[Reagovanje] Marko Đurić o Kurtiju i Osmani

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

BEOGRAD – Nakon što je European Western Balkans prošle nedelje objavio intervjue sa liderom pokreta „Samoopredeljenje“ Aljbinom Kurtijem i potpredsednicom Demokratske lige Kosova Vjosom Osmani, kandidatima za mesto premijera u vladi Kosova koja je trenutno u formiranju, Kancelarija za Kosovo i Metohiju oglasila se sa dva saopštenja.

Nakon što je 26. novembra na našem portalu objavljen intervju sa Aljbinom Kurtijem pod naslovom „Neću upasti u Vučićevu zamku“, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju ocenio je da je Kurti „upao u zamku sopstvenog pomućenog rasuđivanja i ostao beznadežno zarobljen u odavno prevaziđenim ekspanzionističkim nacionalističkim projektima, kao i u košmaru 90-ih godina prošlog veka kojem je u velikoj meri i sam doprineo“.

Đurić ističe da „usled nesposobnosti da shvati vreme u kojem živi, agresivno je fokusiran na predsednika Aleksandra Vučića i Srbiju, zbog toga što nude rešenja od kojih čitav region i svi narodi u njemu mogu imati korist“.

„Kurti kao nepravdu shvata to što niko nema razumevanje za njegovo stanovište da jedino albanski narod uživa ekskluzivna prava na postojanje i ekspanziju na račun drugih“, navodi se u saopštenju.

Komentarišući Kurtijevu izjavu da Kosovo teži uspostavljanju punog reciprociteta sa Srbijom, nakon čega bi bile ukinute takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije, Đurić kaže da „svoje priče o reciprocitetu [Kurti] može da okači mačku o rep“.

U odgovoru na Kurtijev navod da Srbija duguje Kosovu, između ostalog, za ratnu odštetu, Đurić kaže da „ćemo tek doći do toga na koji način separatisti na Kosovu i Metohiji treba da građane Srbije obeštete zbog devastiranja svega što je naša država decenijama ulagala u južnu pokrajinu kako bi Kurtijeve sunarodnika izbavila iz bede i zaostalosti“.

„Kurti kao trenutno najuticajnija politička figura na Kosovu i Metohiji treba da se probudi iz bunila i da iskoristi poslednju šansu da svojim sunarodnicima ponudi život dostojan ljudi, a ne da čitav narod drži kao taoca svoje na propast osuđene velikoalbanske politike“, zaključuje Đurić.

Reakcija Kancelarije za Kosovo i Metohiju usledila je i nakon intervjua sa Osmani, koji smo 28. novembra objavili pod naslovom „Sporazum sa Srbijom treba da uključuje međusobno priznanje“. Tokom ovog razgovora, potpredsednica Demokratske lige Kosova komentarisala je uslove za formiranje Zajednice srpskih opština, rekavši da ona može da postoji, ali bez izvršne vlasti.

U saopštenju koje je izdala Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Đurić podseća da „bavljenje politikom podrazumeva obavezu da se informišete o poslovima iz svog delokruga“ i savetuje albanskim političkim liderima sa Kosova i Metohije da, „pre nego što sebi dozvole slobodu da se izjašnjavaju o dogovorima postignutim u briselskom dijalogu, makar pročitaju šta su njihove kolege potpisale pre tačno 2408 dana“.

„Gospođa Vjosa Osmani treba da zna da je formiranje Zajednice srpskih opština sa suštinskim ovlašćenjima nedvosmislena obaveza Prištine, čiji je garant sprovođenja Evropska unija“, podseća Đurić u saopštenju.

Đurić dalje ocenjuje da bi Osmani volela da Zajednicu srpskih opština pretvori u nevladinu organizaciju. „Da je Zajednica srpskih opština zamišljena kao nevladina organizacija, ne bi ni bilo potrebe da se o toj temi mesecima pregovara u Briselu, već bi ona i bila registrovana kao asocijacija u skladu sa trenutno važećim prištinskim propisima“, navodi se u saopštenju.

Đurić dodaje da stranke koje imaju ambiciju da formiraju novu vladu privremenih institucija samouprave u Prištini mogu da zauzmu politički stav da neće poštovati dogovore, pozivajućih da „onda tako i da kažu“, kako bi Srbija sa svoje strane povukla odgovorajuće poteze.

„Ukoliko, međutim, žele da dopriinesu miru i stabilnosti u regionu, kao i srpsko-albanskom pomirenju, onda moraju da napuste ekstremistički politički diskurs prema kojem je sve što je dobro za srpski narod loše za Albance“, navodi Đurić.

On dodaje da takva vrsta kauzaliteta ne postoji. „Naprotiv, stvaranje preduslova da se Srbi na Kosovu i Metohiji osećaju sigurnije istovremeno uslov uspostavljanja šire društvene stabilnosti u našoj južnoj pokrajini, od čega građani albanske nacionalnosti mogu imati samo korist“, zaključak je saopštenja Kancelarije za Kosovo i Metohiju povodom našeg intervjua sa Osmani.