Prvi preliminarni rezultati evropskih izbora do kraja večeri

Evropski izbori; Foto: Tanjug / AP/ Antonio Calanni

BRISEL – Kome su građani EU poklonili poverenje da ih predstavlja u Evropskom parlamentu u Briselu znaće se danas oko ponoći.

Uloga Evropskog parlameta jeste da odobri, ali i pregovara o izmenama predloga zakona i inicijativa podnetih od strane Evropske komisije i Evropskog saveta.

Evropski izbori su i početak izbornog procesa za nove vodeće pozicije u EU, koji se svake pete godine paralelno održavanju u svim zemljam članicma Unije.

Sami izbori se odvijaju na osnovu nacionalnih izbornih zakona, što dovodi do razlike u danu glasanja, najnižoj starosnoj dobi glasača kandidata kao i visini cenzusa.

EU izbori već su održani u četvrtak 23. maja u Holandiji i Velikoj Britaniji, u petak 24. maja glasali su Irci i Česi, u subotu Česi ( drugi dan), Letonci, Maltežani i Slovaci, a u nedelju na birališta izlaze sve preostale države članice EU.

Prema prvim podacima iz Irske i Holandije odaziv birača bio je viši nego na prethodnim evropskim izborima kada je u EU zabeležena rekordno niska izlaznost od ispod 43 procenata. Na prethodnim evropskim izborima 2014. godine Belgija je imala najvišiu izlaznost od skoro 90 procenata, a Slovačka najnižu od 13 procenata.

Treba naglasiti i činjenicu da je izlazak na izbore obavezan u Belgiji, Bugarskoj, Grčkoj, Luksemburgu i na Kipru gde se i beleže najviše stope izlaznosti u Evropi.

Rezultati iz svake države članice biće objavljeni 26. maja nakon zatvaranja poslednjeg biračkog mesta u Evropi pri čemu se birališta poslednja zatvaraju u Italiji u 23.00 časa.

Do kraja večeri trebalo bi da budu poznati i prvi preliminarni rezultati izbora odnosno kako će izgledati navi saziv Evropskog parlamenta.

Prema trenutnim projekcijama, očekuje se da i u novom sazivu Evropskog parlamenta trenutno vodeće snage evropskog desnog i levog centra i dalje budu najbrojnije.

Poslednje procene su da će trenutno najveća Evropska narodna partija (EPP) i pored pada sa trenutnih 217 mesta ostati najmnogobrojnija sa očekivanih 180 poslanika. Za njom dolaze Socijal demokrate (SD) sa očekivanih 149 poslanika (u odnosu na 188 iz postoječeg saziva), Alijansa liberala i demokrata (ALDE) sa 76 i Zeleni sa očekivanih 57 mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta. Istovremeno se očekuje i jačanje populističkih stranaka i stranaka krajnje desnice, ali bez značajnijeg uticaja na proces odlučivanja unutar Parlamenta.