Srbija već dve godine kasni sa izmenama Ustava u delu koji se odnosi na nezavisno pravosuđe. Prvobitni rok za izmene bio je kraj 2017. Revizijom Akcionog plana za poglavlje 23 reforma je odložena za drugi i treći kvartal 2018. Ni na kraju 2019. Srbija nema izmenjen Ustav, nakon što je u avgustu ministarka pravde Nela Kuburović izjavila da će ipak novi saziv Narodne skupštine okončati proces izmene Ustava.
Promena Ustava jedna je od obaveza Srbije prema Evropskoj uniji, koja je formulisana Akcionim planom za Poglavlje 23. Ona bi trebalo da donese više nezavisnosti sudstvu i tužilaštvu i na taj način približi Srbiju standardima EU.
Ipak, dosadašnji tok reformi obeležili su brojni problemi. Pored toga što su strukovna udruženja optuživala izvršnu vlast da želi amandmanima da stavi „šapu“ na nezavisnost treće grane vlasti, amandmane je pisalo Ministarstvo pravde koje u ovom slučaju nije nadležni organ.
„Ministarka pravde je priznala da Vlada uopšte nije nadležna da piše amandmane. Vlada nema ustavno pravo da piše predloge amandmana Ustava i da ih šalje Venecijanskoj komisiji. Sve što je Vlada uradila u zadnje dve godine potpuno je neovlašćeno radila“, kaže za EWB potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.
Prema Ustavu Republike Srbije, ovlašćenje da piše predloge amandmana ima Narodna skupština. Ministarstvo pravde je prema tome dve godine vodilo proces za koji nije bilo ovlašćeno.
„Neko treba da snosi odgovornost za to. Zašto je Vlada kao nenadležni organ dve godine potrošila u tom procesu? Prema budžetu za Akcioni plan za Poglavlje 23 stoji da će aktivnosti za ovu oblast koštati Vladu pola miliona evra. Da li to znači da je neovlašćeni organ potrošio pola miliona evra? To je nenamensko trošenje sredstava, u najmanjem slučaju prekršaj“, objašnjava Međak.
Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, kaže za naš portal da su civilni sektor, kao i strukovna udruženja, od početka upozoravala da Ministarstvo pravde nije nadležno da radi na tom dokumentu, kao i ni da ga šalje Venecijanskoj komisiji.
„Postoji procedura izmene ustava koja jedino Narodnu skupštinu ovlašćuje da formira radnu grupu koja raspravlja o tome kako treba da izgleda Ustav. Da li je na dokumentu radila Vlada ili neka druga institucija koja za to nije nadležna, isto je“, kaže Antonijević, dodajući da ovo Srbiju sada vraća na početnu poziciju i da se zato odustalo od 2019. godine kao godine u kojoj će amandmane usvojiti Narodna skupština a potom se građani o tome izjasniti na referendumu.
Izmene bez otklanjanja problema
U procesu izmene Ustava u delu koji se odnosi na nezavisno pravosuđe, Srbija se obavezuje da promeni deo koji se odnosi na funkcionisanje Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. U ovom trenutku, u Visokom savetu sudstva sudije (7 od 11) su većina kao i u Veću tužilaca gde su tužioci većina (6 od 11).
Kako ističe potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak, novim amandmanima predviđa se da će u Visokom savetu sudstva sudije činiti polovinu tela (5 od 10), dok će u Državnom veću tužilaca tužioci biti u manjini (4 od 11).
„Prema novim pravilima ako sudije u Visokom savetu sudstva ne donesu odluku u roku od 60 dana, to telo će biti raspušteno. To znači da na svakih 60 dana možete imati potpunu blokadu sudova“, napominje Međak.
Međak naglašava da se novim amandmanima ne rešava problem političkog pritiska na pravosuđe.
„Ovi amandmani stavljaju još veću partijsku kontrolu, ako bi ovakvi bili usvojeni. Njima biste de facto kontrolisali pravosuđe većinom u Narodnoj Skupštini. U amandmanima se pominje komisija, koja bi birala članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca ukoliko se ne mogu izabrati 2/3 većinom u Skupštini“, kaže Međak.
Kako je ističe, Komisiju koju bi prema ovim amandmanima činili predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije, Vrhovni javni tužilac Srbije i Zaštitnik građana, što predstavlja novi izum kojim bi većina od 126 poslanika kontrolisala čitavo pravosuđe, jer se 3 od 5 članova ove komisije biraju prostom većinom u parlamentu.
U predloženim amandmanima jedini kriterijum za ulazak u pravosuđe je Pravosudna akademija, čije bi članove birala Narodna skupština.
„Pravosudnom akademijom upravljaće Narodna Skupština. A nama prvi zahtev jeste eliminacija politika i odvajanje pravosuđa od parlamenta. U ovom slučaju samo se izmešta mesto kontrole, kontrolor ostaje isti“, naglašava Međak.
Nebojša Vladisavljević, profesor Fakulteta političkih nauka, za EWB ističe da sadašnji predlog amandmana za izmenu ustava ne menja ništa kada su u pitanju politički pritisci na pravosuđe.
„Neke poluge pritiska se ovim predlogom uklanjaju ali se paralelno uvode nove. Očigledno je to pokušaj manipulacije od strane vlasti da bi se izvršile promene koje povremeno traže uticajne spoljni i domaći politički igrači, a da sve ostane isto“, poručuje Vladisavljević.
On ističe da su ove promene samo deo šireg paketa autoritarne manipulacije koji je na delu u poslednjih nekoliko godine, u kojima predstavnici vlasti selektivno primenjuju propise u skladu sa svojim stranačkim i ličnim interesima.
„U takvom kontekstu, izmene ustava, zakona i drugih propisa – uključujući i izborni zakonodavstvo – ne utiču bitno na politički i društveni život, već im je smisao da se izgradi demokratska fasada autoritarne vlasti, zaključuje Vladisavljević.
Milan Antonijević smatra da su ovi amandmani pokazuju da Vlada može da pogrešnim koracima proizvede nekakav tekst i da ga pošalje u Narodnu skupštinu.
„Civilno društvo je ukazivalo od samog početak da je proces bio pogrešan, pogrešnim izborom koraka Vlada je došla do slanja nacrta predloga Ustava u skupštinu koja samo taj papir posmatra kao jednu od opcija koja stoji pred njima. Na ono što je sada poslato u Narodnu skupštinu imali smo mnogo zamerki“, kaže Antonijević, dodajući da se nada da će argumenti protiv ovakvih amandmana naći prostora u medijima, Briselu i parlamentu.
Odlaganje reforme Ustava usporilo evropske integracije Srbije
Reakcija Evropske unije na ozbiljno kašnjenje Srbije u najozbiljnijem poglavlju stigle su Izveštaju Evropske komisije koji prati napredak Srbije u poglavljima 23 i 24. U tom izveštaju se čak na 21 mestu kaže da Srbija ima ozbiljno kašnjenje.
Izveštajem se ocenjuje da je proces ustavne reforme radi jačanja nezavisnosti i odgovornosti trenutno u zastoju. Iz Komisije su istakli važnost nastavka ovog procesa „što je pre moguće, na transparentan i inkluzivan način“.
Vladimir Međak poručuje da ovim kašnjenjima Srbija rizikuje da EU aktivira klauzulu neravnoteže.
„Mi smo na korak od toga da nam EU aktivira klauzulu neravnoteže, koja je predviđena pregovaračkim okvirom i koja podrazumeva da ukoliko nema napretka u ovim poglavljima 23 i 24, nema napretka ni u daljim pregovorima. Mi smo sada otvorili jedno poglavlje, pitanje je kada ćemo sledeće i šta će biti dalje“, napominje Međak.
On objašnjava da EU ne mora da donese formalnu odluku o zamrzavanju pregovora aktiviranjem klauzule neravnoteže, dovoljno je samo da ne bude daljeg otvaranja poglavlja, što predstavlja političku odluku zemalja članica Evropske unije.
Milan Antonijević istakao je da odlaganje reforme Ustava jeste usporilo evropske integracije Srbije.
„Ovo odlaganje je pokazatelj da smo izbrisali 2019. godinu u potpunosti kada je u pitanju poglavlje 23. Veliki deo ovoga čega se Srbija obavezala kroz akcione planove jeste u izmenama ustava i vraćanje nezavisnosti pravosuđu. To se ne može desiti u potpunosti bez izmena ustava i odustajanje od toga je prvi pokazatelj da se proces usporava“, rekao je Antonijević.
Venecijanska komisija prihvatila minimalne standarde
Venecijanska komisija Saveta Evrope, čije mišljenje i Evropska komisija prihvata kao ključno merilo za ocenu da li se reforma pravosuđa sprovodi u skladu sa standardima, najpre je zauzela kritičan stav prema predloženim ustavnim amandmanima.
U svojim glavnim zaključcima, Venecijanska komisija konstatovala da postoje brojna otvorena pitanja koja bi trebalo rešiti, a koja se tiču političkog pritiska na pravosuđe. Sekretarijat ovog tela je u oktobru ove godine ipak prihvatio ove amandmane, iako oni nisu izmenjeni u delu zbog kojeg su prethodnog puta vraćeni.
Kako objašnjava Vladimir Međak, sve države koje su u Savetu Evrope imaju određene standarde kada je u pitanju nezavisnost sudstva.
„Postoje države u kojima su tužioci manjina u tim telima, ali takođe u Venecijanskoj komisiji postoji pravilo da demokratije u nastajanju moraju da imaju više standarde od minimalnih. A mi ovim amandmanima gađamo minimum minimuma“, kaže Međak.
On naglašava da, iako je Srbija ispunila minimalne standarde Saveta Evrope, nisu ispunjeni minimalni standardi Akcionog plana za poglavlje 23.
„Tu dolazimo do jedne čudne situacije, a to je da je Evropska komisija rekla da će gledati mišljenje Venecijanske komisije, a Venecijanska komisija ne mora da prati naš Akcioni plan za poglavlje 23. To su dve potpuno odvojene organizacije. Mi možda jesmo po nekom minimalnom standardu Saveta Evrope, ali on ne zadovoljava standarde EU“, rekao je Međak, dodajući da Srbija sa ovakvim amandmanima, ukoliko budu usvojeni u ovakvom obliku, neće moći u EU.
Međak napominje da se mišljenje Venecijanske komisije mora zanemariti jer je Vlada radila nešto za šta nije bila ovlašćena, pri tom ispod standarda koji su predviđeni Akcionim planom za poglavlje 23.
„Ono što smo dobili od Venecijanske komisije moramo da zanemarimo. Mi moramo da šaljemo novi tekst jer mi smo dve godine radili sve izvan okvira Akcionog plana za poglavlje 23“, zaključuje Međak.