Prvi dan Beogradske NATO nedelje

Beogradska NATO nedelja; Foto: Tanjug / Dimitrije Goll

BEOGRAD – Članstvo Srbije u Evropskoj uniji ali i NATO-u, jesu „dve stolice na kojima Srbija treba da sedi“, rečeno je danas na konferenciji „Beogradska NATO nedelja“.

Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić kaže da je ovo peta konferencija koja se organizuje i da je fokus uvek bio na saradnji Srbije i NATO.

„Cilj nam je od početka bio da zainteresovanu javnost iz Srbije i regiona pravovremeno i što objektivnije informišemo o NATO-u, ali i mogućnostima saradnje Srbije, kao vojno neutralne države sa NATO-om“, ističe Milić i dodaje da je ove godine fokus takođe i na saradnji NATO-a i Evropske unije.

Jelena Milić; Foto: Tanjug / Dimitrije Goll

Što se tiče procesa pristupanja Srbije EU, CEAS smatra da bi EU pomogla Srbiji ako bi što pre otvorila Poglavlje 31 koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, imajući u vidu sve jače rusko delovanje na Zapadnom Balkanu.

Vršilac dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova i načelnik sektora za bezbednosnu politiku u Ministarstvu spoljnih poslova Branimir Filipović kaže da je strateško opredeljenje za članstvo u EU jasno određeno i da Srbija aktivno učestvuje u bezbednosnim aktivnostima Unije.

„Srbiji je mesto među porodicom evropskih naroda“, ističe Filipović.

Po pitanju vojne neutralnosti Srbije i NATO-a, Filipović kaže da ona ne predstavlja prepreku daljem unapređenju saradnje.

„Neutralnost ne znači izolovanost i nije prepreka za aktivniju ulogu u oblasti bezbednosti. Iako se prošlost ne može zaboraviti, potrebno je raditi na dijalogu i zajedničkoj budućnosti“, objašnjava Filipovič.

Što se tiče uloge KFOR-a na Kosovu, on smatra da je od izuzetnog značaja, kako za zaštitu građana tako i za kulturno nasleđe Srbije.

„Važno je da misija ne smanjuje prisustvo na Kosovu“, kaže Filipović.

Takan Ildem, asistent generalnog sekretara NATO-a za javnu diplomatiju kaže da je poseta predsednika Srbije od izuzetnog značaja za dalje odnose sa Srbijom i NATO-om.

„Ključni element naše saradnje je zajedničko poštovanje. NATO i Srbija su danas bliski“, objašnjava Ildem.

„NATO i Srbija se suočavaju sa zajedničkim bezbednosnim izazovima i stoga ovo partnerstvo značajno doprinosi miru i bezbednosti, kako u Srbiji tako i u regionu“, kaže Ildem.

Ambasador SAD u Srbiji, Kajl Skat, naglašava da su vrata za članstvo u NATO otvorena ali nisu obavezna.

„Srbija je ta koja treba da oblikuje stepen saradnje, čije su koristi za Srbiju nepobitne“, objašnjava.

Bendžamin Hodžis, komandant vojske SAD u Evropi kaže da su SAD posebno zainteresovane za stabilnost i bezbednost u Evropi, jer stabilnost i bezbednost u Evropi značajno utiče na stabilnost i bezbednost SAD-a.

Beogradska NATO nedelja; Foto: Tanjug / Dimitrije Goll

Po pitanju članstva Srbije u EU, Hodžiš smatra da je ono važno za dalji napredak Srbije.
„Učinićemo sve što je u našoj mogućnosti da podržimo put Srbije ka EU“, kaže Hodžis.

Ministar savetnik Matea Norčić Štamcar, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, kaže da je ojačavanje evropske bezbednosti bitno i da treba učiniti sve kako bi se mir u Evropi osigurao. Srbija već značajno doprinosi bezbednosti Unije svojim učešćem u misijama u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU.

„Srbija trenutno učestvuje u četiri misije EU, sa 35 članova i na taj način najviše doprinosi misijama u odnosu na ostale države u regionu“, kaže ona.

Na panelu „NATO i EU u novom strateškom okruženju“ govornici su se osvrnuli na nove izazove sa kojima se sreću i EU i NATO.

Takan Ildem kaže da je saradnja sa EU saradnja NATO-a i EU je ključna, pogotovo kad je reč o borbi protiv terorizma i jačanju sajber bezbednosti.

„NATO ne može sam da se bori protiv terorizma, potrebni su nam i drugi partneri poput UN i EU“, objašnjava on.

On dodaje da se NATO se nalazi u svom kontinuiranom procesu adaptiranja kako bi adekvatno odgovorio na aktuelne izazov. Jedan ti izazova predstavlja i Rusija, smatra Hodžis.

„Rusija mora da poštuje međunarodni poredak, ali je propustila priliku da pokaže da poštuje mir i stabilnost“, objašnjava on. Dodaje i da postoje mnoge oblasti u kojima NATO i EU mogu da sarađuju sa Rusijom.

„Postoje mnoga mesta na kojima možemo da sarađujemo sa Rusijom kao što su klimatske promene i borba protiv terorizma, ali Rusija treba da pokaže odgovornost“, kaže Hodžis.

Điampaolo di Paola, bivši predsedavajući NATO vojnim komitetom smatra je da je bezbednosno okruženje danas potpuno drugačije nego pre deset godina, i dodaje da postoji zabrinutost zbog svega što Rusija danas radi.

„Treba da ojačamo svoje snage da bismo sprečili da se nešto loše desi. Moramo da se prilagodimo novim okolnostima i izazovima“, smatra Paola.

„U ovom procesu transformacije i adaptacije EU treba da igra važnu ulogu“, kaže on i dodaje da je EU je već otišla korak dalje u ovom pravcu.

Na drugom panelu pod nazivom „NATO i EU“, razmatrana je međusobna saradnja NATO-a i EU, i kako bi ona trebalo da bude unapređena.

Kristi Raik sa Finskog instituta za međunarodne odnose, pozdravlja potpisivanje programu stalne strukturne saradnje u odbrani (PESCO) i nada se da će ta inicijativa ojačati NATO i EU.

„Saradnja EU sa NATO je dosta unapređena upravo od strane EU i takav napredak je dobar“, kaže Raik i dodaje da postoje brojni ciljevi koji nisu dostignuti, ali da se nada da će ovaj put sa PESCO-om biti drugačije.

Direktor Fondacije NATO odbrambenog koledža, Alesandro Minuto Rico ističe da je NATO savez – koji je međunarodni, dok je EU politički projekat koji nastoji da postane supranacionalni.

Ildem, pak kaže da NATO i EU daju sve od sebe da učvrste saradnju. “Kad je reč o kolektivnoj bezbednosti Evrope, NATO je primarni akter koji je tu da je zaštiti”.

Što se tiče sajber bezbednosti, Ildem objašnjava da NATO izvodi vežbe zajedno sa EU. „Dajemo sve od sebe da dovedemo naše eksperte zajedno kako bi nam svima bilo bolje“, kaže Ildem.

Goran Svilanović, Generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju kaže da treba da imamo realniju konverzaciju kad govorimo o NATO-u u Srbiji ako uzmemo u obzir kakav je stav građana prema NATO-u.

„Prema podacima “Balkanskog barometra”, oko 30% ljudi kaže da je pristupanje Srbije EU loše, dok oko 26% kaže da je dobro. Ostali su neopredeljeni“, ističe Svilanović.

O pretnjama po bezbednost regiona Zapadnog Balkana, on smatra da oni ne dolaze iz regiona migantske rute.

„Pretnje o kojima govorimo ne dolaze iz regiona migrantske rute, ali dodatna saradnja NATO i EU će unaprediti stabilnost i bezbednost u ovom regionu“, smatra Svilanović.

Beogradska NATO nedelja je podržana od strane Odeljenja za javnu diplomatiju NATO-a, a ovogodišnji događaj je dobio podršku i Američke ambasade u Srbiji.