Vladimir Orlić, Tanja Fajon i Jadranka Joksimović; Foto: Tanjug / Bojan Stekić

Srbija će 2019. godinu pamtiti po istovremenom usporavanju evropskih integracija – otvorena su samo dva pregovaračka poglavlja, zatvoreno nijedno – i većoj angažovanosti EU u Srbiji, u vidu pregovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Dijalog sa Prištinom, ustavne promene, revizije ključnih dokumenata, svi ovi procesi su se odvijali sporo ili su potpuno zastali. Novi zamajac, kako se čini, teško može da se očekuje pre raspleta izborne krize u Srbiji, kao i zavšetka unutrašnje debate u EU o reformi proširenja na Zapadni Balkan.

Ovo su najznačajnija dešavanja na evropskom putu Srbije u 2019. godini.

Samo dva otvorena poglavlja, nijedno zatvoreno

Jadranka Joksimović i Johanes Han; Foto: MEI

Srbija je u decembru 2015. godine otvorila svoja prva dva pregovaračka poglavlja sa EU. Usledila je 2016, kada su otvorena četiri, 2017 – šest i 2018 – ponovo četiri. Ovo je prva kalendarska godina u kojoj su otvorena samo dva poglavlja, i to Poglavlje 9: Finansijske usluge, u junu, i Poglavlje 4: Sloboda kretanja kapitala, u decembru. Nijedno poglavlje nije zatvoreno.

Istovremeno, Vlada i Ministarstvo evropskih integracija tvrde da je još poglavlja tehnički spremno za otvaranje. Zbog čega se onda ne otvara više, pitanje je na koje se možda može naći odgovor u Izveštaju Evropske komisije (vidi dole) i neformalnim „non-pejperima“ o vladavini prava.

Evropska izborna noć, po prvi put u Srbiji

Sem Fabrici i Rebeka Fabrici na Evropskoj izbornoj noći; Foto: European Western Balkans

Izbori za Evropski parlament održani su između 23. i 26. maja 2019, a Evropska delegacija u Srbiji i European Western Balkans organizovali su izbornu noć u beogradskom hotelu Metropol, prvi takav događaj u Srbiji kada je reč o izborima u EU.

Na izborima su ponovo pobedili Evropska narodna partija i Socijalisti i demokrati, ali sa smanjenom većinom poslanika, dok su broj mesta u parlamentu povećali Zeleni, liberali i desničarski „Identitet i demokratija“. Nije došlo do promene stava Evropskog parlamenta o proširenju EU.

Izveštaj Evropske komisije: Nema napretka u slobodi medija i borbi protiv korupcije

Sem Fabrici, Ana Brnabić i Jadranka Joksimović; Foto: Vlada RS

Odmah nakon izbora za Evropski parlament, objavljeni su poslednji godišnji izveštaji o državama kandidatima odlazeće Evropske komisije. Pored zabrinjavajućih nalaza izveštaja za Srbiju, koji pokriva period od aprila 2018. do maja 2019. godine, podjednaku pažnju javnosti privukao je i direktan način na koji su saopšteni. Vladajuća koalicija je označena kao krivac za potkopavanje parlamentarne debate i nadzora parlamenta nad izvršnom vlašću. Nedostatak napretka u oblasti slobode izražavanja ocenjena je kao „stvar za ozbiljnu zabrinutost“, dok je odsustvo rezultata primećeno i u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Regionalni odnosi i ekonomski kriterijumi za članstvo dobili su prelaznu ocenu.

U svojoj prvoj reakciji na izveštaj, premijerka Ana Brnabić ocenila je da su pojedini delovi „neobjektivni“ i iznela stav da je Srbija zaslužila bolje ocene.

Pozdrav poznatim licima…

Federika Mogerini, Johanes Han; Foto: Tanjug / AP / Virginia Mayo

Izbori za Evropski parlament značili su, naravno, da će nova Evropska komisija takođe biti izabrana. Srbija će ubuduće ređe viđati ljude na koja se navikla u poslednjih pet godina: evropskog komesara za pregovore o proširenju Johanesa Hana, Visoku predstavnicu EU Federike Mogerini, predsednika Evropske komisije Žana Kloda Junkera i predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister ponovo je izabran za evropskog poslanika, ali više neće obavljati ovu funkciju.

…i dobrodošlica novim

Đuzep Borelj; Foto: Flickr / PES Communications

Mekalisterov posao preuzeo je poslanik iz Slovačke Vladimir Bilčik, kojem je ovo prvi mandat u Evropskom parlamentu. Njegova koleginica, već dobro poznata Srbiji i regionu Tanja Fajon, nova je predsedavajuća Delegacijom EP za odnose sa Srbijom.

Kada je reč o Evropskoj komisiji, nova predsednica postala je Ursula fon der Lajen, bivša nemačka ministarka odbrane. Za novog visokog predstavnika EU, kome će visoko na agendi biti dijalog Beograda i Prištine, izabran je španski diplomata Đuzep Borelj, dok je novi komesar za proširenje postao Oliver Varhelji, nakon što je Evropski parlament odbio kandidaturu Lasla Tročanjija, bivšeg ministra pravde Mađarske.

Odlazak Tanje Miščević

Tanja Miščević; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

Nakon šest godina, Tanja Miščević je napustila je funkciju šefice pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji u septembru. Miščević je predvodila pregovarački tim Srbije od 2013. godine, a na tu poziciju postavljena je neposredno pre otvaranja pristupnih pregovora sa EU. Njen odlazak naveo je mnoge da se zapitaju u kakvom se stanju nalaze pregovori o pristupanju, a njen naslednik još uvek nije imenovan. Miščević je preuzela funkciju zamenice generalne sekretarke Regionalnog saveta za saradnju.

Protesti u Srbiji pokazali nezadovoljstvo građana

Protest „1 od 5 miliona“, jun 2019; Foto; Tanjug / Tanja Valić

Iako ne u direktnoj vezi sa evropskim integracijama Srbije, protesti koji su se širom zemlje održavali u prvih nekoliko meseci 2019. godine pokazali su, između ostalog, nezadovoljstvo građana stanjem vladavine prava i slobode izražavanja u zemlji – u pitanju su ključni kriterijumi za članstvo u EU. Protesti su takođe poslužili kao uvod u odluku Saveza za Srbiju i nekolicine drugih aktera da bojkotuju parlamentarne izbore 2020. godine, što je dovelo do posredovanja Evropskog parlamenta.

Vrhunac protesta bio je 13. april, kada se više hiljada građana iz cele zemlje okupila u Beogradu. Posećenost protestima je opadala od tada, ali se oni i dalje održavaju svake subote.

Evropski parlament posredovao u dijalogu o izbornim uslovima, epilog nejasan

Vladimir Bilčik i Tanja Fajon; Foto: Tanjug / Tanja Valić

Tri runde dijaloga održane su u „Žan Mone“ formatu u Narodnoj skupštini Srbije u oktobru, novembru i decembru. Pokrenute su nakon dijaloga na Fakultetu političkih nauka i pisma koje je predsedavajućem Odboru za spoljne poslove EP Dejvidu Mekalisteru poslao Sergej Trifunović. U pitanju je bilo drugo posredovanje Evropskog parlamenta između vlasti i opozicije u regionu, nakon Severne Makedonije 2015. i 2016. godine.

Dijalogom su najpre posredovali bivši poslanici u EP Eduard Kukan i Knut Flekenštajn, da bi im se kasnije pridružili Vladimir Bilčik i Tanja Fajon. Proces je zaključen obećanjem vlasti da će pre izbora izmeniti izborne zakone kako bi se sprečila funkcionerska kampanja, izabrati novo članstvo REM-a, osnovati Nadzorni odbor Skupštine za medije i izvršiti obuku članova biračkih odbora.

Savez za Srbiju, koji je dijalog bojkotovao i sa poslanicima se sastajao odvojeno, zaključio je da su promene nedovoljne i ostao pri bojkotu, a odluke nekih drugih opozicionih aktera, poput Pokreta slobodnih građana, još se očekuju.

Otvorena debata o reformi proširenja u EU

Sastanak Evropskog saveta, oktobar 2019; Foto: Evropska unija

Nakon veta na otvaranje pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Francuska je poslala drugim članicama neformalni dokument o reformi proširenja, koja predviđa sedam faza procesa. Devet članica EU, među njima Italija, Austrija, Poljska i Češka poslale su svoj predlog nedugo zatim, a Evropska komisija najavila je objavljivanje svojih preporuka početkom 2020. godine.

Koliko je zapravo trenutni format pregovora problematičan i da li bi se promene odnosile i na Srbiju i Crnu Goru, koje već pregovaraju, pitanje je na koje postoje različiti odgovori. Međutim, stručnjaci su pozdravili vraćanje fokusa EU na proširenje.

Lideri regiona pokrenuli inicijativu „mali Šengen“

Đukanović, Vučić, Rama i Zaev u Tirana; Foto: Vlada Severne Makedonije

Prvi sastanak premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva i Albanije Edija Rame sa predsednikom Aleksandrom Vučićem održao se 10. oktobra u Novom Sadu. Usledili su sastanci u Ohridu u novembru i Tirani u decembru, na kojem se pridružio i predsednik Crne Gore. Najavljeni ciljevi lidera su različiti oblici integracije tržišta rada i transportne politike, a koliko toga će biti ostvareno videće se naredne godine.

Samit u Berlinu, novi izaslanici SAD – dijalog sa Prištinom i dalje zamrznut

Aleksandar Vučić, Hašim Tači; Foto: European Forum Alpbach / Andrei Pungovschi / Flickr
Aleksandar Vučić, Hašim Tači; Foto: European Forum Alpbach / Andrei Pungovschi / Flickr

Iako su predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel krajem aprila bili domaćini samita u Berlinu, na kojem su se Beograd i Priština obavezali da nastave dijalog, i iako je SAD odredila posebnog izaslanika za ovu oblast – ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenela – dijalog je ostao zamrznut. Poslednji zvanični sastanak predsednika Srbije i Kosova sa Visokom predstavnicom EU ostaje onaj iz septembra 2018. godine.

SAD su ove godine imenovale i specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan, iskusnog poznavaoca regiona Metjua Palmera. Predsednik Makron posetio je Beograd sredinom jula, kada je takođe bilo reči o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Pet godina portala European Western Balkans

Moderatorka Ljubica Gojgić, Suzana Grubješić, Milena Lazarević, Vladimir Međak i Srđan Majstorović; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžič

Naš portal na engleskom jeziku pokrenut je 2014. godine, a na srpskom jeziku 2017. Povodom pet godina od osnivanja, ali i pet godina od otvaranja pregovora o članstvu EWB je organizovao konferenciju „Pet godina pregovora: Koliko je Srbija daleko od članstva u EU“ u septembru. Na konferenciji je predstavljena i publikacija „Stanje demokratije u Srbiji 2019“, koju objavljujemo već treću godinu. EWB će nastaviti da izveštava o procesu pristupanja Srbije i regiona EU, regionalnoj saradnji i ispunjavanju kriterijuma za članstvo i u 2020. godini.