Renesansa“, koja pripada grupi „Obnovimo Evropu“, i čije zaštitno lice je francuski predsednik Emanuel Makron. Očekuje se da će  „Renesansa“ osvojiti sedam mandata za EP.

Govor Emanuela Makrona u Evropskom parlamentu 9. maja 2022; Foto: Facebook / Emmanuel Macron

Prognozira se da će krajnja desnica biti prvoplasirana i na biralištima u Holandiji. Najviše poslanika u EP iz te države trebalo bi da dođe iz redova Partije slobode. Ovoj stranci, koju predvodi kontroverzni Gert Vilders, prema najnovijim projekcima, pripašće devet mandata. Partija slobode deo je poslaničkog kluba ID.

Pročitajte još: Kako će rast desnice uticati na spoljnu politiku i proširenje EU?

Krajnja desnica nada se pobedi i u Austriji. Predviđa se da će Slobodarska partija, koja pripada ID, osvojiti šest mandata za EP, za tri više od vladajuće Austrijske narodne partije, koja je deo EPP.

Što se Nemačke tiče, predviđa se da će CDU-CSU, članica EPP, imati 28  poslanika u budućem sazivu EP, dok bi krajnje desnoj Alternativi za Nemačku, moglo da pripadne 15 mandata, a socijalistima (Socijaldemokratskoj partiji Nemačke), 14 mandata. Alternativa za Nemačku je, podsetimo, tokom izborne kampanje za EP, izbačena iz grupacije Identitet i demokratija, zbog skandala u koje su bili upleteni pojedini njeni predstavnici.

Orban i Meloni potvrđuju popularnost

U Mađarskoj se predviđa da će najviše mandata (devet) osvojiti Fides, stranka premijera  Viktora Orbana. Fides je nekada  pripadao EPP, a spekuliše se da će u budućem sazivu Evropskog parlamenta biti deo grupe ECR.

U Italiji je maltene zagarantovana pobeda stranci „Braća Italije“, koju predvodi premijerka Đorđa Meloni. Ova partija je deo grupe ECR, a ponuda Đorđi Meloni za postizbornu saradnju stigla je i od Evropske narodne partije i od grupacije Identitet i demokratija.

U Španiji se očekuje pobeda Narodne partije, kojoj bi trebalo da pripadnu 23 mandata, dok se socijalistima čiji lider je premijer Pedro Sančez predviđa 18 mesta u EP. Narodna partija Španije deo je EPP, a Sančezova stranka pripada grupi S&D.

Povezani članci

London ulaže za digitalne veštine i pomirenje na Zapadnom Balkanu

EWB

Fogel: Samit u Sofiji predstavlja razočarenje, 2025. je iluzorna

EWB

Sobranje po drugi put ratifikovalo sporazum sa Grčkom

Aleksandar Ivković