fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Rast podrške članstvu u EU među mladima, ali dezinformacije i nezainteresovanost i dalje problem

Studenti ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu; Foto: N1

Na pitanje da li podržavaju ulazak Srbije u Evropsku unije, 39% mladih kaže da podržava, 33% nije za ulazak, a 28% odgovorilo je da ne zna, navodi se u ovogodišnjem Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih, koji je već petu godinu za redom objavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).

Ovakvi rezultati znače da je prekinut trend pada podrške članstvu i ponovo je više onih mladih koji vide Srbiju u Evropskoj uniji, što je poslednji put izmereno u Alternativnom izveštaju iz 2018. godine. Ipak, ovakve brojke ne predstavljaju razlog za preterani optimizam jer mladi i dalje podržavaju članstvo manje u odnosu na opštu populaciju.

Na pitanje kakva im je prva reakcija na pojam EU, 49 odsto mladih odgovara da je neutralna, da je negativna čak 30, dok pozitivnu reakciju ima samo 21% mladih.

„Opšta ocena je da se, u odnosu na 2020. godinu, pozitivan stav mladih o EU nije toliko povećao koliko se smanjio negativan stav, odnosno broj mladih koji zauzimaju negativan stav prema EU. Nalazi iz 2021. bliži su nalazima ranijih izdanja Alternativnog izveštaja (2017-2019), što ukazuje na to da je 2020. godina možda bila izuzetak po intenzitetu negativne reakcije prema EU“, stoji u KOMS-ovom Alternativnom izveštaju.

Miljana Pejić, generalna sekretarka KOMS-a, za EWB objašnjava da je moguće da je na prekid pada podrške članstvu uticala nešto povoljnija medijska slika o EU i njenoj ulozi u upravljanju krizom kroz pružanje podrške i državama koje nisu njene članice.

“Međutim, u 2020. godini intenzitet negativne reakcije prema EU bio je značajno veći, a jedno od mogućih objašnjenja jeste reakcija medija u Srbiji na sporost EU u dopremanju pomoći Srbiji tokom prvih nedelja pandemije. Smatram da je kontinuirana podrška EU za određene inicijative koje su mladima važne, kroz različite programe i podsticaje mladima i udruženjima mladih i za mlade uticala na nešto povoljniju situaciju u odnosu na 2020. godinu”, kaže Pejić.

Mlađi istraživač Centra za evropske politike (CEP) Miloš Pavković za EWB ocenjuje da su neki od ključnih uzroka koji utiču na formiranje stavova mladih prema EU nezainteresovanost i neinformisanost.

On dodaje da pored toga što su mladi slabo informisani o Evropskoj uniji, paralelno sa tim oni su često i dezinformisani, pod uticajem tabloida, opskurnih izvora na društvenim mrežama i obiljem netačnih ili polu-tačnih informacija koje se plasiraju na medijskoj sceni.

“U prilog ovome govori i istraživanje Centra za strateške politike kojim je utvrđeno da čak 16,8% vesti na naslovnim stranama najčitanijih novina u Srbiju čine lažne vesti. Takođe, Fejsbuk. Instagram, Jutjub, Vajber i Tviter su mreže preko kojih se mladi najviše informišu dok je istovremeno manipulacija informacijama i protok lažnih vesti na ovim društvenim mrežama najveći. Ovi podaci govore u prilog tezi da su mediji i društvene mreže ključni uzroci za postojeće stavove mladih“, navodi Pavković.

Kako se navodi u Alternativnom izveštaju, na pitanje zašto Srbija još nije postala članica EU, najviše mladih (58,1%) se slaže da je to zato što Srbija ne želi da prizna nezavisnost Kosova. Sledi ocena da Srbija nije sporvela neophodne reforme za članstvo (57,9%) i da ne ispunjava kriterijume demokratije i vladavine prava (56%).

Da li mladi vide prednost članstva Srbije u EU?

I ovogodišnje istraživanje pokazalo je da bi se 50 odsto mladih odselilo iz Srbije, dok njih 31% iz zemlje želi da ode zbog dostojanstvenijeg života i višeg standarda. Iako mladi preko medija, društvenih mreža ali neretko i državnih zvaničnika mogu da čuju da Evropa želi da Srbiji otme Kosovo, da su zemlje EU pretnja za interese Srbije, mladi i dalje bolju budućnosti i viši životni standard vide u zemljama članicama Evropske unije.

Kako navodi Miljana Pejić, ovogodišnje istraživanje pokazalo je da mladi vide prednosti članstva, pre svega kroz veće šanse za putovanja, bolje mogućnosti za posao i veće zarade, ali i kvalitetnije obrazovanje.

“Najveću promenu u odnosu na 2020. godinu vidimo u smanjenju podrške stavu da će Srbija ulaskom u EU izgubiti nacionalni identitet, što nam govori da mladi počinju da vide komplementarnost vrednosti kod nas i u EU. U ovom trenutku, mladi u Srbiji najviše vrednuju ličnu slobodu, odsustvo korupcije, kao i životnu sredinu, što je novina u odnosu na prethodnu godinu”, naglašava Pejić.

Ona dodaje da je u novom Alternativnom izveštaju zabeležen najznačajniji pad u podršci stava da bi se ulaskom u EU u Srbiji živelo gore nego danas (sa 34% na 18%).

“U odnosu na prethodnu godinu mladi u mnogo manjoj meri imaju pesimističan pogled na život u Srbiji nakon ulaska u EU i smatraju u nešto većoj meri, u odnosu na 2020., da još uvek nismo članica jer nismo sproveli sve neophodne reforme, naročito ispunjenje kriterijuma demokratije i vladavine prava. Mladi i ove godine pitanje Kosova i Metohije uzimaju kao veoma važno u kontekstu evropskih integracija i potencijalnog sporog puta Srbije u EU”, kaže Pejić.

Prema podacima dostupnim u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji, mladi sve više pažnje pridaju temama rodne ravnopravnosti, slobode medija, vladavine prava i zaštite životne sredine, što su neke od osnovnih vrednosti EU.

Miloš Pavković ističe da ovo svakako jeste pozitivan podatak i dodaje da treba uzeti u obzir činjenicu da su mladi sve češće organizatori protesta koji imaju za cilj borbu za jačanje vladavine prava, borbu za zdravu životnu sredinu.

On ipak napominje da ako se uzme u obzir visok broj onih sa neutralnim i negativnim stavom prema EU, značajan broj mladih ili ne vidi prednosti ili sa njima nije upoznat.

„Prema istraživanju Centra za evropske politike, utvrđeno je da mladi uglavnom ne znaju kako EU doprinosi ekonomskom razvoju Srbije, što je problematično, jer isto istraživanje statistički utvrđuje da percepcija stanja nacionalne ekonomije najznačajniji faktor koji utiče na stavove građana prema EU. Stoga je neophodno mladima približiti prednosti članstva, objasniti im koje su zapravo prednosti, i što je najvažnije, razbiti postojeće mitove o manama članstva“, kaže Pavković.

Da su vrednosti EU bliske mladima pokazuje i pad broja mladih koji misle da je Srbiji potrban jak vođa, lider koga će narod slediti. Taj procenat je u 2019. i 2020. bio preko 50%, dok je ove godine manje od polovine mladih smatralo da je Srbiji potreban takav vođa. Pored toga, zainteresovanost mladih za politička dešavanja je porasla u odnosu na prethodnu godinu, a takođe porastao je i procenat mladih koji smatraju da je jedan od najvećih problema mladih uticaj na donošenje odluka, čak 57%.

Međutim, i ove godine nastavio se trend niskog poverenja mladih u Srbiji u institucije i političare – čak njih 80 odsto kaže da ne postoji političar ili političarka kome veruju.

Regionalna kancelarija za saradnju mladih, u sklopu trogodišnjeg projekta “Mladi za Zapadni Balkan – RYCE”, između ostalog, sprovela je istraživanje čiji podaci su pokazali da su mladi u Srbiji i Crnoj Gori najevroskeptičniji u regionu.

Miloš Pavković za EWB ističe da i nedostatak napretka u procesu evropskih integracija Srbije doprinosi negativnom i neutralno mišljenju mladih prema EU.

“Pregovori su u zastoju, Srbija stagnira, a EU je sve manje u fokusu i među javnim mnjenjem a pogotovo mladima. Mladima su neophodni opipljivi rezultati u procesu pristupanja  kako bi pokazali veće interesovanje i razvili pozitivan stav. Na primer, kada je Srbija dobila viznu liberalizaciju sa EU 2009. godine, zabeležena je najveća podrška članstvu u EU. Nakon toga, sem otvaranja pregovora 2014. godine, nije bilo većih koraka ka članstvu što rezultuje smanjenim interesovanjem kako starijih tako i mladih za EU”, navodi mlađi istraživač Centra za evropske politike.

Generalna sekretarka KOMS-a Miljana Pejić podseća da je važno da mladi budu uključeni u ključne procese u kontekstu evropskih integracija i da se prilike i mogućnosti za njihov doprinos ovim procesima efektnije komuniciraju.

“Otpor prema evropskim integracijama mnogo je veći u mestima sa manje od 10.000 stanovnika i kod mladih sa nižim stepenom obrazovanja, što pokazuje da je neophodno da se jasnije komuniciraju poruke i mogućnosti, kao i da se prilagode najrazličitijim grupama mladih”, Miljana Pejić.

Povezani članci

[EWB Intervju] Đoana: Budućnost Zapadnog Balkana je u evroatlantskoj zajednici

Vukašin Živković

Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA)

Vladimir Međak

Izveštaj EU o Srbiji koji traži opozicija: Zašto je koristan i da li se može izraditi?

EWB