fbpx
European Western Balkans
Politika

“Reakcija srpskih vlasti na pismo evropskih poslanika podseća na režime pre 1989.”

Atila Ara Kovač; Foto: YouTube screenshot

BEOGRAD – Povodom pisma koje je grupa od 21 poslanika Evropskog parlamenta uputila komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju o stanju vladavine prava i ljudskih prava u Srbiji, poslanik grupe Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu Atila Ara Kovač izjavio je za Danas da je inicirao slanje pisma zbog ekstremno zabrinjavajuće situacije u vezi sa ustavnim i ljudskim pravima u Srbiji koja se odnosi na neograničeno vanredno stanje, koje je proglasio predsednik Srbije.

Upitan zašto su poslanici od komesara zatražili da se jasno izjasni o “ekstremno ozbiljnom“ razvoju situacije u Srbiji, potez koji je šef srpske diplomatije Ivica Dačić nazvao je „licemernim”, Kovač napominje da u pismo nije uključena potreba da se podstakne dijalog u parlamentu, „jer pismo nije namenjeno srpskim političkim akterima, ali potpuno podržavam i to, jer demokratije ne funkcionišu bez dijaloga među političkim strankama“.

“Primer koji najviše zabrinjava je Mađarska, gde dijalog nije moguć otkako je na vlast došao Viktor Orban, zbog čega niko više ne smatra ovaj sistem demokratijom. Moja dužnost nije da sudim o ponašanju i izjavama srpskih političara, već da izrazim zabrinutosti kada se krše ustavna i ljudska prava, naročito u državi koja pregovara da postane članica Evropske unije. Istovremeno, isuviše mi je dobro poznata vrsta napada i negativne reakcije, koje su izrazili srpski izvori bliski vladi u vezi sa mojim pismom. Pre 1989. godine takva reakcija bila je sasvim uobičajena u vreme diktatorskih režima u istočnoj Evropi. Ali, za mene, i tada i sada, jedina ne samo politička, već i moralna dužnost bila je da izrazim kritiku takvih sistema”, poručuje Kovač.

U pismu Varheiju, potpisnici, između ostalog, postavljaju pitanja da li komesar EU „prati izuzetno ozbiljna dešavanja u Srbiji i anti-EU izjave, kakav je njegov stav o tome, šta namerava da preduzme kako bi se postarali da se Evropska unija, delima, ne samo rečima, usprotivi ekstremnim merama srpske vlade“, kao i „kakve političke korake predlaže Evropskoj komisiji, u vezi sa perspektivom članstva Srbije u EU, u slučaju da vlada odbije da povuče represivne mere i da u potpunosti poštuje zajedničke evropske vrednosti“.

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero, izjavila je za N1 da će odgovor na pismo potpisnicima „biti dostavljen u predviđenom roku od šest nedelja“, odnosno do kraja maja i dodala da su vanredne mere uvedene ne samo u zemljama Zapadnog Balkana, već i u mnogim članicama EU i državama širom sveta. Međutim, naglasila je da sve mere „moraju biti uvedene i sprovođene uz poštovanje osnovnih principa, proporcionalne i ograničene na neophodnu meru“.

Pismo su potpisali poslanici različitih političkih grupacija, među njima i oni čija su zaduženja u Evropskom parlamentu direktno povezana sa evrointegracijama država Zapadnog Balkana, kao što su predsedavajuća Delegacijom Evropskog parlamenta za Srbiju Tanja Fajon, predsednik Radne grupe za Zapadni Balkan u Odboru za spoljnu politiku Tonino Picula ili izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon Taubadel.

Povezani članci

EU fondovi neodvojivi deo ravnomernog regionalnog razvoja

EWB

Šta tačno piše u Strategiji proširenja EU?

EWB

EEAS: Bez napretka u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine

EWB