Prve procene: Merkel sačuvala poziciju, uspeh desnice

Nemački izbori; Foto: Tanjug / AP Photo / Matthias Schrader

BERLIN – Građani Nemačke glasali su danas na parlamentarnim izborima. Pravo glasa ostvarilo  je 61,5 miliona ljudi, a birališta su zatvorena u 18 sati.

Analitičari širom Evrope prethodnih dana ocenjivali su da će Angela Merkel, po svoj prilici, uspeti da osvoji četvrti kancelarski mandat, ali su isticali da će to za CDU-CSU i nju lično biti “gorko-slatki ishod”, imajući u vidu osnaženu poziciju ultradesničarske AfD. Ukoliko Merkel ostane na čelu vlasti u Berlinu, dostići će rekord svog nekadašnjeg političkog mentora, pokojnog Helmuta Kola, koji je najduže obavljao kancelarsku dužnost u posleratnoj istoriji Nemačke.

Iako je popularnost CDU-CSU pre dve godine bila umanjena zbog migrantske krize, stranka je uspela da se “oporavi” i postoji široko rasprostranjeno gledište na Starom kontinentu da bi ostanak na vlasti Merkel, uz nedavni izbor Emanuela Makrona za francuskog predsednika, predstavljao preduslov za otpočinjanje ospežnih reformi Evropske unije, koja se i dalje bori sa migrantskom i ekonomskom krizom, kao i sa “udarcem” koji je tom bloku zadao Bregzit.

Peter Fridrih, funkcioner SPD i bivši ministar za evropske i međunarodne poslove nemačke pokrajine Baden Virtenberg, ocenjuje za Danas da su “u najboljem slučaju moguće dve opcije” nakon izbora – takozvana “Jamajka koalicija”- savez CDU-CSU, Slobodnih demokrata (FDP) i Zelenih ili nastavak “velike koalicije” CDU-CSU i SPD.

– Za moju stranku ne izgleda obećavajuće da ostanemo “mlađi partner” u “velikoj koaliciji”, jer rezultati pokazuju da čak i dobar rad i postavljanje agende za vladu glasači ne nagrađuju. Stoga, za SPD bi bilo bolje da izgradimo snažnu opoziciju i da obnovimo stranku.

“Koalicija Jamajka” neće biti veoma stabilna i te partije nemaju mnogo toga zajedničkog. Prisustvo AfD u parlamentu vodiće gubitku političke kulture i CDU-CSU će se vratiti na konzervativne odnosno desne pozicije kako bi se sa njima nadmetali. Merkel će biti fleksibilna kao i uvek, pa će se najmanjim mogućim koracima kretati ka jednoj konzervativnijoj agendi. Sve u svemu: crn dan za Nemačku, smatra Fridrih.

Jens Bastian, analitičar Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku iz Atine, ocenjuje za Danas da će ishod izbora podrazumevati “rekordni broj političkih stranaka u Bundestagu, čak sedam, od ponovnog ujedinjenja Nemačke”.

– Takav rezultat učiniće da stvaranje vladajuće koalicije bude daleko složenije i da potraje duže. Dok je većini Nemaca po volji “velika koalicija” konzervativaca i socijaldemokrata, predvođena kancelarkom Merkel, članovi SPD se tome protive, što bi moglo da primora Merkel da potraži alternative, kao što je takozvana “koalicija Jamajka”, ističe naš sagovornik.

Upitan da li se mogu očekivati promene u spoljnopolitičkom kursu Berlina nakon formiranja nove vlade, Bastian ukazuje da “spoljna politika nije bila centralna tema tokom izborne kampanje”.

– To je značilo manjak diskusija o proširenju EU, o ponovnom jačanju francusko-nemačkog saveza ili o nužnim reformama u evrozoni. Ali, bilo koja buduća nemačka vlada moraće da se uhvati ukoštac sa spoljnopolitičkim izazovima koje predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp nameće Evropskoj uniji i NATO-u. Istovremeno, nova vlada moraće da pronađe način da izbori sa provokacijama koje upućuje novi “sultan”, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, budući da su bilateralni odnosi Nemačke i Turske na najnižoj tački u istoriji, smatra grčki analitičar.

Prema mišljenju Aleksandre Joksimović, predsednice Centra za spoljnu politiku, bilo je izvesno da pobedu odnese koalicija kancelarke Merkel CDU-CSU, da se na drugom mestu nađe SPD, doskorašnji koalicioni partner u vladi, ali da je ključno pitanje glasilo ko će se naći na trećem mestu.

– Ako to bude AfD, radikalna desnica će postati ključna opoziciona stranka, što u perspektivi nije dobro. U Bundestag će se, takođe, izvesno vratiti liberali, posle debakla od pre četiri godine. Merkel bi trebalo da osvoji četvrti mandat, ali pregovori o budućoj vladi će biti dugi i iscrpljujući. Iako postoji mogućnost formiranja” Jamajka koalicije”, veća je verovatnoća da će ostati u igri “velika koalicija”.

Debata između Merkel i Šulca je pokazala da obe strane čuvaju otvorena vrata ne napadajući se i držeći se tema oko kojih nemaju različite pogleda, kao što je, recimo, Turska – od sat i po, 45 minuta su razgovarali samo o Turskoj. Za SPD će biti teško da, pre svega, članstvu, objasne nastavak koalicije sa konzervativcima. Obećanja su da će se direktno obratiti referendumskim pitanjem članstvu. Zato će pregovori tako dugo i trajati, SPD-u će biti potrebno vreme da objasne nužnost koalicije, koja njihovom rejtingu evidentno šteti, naglašava sagovornica Danasa.

Odgovarajući na pitanje kakvu će politiku novi saziv nemačke vlade voditi prema državama regiona, uključujući Srbiju, Joksimović kaže da što se Zapadnog Balkana tiče, Nemačka će ostati glavni promoter politike proširenja, oko čega postoji međupartijski konsenzus.

– Verujem da će Nemačka sa novim entuzijazmom ući u nastavak pregovaračkog procesa. Izjava predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera o novom krugu proširenja EU do 2025, kojim bi trebalo da budu obuhvaćeni Srbija i Crna Gora, svoje uporište nalazi upravo u stavovima Nemačke, zaključuje Aleksandra Joksimović.

“Nepromenjen odnos prema Balkanu”

Komentarišući izbornu kampanju i odnos nemačkih političara prema Zapadnom Balkanu, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans (EWB) Nemanja Todorović Štiplija, ističe za Danas da “kao što smo pisali na portalu EWB, pitanje Balkana pored, migracija, krize evrozone, Bregzita, Trampa, Rusije, radikalnog islamizma, Turske, digitalizacije, krize nemačkog obrazovanja i stambene krize jednostavno nije bilo bitna tema za nemačku štampu, javno mnjenje i partije u toku ove kampanje”.

“Nemačka je zemlja ozbiljne diplomatije, zemlja koja dugoročno planira svoju spoljnu politiku, i stoga se ništa neće promeniti što se tiče Zapadnog Balkana, Srbije i proširenja EU, ukoliko dođe do promene ili kako se očekuje prekompozicije vlasti. Samim tim nema bojazni da bi došlo do nekih promena u takozvanom planu Berlin plus”, napominje naš sagovornik.

“Ikea princip”

Londonski Gardijan upoređuje politiku Angele Merkel sa principima kojima se rukovodi švedska kompanija Ikea – “ponešto za svakog”. Taj list naglašava da nemačka kancelarka “nije ideolog, ona je fleksibilna, što je omogućava da čini greške koje joj se praštaju”.