Reljić: Balkanu treba više novca iz EU fondova

Dušan Reljić; Foto: Centar za spoljnu politiku

BEOGRAD/BERLIN – Ukoliko Evropska unija zaista želi da se područje bivše Jugoslavije približi ostatku kontinenta, mora da omogući tim državama da koriste novac iz strukturnih fondova Evropske unije ili da dobiju neku drugu bespovratnu razvojnu pomoć, smatra Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemackog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) u Berlinu.

Reljić je, u intervjuu za najnoviji Magazin Biznis, ocenio da proširenje EU treba da donese postepeno ekonomsko i političko izjednačavanja prilika u državama kandidatima sa prosečnim stanjem u Uniji, ali da nova Strategija, nažalost, ne sadrži najvažnije moguće sredstvo za podsticanje takvog približavanja, a to je pokretanje bespovratne razvojne finansijske pomoći za region.

Oko 60 odsto svih investicija u Bugarskoj, prema njegovim rečima, potiče iz strukturnih fondova EU, a Hrvatska će tokom naredne tri godine primiti oko 12 milijardi evra bespovratne razvojne pomoći od Unije.

„Nasuprot tome, ostale zemlje u regionu najvećim delom moraju da se još više zadužuju da bi finansirale, ako ne razvoj, onda barem očuvanje sadašnje infrastrukture“, navodi Reljić.

Istovremeno, kroz otplatu ranije uzetih kredita i veliki manjak u trgovinskom bilansu, iz regiona se, kako dodaje, stalno preliva znatan deo društvenog proizvoda u središne članice EU.

„U deceniji koja je prethodila 2016. godini, šest nacionalnih ekonomija u regionu imale su ukupno manjak u trgovini sa EU od oko 97 milijardi evra, a tom iznosu treba pridodati i novac potrošen za otplatu kredita“, izjavio je on.

Navodi i da nova Strategija širenja EU može da se tumači i kao izraz nove naklonosti prema vlastima u Beogradu, budući da se Srbija spominje upadljivo često u tom dokumentu i da je proglašena za predvodnika među državama u regionu koje žele da pristupe Evropskoj uniji.

Međutim, da bi poboljšala svoju poziciju na putu ka članstvu u EU, Srbija bi, kako smatra, trebalo da utrostruči privredni rast na oko pet do šest odsto godišnje.

Reljić ukazuje i na nizak privredni rast čitavog regiona Zapadnog Balkana.

„Ako se nastavi sadašnji prosečni godišnji rast društvenog proizvoda od dva do tri odsto, regionu će biti potrebno više od pola veka da dostigne prosečan nivo društvenog proizvoda u zemljama EU“, ističe on, pozivajući se na zaključak Svetske banke.

Kako dodaje, Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija još nisu dostigle vrednost društvenog proizvoda koju su imale pre početka raspada Jugoslavije, a nazaduje i prirodni priraštaj stanovništva.