BEOGRAD – Rat u Ukrajini nepovratno je izmenio poglede Evropske unije na Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, a nivo ekonomske saradnje Zapadnog Balkana i Srbije sa EU vezuje ovaj region za politiku EU, zaključak je panela na konferenciji „Izgledi i implikacije za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU u 2025. godini“, u organizaciji ISAC Fonda.
Mira Milošević, viša analitičarka Kraljevskog instituta Elcano za Rusiju, Evroaziju i Balkan, poručila je da se od 2014. godine i ruske aneksije Krima mnogo govorilo o budilniku koji je probudio Evropu, „ali da je jedna stvar probuditi se, a druga ustati iz kreveta“.
Ona je spomenula da je oživljavanje procesa proširenja na Zapadni Balkan, ali i Ukrajinu i Moldaviju, predstavlja posledicu rata u Ukrajini. Prema njenim rečima, posledica rata u Ukrajini je promena strukture odbrane i bezbednosti u Evropskoj uniji.
„Rat u Ukrajini pokazao je podelu na Zapad i ostatak sveta. Šesnaest posto svetske populacije je uvelo sankcije Rusiji, a 16% tog sveta proizvodi 61% GDP na svetskom nivou. U jednom smo potpuno novom geopolitičkom trenutku koji možemo da nazovemo ’novim Hladnim ratom’, ali ne onakvim kakav smo poznavali u prošlosti“, izjavila je Milošević.
Ona je podsetila da se o zajedničkoj odbrambenoj politici Evropske unije govori jako dugo, ali da je rat u Ukrajini potpuno promenio perspektivu evropskih zemalja po ovom pitanju.
„Iako diskusije o ovoj temi postoje još od pedesetih godina prošlog veka, NATO je još uvek jedina ozbiljna bezbednosna arhitektura u Evropi. Ranije je Evropska unija učestovala u rešavanju kriza i uspostavljanju mira, a sada je krenula da se orijentiše prema strategijama odvraćanja i odbrane u jednom vrlo konvencionalnom smislu“, rekla je Milošević.
Govoreći o izgradnji nove odbrambene politike na nivou EU, ona je spomenula da očekuje da će Nemačka i Francuska u ovom procesu biti lideri jer su zemlje koje imaju najrazvijeniju vojnu industriju.
Bojana Zorić, istraživačica Instituta Evropske unije za bezbednosne studije, saglasna je u oceni da je rat u Ukrajini promenio način na koji Evropska unija razmišlja o svojoj bezbednosti.
„Jedna od glavnih reči koje se poslednje dve godine spominju u Evropskoj uniji je odbrana. Vrlo je aktivna i živa diskusija o tome šta Evropska unija radi kako bi izgradila svoju bezbednosnu arhitekturu, kako države mogu da nabavljaju i proizvode oružje zajedno“, izjavila je Zorić, dodajući da to nisu bile dominantne teme u Evropskoj uniji u protekle tri decenije.
Ona je istakla da nova Evropska komisija već razmišlja o tome kako da se izdvoje dodatna sredstva kako bi mogla da se razvija zajednička nabavka i proizvodnja oružja. Zorić je objasnila da bi rizik za dalju izgradnju odbrambene politike EU mogao da bude to što različite države članice imaju različite stavove prema ovom pitanju.
Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, istakao je da je pitanje dinamike i brzine kojom će Evropska unija uspeti da izgradi ovu vrstu politike, jer potrošnja na vojsku i militarizacija nisu popularni.
„Sam projekat Evropske unije baziran je na sentimentu koji je suprotan militarizaciji, ali neprirodno je da Evropska unije ima do 7 puta veće industrijske kapacitete i 4 puta više stanovnika nego Rusija, a da ima toliko manje kapaciteta i mogućnosti odvraćanja od Rusije“, rekao je Milić.
Govoreći o regionu Zapadnog Balkana i Srbiji, on je ocenio da je spoljna politika regiona determinisana geografijom i ekonomskim odnosima.
„Izvoz Srbije u Evropsku uniju prošle godine bio 18 milijardi evra, u Kinu i Rusiju po jednu milijardu. Teško je zamisliti da dugoročno možete da voditi koja nije okrenuta prema EU. Spoljne politike zemalja regiona, pa i Srbije, su u tom smislu determinisane“, rekao je Milić.
On je izjavio da je jedno pitanje da li će države uvesti sankcije Rusiji ili će odabrati da snadbevaju Ukrajinu oružjem.
„U situaciji kada vidimo da se uvedene sankcije ne primenjuju u potpunosti, te da postoje mehanizmi da se one zaobilaze, verujem da su važniji ovi pragmatični aspekti podrške Ukrajini u naoružanju. Oko 800 miliona evra vredno naoružanje je iz Srbije otišlo u Ukrajinu, dok je na primer iz Hrvatske, koja je članica NATO-a, otišlo do 170 miliona evra. Vrednosna očekivanja su jedno, a praktično potrebe su nešto drugo“, rekao je Milić.