„Srbijo, ne plači, Kina je uz tebe!“ i „EU KORONA FAŠIZAM! Skandalozna politika Brisela, ne vole što smo najbolji!“ dva su upečatljiva naslova iz provladinih medija koja se citiraju u novoj studiji o izeštavanju medija u Srbiji o EU u 2020. „Ljubav iz Kine i šamari iz Brisela“ Centra savremene politike.
„Generalno posmatrano, provladini mediji, a naročito tabloidi, naklonjeni su tipu izveštavanja koji sa dosta emocija kritikuje EU i veliča njene rivalske aktere u Srbiji, uglavnom koristeći navode državnih zvaničnika“, navodi se u jednom od zaključaka ove studije, koja je pratila izveštavanje veb stranica najčitanijih medija u Srbiji.
S druge strane, Danas i N1, kao mediji koji su kritički nastrojeni prema vlastima, imaju znatno jasniji proevropski stav i spremniji su da izveštavaju o inicijativama koje dolaze iz Evropske unije koje nemaju veze sa državnim zvaničnicima, koristeći pritom izjave opozicionih političara, organizacija civilnog društva i evropskih zvaničnika, navodi se u studiji.
Drugim rečima, čitaoci dve vrste medija dobijaju dve znatno različite slike o EU. Onima koji se oslanjaju na provladine medije, EU se često predstavlja kao entitet koji uslovljava Srbiju i traži joj da se odrekne ključnih identitetskih odrednica, kao i svojih tradicionalnih prijatelja zarad članstva u toj organizaciji, nedosledno i neopravdano je kritikuje i ostavlja je na cedilu u kriznim situacijama, kao što je to bila pandemijca COVID-19.
Posebno plodno tle za širenje ovakvih narativa bili su prvi meseci pandemije u Evropi, kada su u provladinim tabloidima bili prisutni naslovi kao što su „Briselski birokratski imaginarijum raskrinkan“ i „EU smrtno ranjena! Pustila bi Srbe da pomru!“. U trenutku kada su, nakon kratkotrajnog otvaranja, države EU ponovo odlučile da zatvore granice Srbiji zbog pogoršavanja epidemiološke situacije u julu 2020, naslovi su poprimili sledeći ton: „EU NAM LUPILA RAMPU!“, „NEMCI NEĆE SRBE! EU dala zeleno svetlo, Berlin zatvorio granicu!“.
Teško da se može reći da mediji kritički prema vlastima pružaju dijameteralno suprotnu sliku o EU, jer u njima ne dominira pozitivan emotivan naboj prema tom entitetu, kao što u provladinim često dominira negativan. Međutim, slika koju oni pružaju ipak ima više nijansi, a još uvek se insistira na povezanosti između procesa evropskih integracija i evropskih vrednosti.
„U ovom narativu Evropska unija primećuje pogoršanje stanja demokratskih institucija zbog čega Srbija ne napreduje na putu ka Evropskoj uniji. Takođe, postoji određena vrsta specijalne uloge koja se daje EU kao nekome ko je dužan da se stara o demokratiji u Srbiji, izbornim uslovima i kazni vlasti za postupke koji narušavaju vladavinu prava“, navodi se u izveštaju.
Objavljivanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji u oktobru 2020. u kojem su, makar u oblasti vladavine prava i demokratije, ocene bile poprilično negativne, dobar je primer za razlike u narativima.
Tako je, kako se navodi u studiji, u provladinim medijima kreiran narativ koji sugeriše građanima da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično i neopravdano kritikovan za napore koje preduzima u interesu Srbije, kao i da Evropska komisija nema prava da ocenjuje njegovo ponašanje, već da jedini sud može dati narod na izborima. Najupečatljiviji naslovi u prilogu narativa koji je opisan su „Vučić razvalio istinom“ i „EU kritikovala Vučića, on joj oštro odgovorio“.
S druge strane, kritički nastrojeni mediji prenosili su ocene Izveštaja organizacija civilnog društva, najčešće proevropskih opozicionih političara i u manjoj meri izjave vladinih zvaničnika. U ovoj grupi medija naglasak je stavljen na prenošenje direktnih navoda iz Izveštaja Evropske komisije, uključujući i delove koji se tiču političkih kriterijuma, pravosuđa, vladavine prava, borbe protiv korupcije i ostalih ključnih oblasti. Jedan od naslova poručio je da „Srbiji preti suspenzija evrointegracija“, a drugi da je Izveštaj „nacionalna sramota“.
„Ovakva vrsta izveštavanja je indikator polarizacije narativa na medijskoj sceni Srbije i nedostatka debate između predstavnika vlasti, opozicije, civilnog društva i građana o izveštaju Evropske komisije kao jednoj od ključnih tema u procesu pregovora“, navodi se u studiji.
Interes vlasti
Prema mišljenju Vesne Radojević, novinarke portala KRIK, nalazi ove studije su deo dugoročnog trenda i deo su većeg problema, a to je povezanost politike i medija, kao i zavisnost određenih medija od finansija koje im obezbeđuje aktuelni režim.
„Izuzev nekoliko medija, spoljna politika nije u fokusu i o njoj se sve manje ozbiljno piše, pre svega zbog neznanja novinara. I zbog toga je često izveštavanje o spoljnoj politici pre svega svedeno na izjave funkcionera“, dodaje ona.
Radojević ocenjuje i da provladini mediji nedvosmisleno pišu onako kako razmišlja aktuelni vladajući režim, bez obzira na zvaničan stav Srbije, koja je deklarativno proevropska.
„Ako pogledate provladine medije, nigde nećete naći ozbiljne članke koje preispituju ulogu kineskih investicija u zagađenju životne sredine, ne možete pročitati brojne apele građana i proteste zbog fabrika koje zagađuju okolinu. Da je situacija obrnuta, da su to fabrike iz neke od zemalja Evropske unije – tabloidi bi rado izveštavali o tome“, naglašava ona.
I Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) jasan je u oceni da je izveštavanje provaldinih medija o EU u direktnoj vezi sa interesima Aleksandra Vučića.
„Procenat negativnog narativa o EU zavisi od odnosa EU prema vlasti Vučića, odnosno njegove potrebe da EU prikaže negativnom, kako bi opravdao svoje pozitivno ponašanje prema Kini i Rusiji“, kaže Gavrilović za European Western Balkans.
On dodaje da je primer za to COVID-19 pandemija kada se predsednik „srdio“ na EU, a hvalio kineske avione prećutkujući da je deo pomoći plaćen EU podrškom. I studija Centra savremene politike primećuje da je, uprkos tome što je gotovo istovremeno u Srbiji tokom proleća 2020. stizala pomoć i iz Kine i iz EU, samo ova prva imala dominantno prisustvo u medijima.
Uticaj na javno mnjenje
Iako nalazi u ovoj oblasti nisu potpuno nedvosmisleni, a Ministarstvo za evropske integracije već preko godinu dana nije objavilo inače polugodišnje istraživanje javnog mnjenja, neka druga istraživanja pokazuju da je podrška članstvu u Evropskoj uniji, i generalno pozitivan stav o ovom entitetu, u opadanju.
Prema mišljenju Zorana Gavrilovića, veliki uticaj na ove trendove imaju vlast i njoj naklonjeni mediji.
„Izveštavanje provladinih medija o EU će zavisiti od naloga Vučića, a samim tim i stanje EU u javnom mnjenje. Vučić je gospodar javnosti u Srbiji. Jedina alternativa je stvaranje nove komunkacione strategije EU u Srbiji kojom bi uspostavila komuniaciju sa onim delom javnog mnjenja koji je neopredljen po pitanju članstva Srbije u EU“, smatra Gavrilović.
Vesna Radojević, sa druge strane, smatra da ne treba izgubiti iz vida i druge faktore.
„Sigurno ima uloge medija u tome, ali ne mogu da propustim priliku da kažem da u poslednje primećujem i određenu rezervisanost prema EU i kod ljudi čije mišljenje ne formira izveštavanje provladinih medija. Određen broj građana je „ljut” na EU zbog toga što se propušta prilika da se EU jasno izjasni o stanju vladavine prava u Srbiji. Ljudi očekuju od EU da im pomogne da se ovde reše problemi u vezi sa korupcijom, slobodom medija i pravosuđem, pa je razočaranje uvek veliko kada se neke gorke istine saopštavaju na diplomatski način“, kaže ona.
Bilo kako bilo, Evropska unija se, posebno nakon upečatljivih medijskih slika veličanstvenog dočeka kineske pomoći u martu prošle godine, pokrenula na temu komunikacije o EU. Tako je potreba za jasnom komunikacijom posvećenost članstvu u EU našla u deklaraciji samita u Zagrebu 2020, kao i izveštaju o Srbiji Vladimira Bilčika, čije se usvajanje u Evropskom parlamentu očekuje 25. marta.
Evropski parlament takođe je naručio istraživanje o lažnim vestima i dezinformacijama o EU na Zapadnom Balkanu, koji je predstavljen Odboru za spoljne poslove u decembru 2020. Međutim, kako ističe studija Centra savremene politike, iako se na globalnom nivou dosta pažnje pridaje ruskim medijima kada je u pitanju širenje dezinformacija o Evropskoj uniji i Zapadu, u ovom istraživanju Sputnjik Srbija nije figurirao kao značajan izvor informacija o ovoj temi. U pitanju širenju antievropskih narativa ulogu su pre svega imali domaći mediji, neretko oni koji, preko projektnog finansiranja, dobijaju značajnu podršku države.