fbpx
European Western Balkans
Politika

Promena Ustava podelila struku i političare, građani ostali slabo obavešteni o čemu su glasali

Referendumski dan; Foto: FoNet

BEOGRAD – Građani Srbije u uslovima pandemije izjasnili su se “za” na referendumu o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Na osnovu podataka koje je saopštila Republička izborna komisija (RIK) glasalo je svega 1.953.711 građana, a podršku promene dalo je 59,73%, dok je protiv bilo 39,24. Ovo je bio prvi održan referendum nakon izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, prema kojima za uspešnost referenduma potrebna većina od broja izašlih na glasanje.

Potvrđivanje predloženih izmena znači da će u narednom periodu sudije i tužioce birati stručna tela, a ne Skupština kao do sada. To će prema rečima predlagača promena dovesti do nezavisnosti sudstva od politike.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da veruje da će ljudi biti zadovoljni onim što dolazi nakon referenduma, a to je suštinski nezavisno pravosuđe, smaostalno sudstvo i tužilaštvo. “Mislim da smo uradili dobru stvar za svoju zemlju”, rekao je on.

Iako je poslednjih dana pred održavanje referenduma, uoči najavljenih izbora, debata intenzivirana, referendum je bio “ispod radara” vlastima, ali i delu opozicije. O tome govori činjenica da kampanje gotovo da nije bilo. A kada se o referendumu govorilo, to je bilo malo i šturo. Ustavne promene podelile su struku i političare, ne i građane, koji su ostali slabo obavešteni o tome šta su to izlgasali.

Tokom mlake kampanje mogle su se čuti izjave predstavnika vlasti da bi neuspeh na referendumu značio i zaustavljanje evropskog puta Srbije. Pet organizacija civilnog društva koje se bave evropskim integracijama upozorilo je da je ovakav stav obmanjvanje ionako nedovoljno informisane javnosti u vezi sa izmenama ustava.

“Time se, sa jedne strane stvara utisak da opredeljenje za članstvo Srbije u Evropskoj uniji nužno zahteva potvrdan glas na referendumu, kao i da je promena Ustava jedino merilo od kojeg zavisi nastavak evropskih integracija Srbije. Budući da su ove vrste poruka netačne, smatramo da je veoma opasno obmanjivati javnost, koja ionako nije dovoljno informisana u vezi sa čim su izmene Ustava koje se iznose na referendum”, navele su OCD.

Pročitaj još: OCD: Referendum nije izjašnjavanje o evropskim integracijama, proces se nastavlja bez obzira na ishod

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić izjavio je za N1 da ne može da poveruje da parlament u kojem su sudije napadane i u kojem su poslanici govorili da je “nezavisnsot pravosuđa” mit, stoji iza izmena Ustava koje bi zaista pravosuđe donele nezavisnost.

“Treba znati da jako mnogo toga u tom ‘džaku’ ne vidimo. Iz pojedinih izjava smo otkrili da će zapravo ovo što je napisano u Ustavu biti korigovano zakonima koji će biti usvojeni”, upozorio je Majić.

Jedno takvo rešenje je, ako je naveo, već najavljeno, a to je da će “istaknuti pravnici”, uvođenjem kvalifikovane većine u Visokom savetu sudstva, praktično dobiti pravo veta u tom telu. Ocenio je i da je “ishitrena podrška strukovnih udruženja” dovola do toga da premijerka Brnabić izjavi da “više niko ne može da nam kaže da vršimo pritisak na pravosuđe”.

Za pravnika Milana Antonijevića izmene Ustava donose bolja rešenja u odnosu na sadašnje stanje, ali da je na svima nama da se u budućnosti izborimo da ta rešenja zažive kroz zakone i praksu. Naveo je da ipak ustavne izmene mogu da se pogoršaju ili poboljšaju kroz zakone čije usvajanje sledi, ali je podsetio i da će te zakone donositi novi saziv parlamenta koji ćemo dobiti posle izbora 3. aprila.

“Uspeli smo sa Venecijanskom komisijom na mišiće, sa udruženjima sudija, tužilaca, nevladinim organizacijama da dođemo do jednog dokumenta koji je mnogo kvalitetniji”, uveren je Antonijević.

Referendum je doveo do podela i u redovima opozicionih partija. Na one koje su pozvale građane da na referendum izađu i zaokruže “ne”, i one koje su smatrale da je referendum bolje ignorisati.

Poziv građanima da glasaju protiv ustavnih promena uputio je Pokret Ne davimo Beograd, Pokret slobodnih građana, a isto su učinile i Nova i Socijaldemokratska stranka i gotovo sve partije sa desnog ideološkog spektra.

Koalicija okupljena oko Stranke slobode i pravde, Narodne stranke i Demokratske stranke sovjim biračima i simpatizerima poručila je da se uzdrže od izlaska na referendum, obrazlažući takav stav nelegitimnošću Skupštine koja ga je raspisala.

Dan nakon referenduma o ustavnim promenama sve su su izele zamerke na proces, smatrajući da je ceo proces bio nelegitiman a izlaznost niska. Iz Demokratske stranke kritikovali su činjenicu da je  predsednik Vučić u postorijama Srpske napredne stranke izašao sa rezultatima referenduma pre RIK-a, ocenjujući to kao presedan i još jedan dokaz zarobljenosti institucija.

Povezani članci

Kuburović sa delagacijom Evropskog parlamenta

EWB

Grošelj: Srbija propustila šansu da pokaže da je deo evropske porodice

EWB

Linkevičijus: Sve manje sledite EU u odnosu prema Rusiji

EWB