Reforme u procesu evropskih integracija Zapadnog Balkana treba učiniti održivim

Petrovački diskursi o Evropi; Foto: Skupština Crne Gore

PETROVAC – Zapadni Balkan treba da obrati pažnju na unutrašnje reforme ali i da učini sve da one budu nepovratne i održive, rečeno je danas na panelu „Zapadni Balkan – Između brojnih unutrašnjih problema i evropskih integracija“, koji je organizovan u okviru konferencije pod nazivom „Petrovački diskursi o Evropi“, koja se održava od 5-7. oktobra u Petrovcu.

Konferencija je organizovana od strane Centra za spoljnu politiku, Fondacije Hans Zajdel i Univerziteta Donja Gorica.

„Svaka od država Zapadnog Balkana suočava se svojim sa izazovima, ali uprkos problemima, bitno je očuvati saradnju u regionu“, kaže predsednik Skupštine Crne Gore, Ivan Brajović.

On smatra da je Berlinski proces znatno doprineo saradnji u regionu, te da on predstavlja najizvesniju perspektivu za dalji proces proširenja.

„Uveren sam da će se politika proširenja zadržati visoko na agendi EU. Siguran sam da će Crna Gora, a nadam se i Srbija, pre Junkerovog roka – odnosno 2025. godine ući u EU“, ističe Brajović i dodaje da je ključno zadržati princip regate.

Brajović smatra da je zadatak Zapadnog Balkana jačanje vladavine prava i dodaje da je na državama Zapadnog Balkana da olakšaju proces evropskih integracija, sprovođenjem reformi ali i ulaganjem u infrastrukturu.

Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić smatra da su glavni problem regiona spore reforme, ali i destabilizacije u regionu uzrokovane nasleđenim konfliktima.

„Uzrok destabilizacije može se videti i u uticajima spoljnih faktora, poput Rusije, Turske ali i Kine, koja se pojavljuje kao značajan investitor. Ko god je zauzeo jake pozicije, pre ili kasnije vam ispostavlja političke račune“, objašnjava Minić i dodaje da se region mora osloniti na sebe, ali i Nemačku koja više puta dokazala svoju posvećenost procesu proširenja, misleći pre svega na Berlinski proces.

Ova regionalna inicijativa trebalo bi značajno da pomogne ekonomskim reformama ali i da bolje poveže države Zapadnog Balkana.

„Berlinski proces je guranje regiona na malo tešnju saradnju ali i teranje regiona da se čestim susretima region stabilizuje“, kaže Jelica Minić.

Sa ovim pak nije saglasan predsednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori, Momčilo Radulović.

„Berlinski proces je slabija inicijativa, jer u ekonomskom pogledu opredeljuje milijardu evra za ceo region, dok jedna kineska investicija, samo u Crnoj Gori, iznosi oko 800 miliona evra“, objašnjava Radulović.

Pored kineskih investicija na Zapadnom Balkanu, Rusija i Turska su takođe veliki investitori.

„Ne treba zaboraviti na uticaje Rusije i Turske – sve one šanse koje propusti EU, Rusija i Turska će iskoristiti“, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Zagrebu, Siniša Tatalović.

Osim spoljnih uticaja drugih država na region, bitno je obratiti pažnju na unutrašnje reforme.

„Brzina pristupanja je vazna, ali je druga stvar važnija – održivost promena koje se dešavaju i koje su prisutne u procesu evropskih integracija i treba učiniti sve da one ne budu kratkotrajne“, smatra predsednik upravnog odbora Centra za monitoring i istraživanje (CEMI), Zlatko Vujović.

Sa ovim je saglasan i profesor Tatalović koji ističe da brzina pristupa ne znači i kvalitet.

„Mi smo u Hrvatskoj imali brzinu, ali ona nije bila pokrivena kvalitetom“, kaže Tatalović.