BEOGRAD – Region će se tek suočiti sa problemima izazvanim pandemijom COVID-19 prevashodno po pitanjima ekonomije, zaposlenja i finansija i jedino uspostavljanjem mnogo bližih veza region ima šanse da se izvuče iz onoga što je prilično depresivna prognoza za naredni period, rekao je danas predsednik UO Centra za evropske politike Srđan Majstorović, prenosi FoNet.
On je na konferenciji “Od ‘Mini-Šengena’ do novog pristupnog bloka” u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije Fridrih Ebert rekao da preko 60 odsto građana regiona smatra da je mesto regiona u Evropskoj uniji, a preko 70 odsto njih smatra da su glavni rizici korupcija i zagađenje životne sredine, i to su teme o kojima bi vlade zemalja u regionu u budućniosti morale mnogo više da povedu računa.
Majstorović je napomenuo da postoje dobre pozitine inicijative kao što je uspostavljanje zajedničkog tržišta i prostora četiri slobode – slobode kretanja robe, ljudi, kapitala i pružanja usluga, što “Mini-Šengen” i podrazumeva i da je potrebno mnogo iskrenije pristupiti primeni onoga što je do sada već dogovoreno.
Kako je istakao, jedna zemlja ne može sarađivati sa drugom i uspostavljati odnose slobodne trgovine ukoliko nema poverenje u sudstvo i napore koje ta zemlja ulaže u borbi protiv korupcije.
“Uspostavljanje zone slobodne trgovine podrazumeva da su investitori iz susednih zemalja tretirani na identičan način”, rekao je Majstorović i dodao da region “nema baš dobrih iskustava” u tom smislu, podsetivši da je pre nekoliko godina Telekom Srbija pokušao akviziciju albanskog telekomunikacionog operatera i da se “tu politika isprečila”.
On je rekao da postoji “deklarativna volja političkih lidera” za otvaranje tržišta i ujedinjenje prostora četiri slobode, ali i da je očigledan nedostatak političke volje da se primene svi preduslovi da bi tržište funkcionisalo.
Majstorović je podsetio i da na modelu “Mini-Šengena” počiva i EU i naveo da je to sjajan način da se pozitivni efekti regionalne saradnje u ekonomskom smislu preliju i na zaštitu životne sredine, bezbednost i migracije i da je veoma važno da lideri zemalja objasne svojim građanima šta to konkretno znači.
On je rekao da do sada nema pozitivnih primera spremnosti političkih lidera da deluju na takav način, izuzevši ponašanje vlade Severne Makedonije koja je “svoju predanost regionalnoj saradnji” dokazala potpisivanjem sporazuma sa Bugarskom i Grčkom, ali da se stiče utisak da ostatak regiona “mnogo više priča nego što radi”.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić rekla je da se konferencija dešava u trenutku kada je situacija u regionu “vrlo uzbudljiva”, pominjući izbore u Crnoj Gori “koji su velika prekretnica”, sporazum potpisan u Vašingtonu “koji bi trebalo da izvrši pritisak da se intezivira regionalna saradnja” i “dosta napetu situaciju” u Bosni i Hercegovini.
Ona smatra da ima i dobrih vesti jer već četiri zemlje regiona vode pregovore o pristupanju EU i da bi trebalo diskutovati o tome da zemlje regiona nastupaju kao “blok zemalja koje rade isti posao”.
Minić je rekla da bi zemlje regiona trebalo da razgovaraju i o tome koliko je moguć njihov zajednički nastup kada se bude diskutovalo o budućnosti EU i kada ih budu uključivali, u zavisnosti od rezultata, u procesu pristupanja.
Ona je rekla da je najveći problem i prvi uslov politička volja, a da je sve ostalo “posle izvodljivo, teže ili lakše”. Minić je istakla da Srbija “nažalost nema dobre odnose sa susedima”, napomenuvši da se tu “izdvaja Albanija i u značajnoj meri Severna Makedonija” i podsetila da je upravo sa te dve zemlje pokrenut “Mini Šengen”.