fbpx
European Western Balkans
Društvo

“Proširenje EU ne postiže željene efekte”

Uvodni govornici; Foto: Twitter / @CEPBelgrade

BEOGRAD – Predlog o postepenom članstvu Zapadnog Balkana u EU, kojim bi se pokušao rešiti problem proširenja koji trenutno „ne postiže željene efekte“, kao i geopolitički značaj regiona za EU, bile su teme na događaju „Dovršena Evropa“, koji je danas održan u Beogradu.

Događaj, koji organizuje Centar za evropske politike (CEP) iz Beograda, u saradnji sa Centrom za evropske politike (EPC) iz Brisela, doprinos je Konferenciji o budućnosti Evrope.

Jedan od uvodnih govornika, slovenački ambasador u Srbiji, Damjan Bergant, istakao je da je Slovenija proširenje stavila visoko na dnevni red svog predsedavanja EU.

On je dodao da je stav Slovenije jasan, a to je da želi da zemlje Zapadnog Balkana budu deo Unije jer dele zajedničku istoriju, kulturu i vrednosti.

„Dolazim iz zemlje koja je relativno nedavno pristupila EU i imam iskustvo života u Sloveniji kada nije bila deo EU, a sada kada jeste, osećam se drugačije. Želim da građani Zapadnog Balkana to osete, i zato se EU mora upotpuniti pristupanjem Zapadnog Balkana “, rekao je Bergant.

Šef Delegacije EU Evropske unije u Srbiji Emanuel Žofre izjavio je da politika proširenja EU na Zapadni Balkan nema alternativu.

Pandemija je pokazala da smo zajedno jači, rekao je Žofre, napominjući da se EU i region suočavaju sa istim izazovima.

Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a, kao i član Savjetodavne grupe za politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) ocenio je da proces proširenja EU ne postiže željene efekte.

„Nova metodologija trebalo je da ubrza proces pregovora o pristupanju, ali ne daje rezultate. Predlažemo da se poboljšaju prednosti procesa pristupanja, da građani mnogo pre shvate prednosti članstva u EU “, rekao je Majstorović.

On je naveo da će sa napretkom u ispunjavanju uslova za pristupanje EU zemlje kandidati postepeno prelaziti iz jedne u drugu fazu i tako ostvariti konkretan napredak.

„To je proces zasnovan na nagradama za one koji su uspešniji i strožu kontrolu onih koji zaostaju u tom procesu“, izjavio je Srđan Majstorović.

Janis Emanuolidis, direktor studija u Centru za evropsku politiku u Briselu, ocenio je da je Konferencija o budućnosti Evrope eksperiment na evropskom nivou, koji ima svoje prednosti i nedostatke, kao i izazove. Ohrabrujuće je, rekao je, što su građani uključeni u proces.

„OCD i Centar za evropsku politiku, kao jedan od njih, pokušavaju da građane strukturno uključe u Konferenciju o budućnosti Evrope, a ne samo kao posmatrače“, kaže Emanuolidis.

Tokom prvog panela predstavljen je dokument za diskusiju koji su pripremili istraživači iz Centra za evropsku politiku i CEPS -a, a koji predlaže usvajanje postepenog procesa pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU.

Prvi panel; Foto: Twitter / @CEPBelgrade

Prema autorima, rad postavlja značajnu institucionalnu, tehničku i pravnu osnovu za izlazak iz trenutnog ćorsokaka procesa proširenja.

Dodali su da bi implementacija sistema postepenog pristupanja morala biti dopunjena snažnom politikom EU usmerenom na rešavanje bilateralnih sporova i pitanja državnosti u regionu.

„Institucije EU mogle bi da prihvate ideju postepenog članstva, sa različitim primerima ili presedanima koje je potrebno navesti, a takođe povezati je se sa srodnom idejom diferencirane integracije“, naglasili su autori.

Tanja Miščević, zamenica generalne sekretarke Saveta za regionalnu saradnju (RCC), rekla je da ostaje nejasno kako postepeno članstvo nudi praktične koristi građanima Zapadnog Balkana, dodajući da punopravno članstvo mora ostati prioritet.

Prema Miščevićkinim rečima, jedan od glavnih ciljeva pristupnog procesa je mogućnost učešća u kreiranju evropskih politika, a učešće bez prava glasa ili sa manje prava od drugih država članica nije članstvo.

Milena Muk iz Instituta Alternativa podsetila je da su, iako je Crna Gora formalno označena kao „predvodnica“, nakon devet godina zatvorena samo tri poglavlja.

Ona je ocijenila da je proces proširenja u limbu i da zemlje, poput Crne Gore, koje su u tom procesu ostvarile najveći napredak, trenutno ne napreduju.

„Mi smo u limbu i ne napredujemo, pa je postepeno članstvo dobra ideja“, rekao je Muk.

Druga panel diskusija bavila se temom izgradnje evropske strateške autonomije u opštim crtama, kao i u pogledu Zapadnog Balkana.

Drugi panel; Foto: Twitter / @CEPBelgrade

Velina Čakarova, direktorka Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku u Beču, upozorila je da se neposredno susedstvo EU manje-više pretvara u “vatreni prsten”, a da se na to mora reagovati ne samo mekom već i tvrdom snagom .

Prema njenom mišljenju, Evropi preti opasnost da se polako, ali sigurno pretvori u geopolitičko dvorište 21. veka, i da su populistički pokreti na kontinentu uzrokovani suženom evropskom globalnom perspektivom.

Kada je reč o pitanju proširenja, Čakarova je ocenila da je to bila najuspešnija miroljubiva integracija spoljnih aktera, te da i Zapadni Balkan vidi i u tom smislu. Ona je preporučila pritisak na lokalne političke elite da urade svoj domaći zadatak u vezi sa neophodnim reformama, kao i više strateške komunikacije o geoekonomskoj ulozi EU na Zapadnom Balkanu.

Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Zagrebu i član BiEPAG-a, rekao je da EU neće uspeti da postane moćni globalni akter ako to ne proširi odmah na Zapadni Balkan.

“Nisam dovoljno optimističan u pogledu strateške autonomije Evrope, ali mislim da to mora da učini ako želi da postane globalni igrač”, rekao je Jović

On je rekao da EU mora da promeni svoje oklevanje prema Zapadnom Balkanu i da tretira region kao celinu i ukloni kriterijume koje niko ne može da ispuni.

„Ako mislite da je realnije da ove zemlje radikalno promene svoj sistem vrednosti u ovom periodu dugog čekanja, to je iluzija. Mislim da je ubedljivije reći da je proširenje u geopolitičkom interesu EU ”, rekao je Jović.

Srđan Cvijić, stručnjak za demokratizaciju, javno i međunarodno pravo i političke analize i još jedan član BiEAPG -a, rekao je da bi EU trebalo da povuče crtu u pesku, definiše sopstvenu Monroovu doktrinu i pošalje poruku da je Zapadni Balkan njena teritorija.

„Ali takođe, trebalo bi da prizna da međunarodni poredak zasnovan na pravilima ne ugrožavaju Rusija i Kina koliko i domaći populisti. Nove četiri godine Trampa ili pobeda Le Penove u Francuskoj bi joj pretile više od bilo čega što bi učinile Rusija i Kina. EU mora da se bori protiv autokrata unutar svojih granica, poput Mađarske”, rekao je Cvijić

EU treba da projektuje svoju moć na Zapadnom Balkanu, ocenio je Cvijić i dodao da bi to trebalo da bude polazna tačka njene geostrateške agende.

Povezani članci

Uključivanje lokalnih organizacija civilnog društva u ekonomske teme kroz NKEU

EWB

Joksimović: Nema razvoja bez dobrog obrazovanja

EWB

Šta znači punopravno učešće Srbije u Erazmus+ programu?

Vukašin Živković