fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Promena Zakona o referendumu – garant da će bilo kakav predlog ustavnih promena “proći”?

Sednica Narodne skupštine; Foto: FoNet

BEOGRAD – Poslanici Narodne skupštine, kako je najavljeno, uskoro će odlučivati o promeni Zakona o referendumu, koja dolazi uoči najavljenog referenduma o izmenama Ustava u delu koji se odnosi na nezavisno pravosuđe. Ukidanje minimalnog praga izlaznosti na referendumu, što će biti postignuto novim izmenama, prema rečima sagovornica EWB-a služi ostvarenju političkog cilja, a ne uređivanju države.

Promenama Ustava Srbija bi, u skladu sa onim na šta se obavezala Akcionim planom za poglavlje 23 na svom putu ka EU, trebalo da depolitizuje pravosuđe. Iako su svi rokovi već davno probijeni, Srbija je danas, posle četiri godine,  tek na početku puta. Kuda će dalje ići proces znaće se 8. juna, kada bi Narodna skupština trebalo bi da se izjasni da li će Srbija menjati Ustav, nakon čega bi parlament zvanično izradio predloge ustavnih amandmana, kako se očekuje, na tragu izmena koje je već predložila Vlada.

Predstavnici civilnog društva i strukovnih udruženja već više puta su upozoravali da predloženi amandmani samo izmeštaju mesto političke kontrole pravosuđa iz Skupštine u Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, koje opet kontrolišu ljudi koje izabere Skupština.

Poslednju reč ipak će dati građani na referendumu, na kraju procesa – za koji vlast kaže da će se okončati do kraja ove godine. Da je pre toga potrebno menjati i Zakon o referendumu, tokom javnog slušanja, javnost je obavestio predsednik Skupštine Ivica Dačić.

On je objasnio da je postojeći zakon potrebno menjati zato što nije usklađen sa Ustavom, iako je to trebalo da se uradi godinu dana od dana donošenja najvišeg pravnog akta.

“Kasni se 14-15 godina sa promenom zakona. Postojećim Ustavom je ukinuta odredba prethodnog Ustava iz devedesetih godina, po kojoj je za promenu Ustava bilo potrebno da izađe i glasa više od polovine svih birača, a sada to treba da se potvrdi zakonom” objasnio je Dačić.

To praktično znači da će za uspeh referenduma biti potrebna većina samo izašlih građana, a ne kao što to predviđa sadašnja regulativa, većina od ukupnog broja birača, tj. izlaznost iznad 50%.

Sofija Mandić, članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) za European Western Balkans ocenjuje da činjenica da zakon nije toliko dugo promenjen, govori da to pitanje nikog ne zanima, što pokazuje odnos građana ali i vlasti prema demokratiji, naročito onoj neposrednoj.

Međutim, ona napominje da je izmena zakona potrebna radi ostvarivanja političkog cilja, a ne želje za uređenjem zemlje.

„Kada je već naš odnos prema demokratiji takav kakav jeste – zašto baš sada imamo najavu izmena zakona? Kao i obično, ne zato što želimo uređenu zemlju, već zato što nam je to potrebno radi ostvarivanja nekog političkog cilja. Ovog puta je to izmena Ustava od strane gotovo jednopartijske Skupštine, što će zemlju, kako god da se odredite prema uslovima za punovažnost referenduma, gurnuti samo dublje u pravno-političku krizu“, navodi Mandić.

Mandić napominje da se do ovakvog rešenja, kada je u pitanju Zakon o referednumu, došlo tako što je Ustav koji je na snazi bio donet bez javne rasprave, višestrukom povredom precedure.

“To nas vraća u današnji trenutak, jer se čini da iz ovoga ništa nismo naučili i da je vlast sada spremna da učini iste, pa čak i gore greške”, naglašava Sofija Mandić.

Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU (NKEU) za poglavlje 23, za EWB kaže da su građani ti koji obezbeđuju legitimitet, dodajući da sama činjenica da se ovo pitanje iznosi na referendum govori o važnosti izmena koje Srbiji predstoje.

“Govorimo o promenama koje se tiču uređenja jedne cele grane vlasti i to pravosuđa, čija je nezavisnost ljudsko pravo svakog građanina i garant pristupa pravdi. Prema tome je zrazito važno da postoji široka saglasnost o predloženim izmenama, i neophodno je zainteresovati javnost za predstojeće izmene jer se tiču svakoga od nas”, objašnjava Spremo.

Ona ističe da budući da Ustav i Zakon o referendumu daju različita rešenja, pre organizovanja samog referenduma izrazito je važno da se ova rešenja usklade.

Međutim, ona upozorava da bi posledice ovakvog rešenja bile da hipotetički i jednocifren broj izašlih birača može da dovede do izglasavanja na referendumu.

„U skladu sa tim – čak iako se ne bude poštovala procedura promene Ustava, ako stručna javnost ne da saglasnost, a Ministarstvo pravde “provuče” svoja rešenja kroz Skupštinu – može doći do toga da se izmene svejedno sprovedu”, kaže Spremo.

Predlog usklađivanja Zakona sa odredbom Ustava koja propisuje da se odluka na referendumu donosi većinom izašlih birača, ne dajući prag neophodne izlaznosti.

“Važeća verzija Zakona propisuje minimum od 50% glasača upisanih na birački spisak, što otežava proces izmena, ali i bespogovorno daje legitimitet izmenama”, navodi Spremo.

Kratak rok za izmenu Ustava zbog najavljenih izbora

Da se vlastima žuri, nakon četiri godine kašnjenja, da proces promene Ustava bude završen do kraja godine, govori procedura po kojoj, proces promene mora biti okončan do kraja mandata saziva parlamenta koji je proceduru i započeo. S obzirom na to da su novi izbori najavljeni za proleće naredne godine, ukoliko se proces ne okonča do kraja godine, cela procedura predlaganja mora se sprovoditi ispočetka.

Jovana Spremo za EWB  kaže da je ukidanje minimalne izlaznosti za referenudm o važnim izmenama, poput izmena Ustava, često sredstvo za manipulisanje rezultatom referenduma, posebno u situacijama kada su građani nedovojno informisani o samom pitanju na koji se referendum odnosi.

“Pored prostora za manipulaciju, postavlja se pitanje legitimiteta odluke koja se donosi u ime građana kao nosilaca suvereniteta, u slučaju male izlaznosti. Ovo nam samo pokazuje koliko je opasno nepostojanje različitih političkih struja i unutrašnje kontrole u zakonodavnom telu, budući da ono postaje puki izvršilac volje izvršne vlasti”, objašnjava Spremo.

Prema njenim rečima, sada je odjednom potrebno “hitno” menjanje Ustava, a kasni se više od četiri godine, dok se prethodne dve ništa na ovom polju nije radilo.

“Predstoji nam Godišnji izveštaj Evropske komisije, u kojem je neophodno da se kaže da je nešto urađeno u pogledu unapređenja vladavine prava, pa se ovo pokazalo kao najjednostavnije izvodljivo u predviđenom roku”, ocenjuje naša sagovornica.

Sofija Mandić za naš portal kaže da ukoliko se komplikovanom procesu izmene Ustava doda još i promena Zakona o referendumu, govori samo o toku i kvalitetu javne rasprave i debate.

“Prosto je neverovatno da se misli da ne samo da komplikovan proces izmena Ustava može da se završi za nekoliko meseci. Ako se tome doda da predstoje i izmene Zakona o referendumu, možemo samo da prejudiciramo kakav će biti tok i kvalitet javne rasprave i debate o njemu. Malo je izgleda da taj proces može istovremeno da bude kratak, a inkluzivan i transparentan uz uvažavanje širokog spektra mišljenja”, kaže Mandić.

Jovana Spremo ocenjuje da se javnost u Srbiji navikla da kada nešto predstavlja deklaratorni prioritet izvršne vlasti, proces zakonodavnih izmena može ići jako brzo.

“Bojim se da čak ni to neće poremetiti Skupštinu u nameri da ovaj proces završi do kraja godine. Zato se i protivimo izmenama Ustava u ovom momentu, budući da to mora da sprovede jedan mandat Skupštine, a ovom sazivu je isti oročen do proleća naredne godine, ako ne i pre. Iz tog razloga, izuzetno je neophodno pokrenuti agresivnu kampanju upoznavanja građana sa predloženim izmenama Ustava kao i procedurom, ali važnije sa tim kako će te promene direktno uticati na njihova prava, ali i sa posledicama njihovog glasanja na dalje društvene i političke procese”, zaključuje Spremo.

Povezani članci

I ako reši pitanje Kosova, Srbiju će sačekati problemi demokratije

Aleksandar Ivković

CRTA: Posle junskih izbora u Srbiji ne postoje demokratske i nezavisne institucije

EWB

Jeremić u tekstu za Euractiv: EU treba da utiče na Vučića da prihvati pregovore s opozicijom

EWB