fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

REM kao ključ slobode medija i međustranačkog dijaloga

Regulatorno telo za elekotronske medije; Foto: N1

Medijski stručnjaci poručuju za EWB da nisu iznenađeni što se zahtev za korenitim reformisanjem Regulatornog tela za elektronske medije (REM) našao među glavnim uslovima koje su različite opozicione partije i grupacije predočile uoči početka nove faze međustranačkog dijaloga o unapređenju izbornih uslova pod okriljem Evropskog parlamenta, budući da je takva inicijativa jedan od preduslova za “oslobađanje medija” koji su uglavnom potčinjeni volji vlasti, a i u skladu je sa aktuelnim Akcionim planom za sprovođenje Medijske strategije. Ipak, oni sumnjaju da će režim, predvođen predsednikom države Aleksandrom Vučićem, biti spreman da REM-u omogući punu autonomiju u budućem radu, imajući u vidu Vučićevu sklonost da kontroliše, odnosno “uređuje” javne servise i televizije sa nacionalnom frekvencijom.

Šta piše u Akcionom planu za Medijsku strategiju?

Medijska strategija za period 2020-2025 i prateći Akcioni plan za period 2020-2022, usvojen krajem prošle godine, trebalo bi, kako se navodi na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, da omoguće “unapređenje sistema javnog informisanja kroz harmonizovan pozitivno pravni okvir, koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvijeno medijsko tržište, osnaženu novinarsku profesiju, edukovano građanstvo i institucije sposobne za primenu regulative”… Što se tiče reforme REM-a, kako je preneo portal Cenzolovka, između ostalog, predviđeno je “isključivanje nadležnog odbora Narodne skupštine iz procesa izbora članova Saveta REM-a, isključivanje Narodne skupštine i organa izvršne vlasti iz procesa usvajanja Statuta REM-a i podzakonskih akata, uz prethodno sprovođenje javne rasprave, propisivanje mogućnosti izricanja novčanih kazni u slučaju kršenja odredaba propisa iz oblasti elektronskih medija i oglašavanja”.

Takođe, planirano je “unapređenje sistema kontrole poštovanja minimalnih programskih uslova za pružanje medijske usluge, kao i izbor novog saziva Saveta REM-a “sa različitim trajanjem mandata članova, kako bi se omogućilo da različiti sazivi Narodne skupštine biraju srazmerni deo sastava Saveta REM-a”, kao i “utvrđivanje jasnih merila koje kandidat za člana Saveta mora da ispunjava, kao što su stručna sprema i radno iskustvo”.

Šta je već ostvareno u dijalogu?

U prvoj fazi međustranačkog dijaloga o poboljšanju izbornih uslova u Srbiji, vođenog krajem 2019, uz posredovanje predstavnika EP,  usvojene su četiri mere za rešavanje problema u vezi sa nejednakim medijskim tretmanom vlasti i opozicije koje su se odnosile na funkcionisanje REM-a: izbor novih članova Saveta REM-a, usvajanje pravilnika za javne medijske servise u kampanji, preporuka za privatne televizije i redovni monitoring izbornog procesa čiji će rezultati biti postavljani na sajt.

Evropski posrednici Bilčik, Fajon i Flekenštajn sa Majom Gojković nakon sastanka u decembru; Foto: Delegacija EU u Srbiji

Opozicija, uključujući političke organizacije koje su bojkotovale te diskusije i parlamentarne izbore održane u junu 2020, nije zadovoljna načinima na koje su se navedene obaveze u međuvremenu ispunjavale, jer smatra da treba otići još mnogo koraka dalje da bi se omogućilo istinsko otvaranje medija za “glasove” kritičara aktuelne vlasti. Svoje nezadovoljstvo ispoljili su zimus i posrednici u dijalogu iz EP, Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, koji su u zajedničkom saopštenju poručili da ”sudeći po reakcijama kod dela javnosti, još uvek nema poverenja u nepristrasnost rada REM-a, što je bilo i ostalo jedno od opredeljenja međupartijskog dijaloga”.

Šta traži opozicija?

U aktuelnoj fazi dijaloga o unapređenju izbornih uslova, koja je nedavno počela pripremnim video-sastancima sa evroparlamentarcima, opozicija u Srbiji ima znatno konkretnije zahteve za reformu REM-a nego što je to bio slučaj 2019, a koji se, uopšteno govoreći ne kose sa navedenim načelima iz Medijske strategije i Akcionog plana, ali pojedini uslovi nekih opozicionih grupacija sežu i dalje od onoga što je predviđeno takvim dokumentima.

“Naš predlog je da se izabere potpuno novi sastav REM-a u sklopu mogućeg dogovora vlasti i opozicije uz posredovanje EU. To naravno znači da bi u njega ušli kompetentni ljudi, sa integritetom, koji bi mogli da realizuju zakonsku ulogu. Ona bi kroz lex specialis mogla biti dodatno konkretizovana. Drugi predlog ako vlast ne želi da to učini jeste da se formira sasvim novo telo koje bi preuzelo ulogu medijskog regulatora i obezbedilo balans na medijskoj sceni. Svakako mi tražimo nadzor nad realizacijom ovih dogovora od strane nadzornog tela. Iskreno, uopšte se ne bavimo medijskim strategijama koje fingira nelegalna Vlada“, kaže za EWB Janko Veselinović, lider Pokreta za preokret, govoreći o zahtevima iz pregovaračke platforme nekoliko opozicionih organizacija – Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Pokreta slobodnih građana i Pokreta za preokret koji se odnose na budući rad REM-a.

Konstantin Samofalov, generalni sekretar Socijaldemokratske stranke, pod čijim okriljem je desetak opozicionih partija i pokreta, usvojilo svoju listu predloga za međustranački dijalog, navodi za EWB da se svi njihovi zahtevi „odnose na pronalaženje mehanizama i garancija za poštovanje sadasnjih zakona, pa tako i zakonskih obaveza REM-a”.

“Problem je pre svega kršenje zakona i zloupotreba institucija, i možemo mi reformisati REM koliko god hoćemo, ali ako se iz njega pišu dnevnopolitička saopštenja i ako on ne ispunjava svoje zakonske obaveze, svaka reforma je uzaludna, kao što možemo dati i predlog najidealinijih zakonskih rešenja, ali i to je uzaludno ukoliko se prethodno ne obezbedi poštovanje zakona“, smatra Samofalov.

I Narodna stranka je predočila svoje uslove za međustranački dijalog, uključujući one koje se odnose na REM. Kako je nedavno izjavio lider te stranke Vuk Jeremić, “potrebna je jednaka zastupljenost, paritet vlasti i opozicije u REM-u, kako ne bi bilo preglasavanja”.

Zavisan položaj REM-a

Prema mišljenju Slobodana Cvejića, redovnog profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bivšeg člana Saveta REM-a, “sasvim je logično i primereno da se unapređenje rada REM-a nalazi među glavnim zahtevima opozicionih stranaka”. Kako on objašnjava za EWB, ”Po našim zakonima i u skladu  sa odgovarajućim uredbama Evropske unije, Regulatornom telu za elektronske medije su data ovlašćenja i pripisana odgovornost za  uređivanje sektora elektronskih medija”.

“Ova pravila su, najopštije rečeno, postavljena tako da afirmišu demokratske vrednosti. Već mnogo  puta i od strane različitih relevantnih aktera je pokazano i dokazano  da REM ne sprovodi znatan deo svojih nadležnosti i samim tim postupa neodgovorno. Ovakvim postupanjem se nanosi šteta demokratiji, solidarnosti, poverenju u institucije i usporava se društveni razvoj Srbije“, konstatuje Cvejić, koji je u decembru 2020. podneo ostavku na funkciju u REM-u, zbog, kako je objasnio za TV N1, načina na koji je izabrana predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić, odnosno kršenja demokratskih procedura u Savetu.

Slobodan Cvejić; Foto: Medija centar

Naš sagovornik ukazuje da su analize pravnog statusa REM-a pokazale da “deo slabosti ove institucije proističe iz njenog relativno zavisnog položaja u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast (na primer, definisanje pozicija članova  Saveta REM-a kao javnih službenika, zbog čega REM mora da bude u nadležnosti nekog ministarstva, čime to ministarstvo stiče mogućnost  da u određenim situacijama opstruira samostalni rad REM-a)”.

“Ideja je bila da se novom medijskom strategijom ove statusne slabosti REM-a razreše i mislim da su ponuđena rešenja dobra. Ali tu se srećemo sa ranije naučenom lekcijom: u Srbiji postoje dobri zakoni i strategije, ali se oni ne sprovode, ili se njima manipuliše. Ova naučena lekcija definiše moj pesimistični odgovor: ne verujem da će se u dominantnoj  političkoj kulturi klijentelizma i zloupotrebe javnih institucija
medijska strategija sprovoditi dosledno i efikasno“, zaključuje Slobodan Cvejić.

Zarobljeni javni servisi

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kaže za EWB da pošto zakoni i regulative moraju da se poštuju, “logično je da novinarske i medijske organizacije, stručna javnost, pa i političke stranke iz opozicije, traže da REM radi svoj posao u punom kapacitetu i nezavisno od uticaja vlasti i moćnih vlasnika elektronskih medija”.

“Ovo regulatorno telo trebalo bi da bude brana lažima, budalaštinama, primitivizmu, govoru mržnje, zloupotrebama oglasnog prostora i političkoj propagandi, a sve to karakteriše mnoge televizije, počev od nekoliko sa nacionalnom frekvencijom. REM je na mnogo načina i garant objektivnosti i samostalnosti javnih servisa, ali ni tu se nije proslavio, jer su RTS i RTV zarobljeni mediji od strane vladajuće partije. I svima je jasno da bi situacija bila potpuno drugačija kada bi REM radio nezavisno i po slovu zakona. Verujem da bi bar dve nacionalne televizije ubrzo izgubile frekvencije, a i mnogi drugi bi bili ophrvani zasluženim kaznama i morali bi svoj program da uljude, a kada je u pitanju informativni program to znači da bi morali da ga otvore za drugačija mišljenja i liše gledaoce brutalne naprednjačke propagande”, ocenjuje Bodrožić.

Sagovornik EWB ističe da kada bi se sve što je napisano u Medijskoj strategiji u pogledu daljeg funkcionisanja REM-a ispunilo, “dogodilo bi se ono što sam malopre pobrojao”.

“U Medijskoj strategiji su detektovane sve anomalije koje prate rad REM-a i potom istaknute mere i aktivnosti kako da se stanje dovede u zakonske okvire. Akcioni plan sve to jasno razrađuje i ukoliko vlast Srpske napredne stranke bude rešila da ga sprovede u delo, imaćemo i bolji REM i kvalitetnije elektronske medije. Ali, sumnjam da će Aleksandar Vučić hteti da iz ruku ispusti daljinske upravljače kojima reguliše skoro sve televizije prema svojoj meri”, konstatuje Željko Bodrožić.

Ne postoji politička volja da REM postane nezavisno telo

Vukašin Obradović, novinar i nekadašnji predsednik NUNS-a, navodi za EWB da je “sasvim razumljiv i opravdan zahtev opozicionih stranaka da među glavne zahteve uvrsti i unapređenje rada Regulatornog tela za elektronske medije”.

„S obzirom na ovlašćenja, REM predstavlja čvorišnu tačku medijske scene, bar kad su u pitanju elektronski mediji. Zato se REM i nalazi u epicentru interesovanja ne samo političkih subjekata, već i profesionalnih udruženja i asocijacija, a reforma ovog tela zauzela je i značajano mesto u Medijskoj strategiji, odnosno Akcionom planu. Ključna važnost REM-a je u tome što zapravo on uređuje opšti okvir za elektronske medije, nadgleda sprovođenje medijskih zakona i u mogućnosti je da preduzima određene mere prema onima koji ne poštuju Etički kodeks i profesionalne standarde“, precizira naš sagovornik.

Obradović ukazuje da ne treba nikako zaboraviti uticaj REM-a kada su u pitanju i javni servisi jer Savet ovog tela bira članove upravnih odbora RTS i RTV.

“REM takođe odlučuje o tome ko će dobiti ’nacionalnu frekvenciju’, zapravo, posle digitalizacije, kome će biti dodeljena mogućnost nacionalne pokrivenosti. Rečju, Regulatorno telo za elektronske medije u značajnoj meri utiče na opšte standarde koji će važiti u ovoj sferi, i kad su u pitanju formalna ali i suštinska pitanja uređivačke politike komercijalnih emitera, ali i posredno javnih servisa. Radi se dakle, o vrlo važnom telu koje ima ogroman uticaj na sve medije u elektronskoj sferi, ali ujedno i snosi ogromnu odgovornost zbog haosa, neprofesionalizma, tabloidizacije koji trenutno vlada u etru. Upravo zbog toga je potrebna temeljna, radikalna reforma koja je i predviđena Medijskom strategijom. Oko toga su se složili i predstavnici medijskih i profesionalnih udruženja, kao i izaslanici državnih organa koji su učestvovali, kroz Radnu grupu, u njenoj izradi, kao i Vlada Srbije usvajanjem Akcionog plana“, objašnjava on.

Obradović naglašava da bi se formalno, ali i iz izjava gotovo svih političkih subjekata, čak i predstavnika vlasti, mogli reći da postoji opšte saglasje oko reforme REM-a, ali da je u tome „kvaka 22“.

Radna grupa za izradu medijske strategije; Foto: Vlada Srbije

„Nijedna vlast posle 2000. godine nije pokazala političku volju da REM zaista postane nezavisno regulatorno telo, lišeno uticaja nemedijskih faktora. Jer, bez obzira što su u Medijskoj strategiji uočene precizno slabosti u funkcionisanju REM-a, a Akcionim planom utvrđeni i praktični koraci, do ključnih promena neće sasvim sigurno doći dok se ne stvore politički uslovi i sazri svest da su nam potrebni profesionalni, a ne navijački elektronski mediji, da Javni servis mora biti okrenut građanima a ne vladajućoj nomenklaturi“, ukazuje sagovornik EWB.

Vukašin Obradović ističe da “realno gledano, SNS u velikoj meri svoju vlast bazira na ogromnom medijskom uticaju, pri čemu su elektronski mediji najvažniji u ostvarivanju zacrtanih političkih ciljeva, zapravo često ogoljene propagande u korist jedne partije ili jednog čoveka”.

“U takvim okolnostima, čini se, potpuno je nerealno očekivati da će predviđene promene u statusu REM-a suštinski doneti nezavisnost ovog regulatornog tela. Čak i ako sve navedene zamerke iz Medijske strategije budu pretočene u zakonska rešenja, ostaće problem primene jer da se htelo samostalno regulatorno telo, u velikoj meri, bio je dovoljan i postojeći zakonski okvir“, zaključuje Obradović.

Predstava za međunarodne organizacije

Nedim Sejdinović, novinar i medijski analitičar, kaže za EWB da opozicione stranke s pravom prepoznaju REM “kao jednog od ključnih neprijatelja medijskih sloboda i saučesnika u zloupotrebi medija u političko-propagandne svrhe vladajuće klike”.

“REM je, podsetimo, zamišljen kao nezavisna institucija koja će se baviti regulacijom prostora kojeg zauzimaju elektronski mediji, a smisao ovog tela je da bude striktno odvojeno od vlasti, da njegov savet čine visokomoralni i stručni ljudi, te da bude svojevrsni kišobran koji će štititi medijski profesionalizam i medijsku etiku u elektronskim medijima od moćnika koji bi želeli da te medije stave u svoju funkciju, a ne u funkciju građana. Ovako kako danas funkcioniše – i ne samo danas nego dugi niz godina – on je postao vlastita karikatura. U njemu sede politički poslušnici koji samo sprovode odluke donesene negde drugde, on je partijska ispostava, on je batina koja guši medijske slobode i dozvoljava da elektronski mediji svakodnevno krše zakone i podzakonska akta, te da gaze po etičkom kodeksu. Kada bi REM radio svoj posao, naša medijska scena bi izgledala neuporedivo bolje, a sigurno je da bi mnogi mediji odavno izgubili dozvolu za rad”, tvrdi Sejdinović.

Prema njegovom mišljenju, “nema nikakve sumnje” da je priča o medijskoj strategiji i “čuvenom” Akcionom planu samo predstava za međunarodne organizacije.

„Niko ozbiljan i dobronameran ne može ni da pomisli da će ti dokumenti doprineti unapređenju medijske scene. Na kraju, i postojeći medijski zakoni su sasvim dovoljni da se medijska scena uredi po meri građana, samo da postoji elementarna politička volja da se oni sprovedu u delo. Ne možete, osim toga, izmenama zakona da naterate vlast koja je ogrezla u gaženju svih legislativnih normi, da poštuje zakone. Ne treba zaboraviti da je vlast, paralelno sa radom na Medijskoj strategiji, povukla ogroman broj poteza koji ismejavaju napore novinarskih i medijskih udruženja da, u saradnji sa institucijama, unaprede medijsku scenu“, napominje naš sagovornik.

Kao primere za loše poteze vlasti u domenu medija, Sejdinović navodi “partijsku kupovinu televizija sa nacionalnim frekvencijama novcem građana, katastrofalne konkurse za sufinansiranje medijskih sadržaja, kontinuirane napade na nezavisne medije i novinare…”

“Setimo se i da je na čelo REM-a postavljena Olivera Zekić i pored protivljenja stručne javnosti, setimo se da država i njena preduzeća protivno zakonu osnivaju nove medije… Jasno je da se politička snaga ove vlasti u strogoj kontroli medija i da se ona toga nikada, ni po koju cenu, neće odreći, smatra Nedim Sejdinović.

Članak je objavljen u okviru projekta „Podrška slobodi medija u Srbiji u vezi sa procesom pristupanja EU“, koji se sprovodi u saradnji sa EUROPEUM Institutom za evropsku politiku i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne predstavljaju stavove EUROPEUM Instituta, niti stavove Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.

Povezani članci

Crnoj Gori ostalo još dva neotvorena poglavlja

EWB Saradnici

Veber: Merkel će ovoga puta više govoriti, a manje slušati

EWB

[EWB Intervju] Ara-Kovač: Vučićevi nedemokratski koraci mogu da oštete izglede za pristupanje Srbije EU

Aleksandar Ivković