fbpx
European Western Balkans
Društvo

Proširenje donosi korist obema stranama, ali reforme se nastavljaju i nakon pristupanja

Konferencija "Veliko proširenje – Pouke za Zapadni Balkan",; Foto: Tanjug / Tanja Valić

BEOGRAD – Pristupanje Evropskoj uniji je dugotrajan proces koji se ne završava članstvom u EU, već se nastavlja i posle toga, zaključak je konferencije koju je danas organizovao Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

Zato se države u procesu pristupanja moraju fokusirati na reforme koje moraju da proizvedu rezultate poput razvoja ekonomije, uz poštovanje društvenog razvoja i socijalnih prava. Ukoliko se obezbede svi elementi od slobode medija do bezbednosti, onda je zemlja spremna za pristupanje, istakao je šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

Prema njegovim rečima, Evropska unija želi zemlje koje dele iste sisteme vrednosti i koje mogu da doprinesu razvoju celokupnog sistema. S tim u vezi dodao je da je “kredibilitet procesa” ostao isti, te da će države postati članovi ukoliko ispune uslove, u suprotnom, država ne može da postane deo evropske porodice, rekao je Fabrici na konferenciji.

Popa: Rumunija će nastaviti da podržava pristupanje Zapadnog Balkana

Da su reforme važne potvrđuje i ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana Popa i dodaje da se proces ne završava kada zemlja dobije punopravno članstvo.

“Ako niste spremni kada se priključite to može imati negativne posledice. Ukoliko ne prođete sav taj proces reformi onda će vam biti zaista teško da se priključite na adekvatatan način”, objasnila je Popa.

Ambasadorka se osvrnula na same pregovore i procedure sa kojima se njena država suočavala na putu ka EU. Nakon što je Rumunija ispunila neke preduslove i razgovori su se ubrzali. Političke snage uspostavile su konsenzus po pitanju pristupanje kao strateškog cilja koji je potom i javnost podržala.

“Nakon pristupanja vlada, administracija ali i društvo morali su da se prilagode što se kasnije odrazilo i na mentalitet. Ulaskom u EU otvorila su se vrata za nova tržišta. Proširile su se i mogućnosti za studiranje. Naš BDP se udvostručio, ekonomija nam je ojačala”, istakla je Popa.

Govoroće o Zapadnom Balkanu i njegovom evropskom putu, ambasadorka Rumunije je istakla da je njena država uvek bila jedna od najznačajnih država koja je pružala podršku pristupanju Zapadnog Balkana, dodajući da je Srbija jedan od jačih država kandidata.

Bakota: Hrvatska ima posebnu ulogu u tome da Zapadni Balkan da pristupi EU

Ambasador Republike Hrvatske Gordan Bakota takođe se osvrnuo na značaj samog procesa pristupanja. Ponovio je da se proces nastavlja i kada država uđe u EU.

“Proces proširenja jeste proces kućenja. Sve se menja, to je živi proces. Menja se region, ali i cela EU. Proces se nastavlja kada uđete u EU”, objasnio je Bakota.

Kako je dodao Hrvatska ima posebnu odgovornost i ulogu u tome da Zapadni Balkan pristupi EU i daće doprinos da region bude prioritet EU.

Kinđuk: Znamo da Srbija pripada Evropi

Politiku proširenja EU podržava Poljska istako je otpravnik poslova Ambasade Republike Poljske u Srbiji Andžej Kinđuk. On se osvrnuo na iskustva i dobrobiti koje je Poljska dobila ulaskom u EU. Kinđuk je dodao i je Poljska spremna da pomogne Srbiji na njenom putu ka EU jer smatra da je Srbija deo Evrope.

“Mi znamo da Srbija pripada Evropi i uvek je pripadala. Čekamo da i zvanično postane deo EU. Spremni smo da pomognemo”, zaključio je Kinđuk.

Norčič Štamcar: Politika proširenja se ne menja, kriterijumi jasni, reforme se moraju ispuniti

Zamenica šefa Delegacije EU u Republici Srbiji Mateja Norčič Štamcar ponovila je da je proces proširenja dug i da se menja, te da svaki talas proširenja donese nešto novo. Dodala je da su kriterijumi iz Kopenhagena jasni, zacrtani i da ostaju ključni za države Zapadnog Balkana. Komisija ne menja politiku proširenja jer su kriterijumi isti.

“Strategija usvojena prošle godine o Zapadnom Balkanu jasno ističe da su vrata EU otvorena kada države ispune kriterijume. Ono što se promenilo jesu mehanizmi. Tako se sada polazi od poglavlja 23 i 24 koja su problematična na šta je ukazao ulazak Bugarske i Rumunije u EU. Bavljanje ovim poglavljima daje dovoljno vremena državama da uspostave institucije i javnu upravu da bi sproveli adekvatne reforme”, napomenula je Norčič Štamcar i dodala da je ključno da sve države ispune zahteve u reformama.

“Proširenje je cilj, koji je benefit za obe strane. Suština je fokus, a ne status. Sprovođenje reformi se mora ispuniti”, zaključila je zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji.

Međak: Promene u politici proširenja posledica promena u svetu

Koliko EU menja proces proširenja tako i proces menja samu Uniju smatra potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.

“Promene u politici proširenja jesu posledica promena u svetu i okolnostima. Promenio se način vođenja pregovora. Uvedena su merila 2005. za Hrvatsku, prelazna merila za Crnu Goru”, objasnio je Međak i dodaje da je u Srbiji specificum poglavlje 35, ali da su najveći problem poglavlja 23 i 24.

Odluka da se otvori i zatvori poglavlje jeste politička, ali je sam proces pristupanja unutrašnji proces i to treba da se vodi na unutrašnjem planu. Kada pozitivne vesti počnu da pristižu sa ovih prostoratada će i poruka biti jača za proširenje, zaključio je Međak.

Minić: Regionalne inicijative su važne u pristupnom procesu

Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić osvrnula se na regionalnu saradnju i njen značaj u procesu pristupanja EU. S tim u vezi istakla je značaj Berlinskog procesa koji se javio onda kada je došlo do zamrzavanja u procesu proširenja. Bilateralni sastanci su deo ovog procesa koji je pokazao da su mnoge inicijative korisne. Rezultat toga jeste nedavno potpisan Regionalni sporazum o romingu, istakla je Minić.

“Kroz ove regionalne inicijative obavlja se veliki deo poslova koji je važan za proces pridruživanja ali i pristupanja. Kada kohezija u regionu bila veća, brže bismo išli procesom proširenja”, dodala je Milić i opomenula da postoje krize koje su vezane za stanje bilateralnih odnosa ali i za treće aktere.

Pomenula je i ulogu civilnog društva, posebno ističući nedavnu inicijativu kada su organizacije civilnog društva pružile podršku Severnoj Makedoniji i Albaniji tražeći od EU da otvori poglavlja sa ovim državama.

Povezani članci

Istraživanje: Srbija jedina zemlja regiona koja više veruje svojoj vladi nego EU

EWB

EU je najveći donator Srbiji u obnovi od posledica poplava

EWB

“Zajednička prošlost mora da bude na dnevnom redu Londonskog samita”

EWB