„ROSU“ – Pretnja za kosovske Srbe ili instrument vlasti za podizanje tenzija?

Foto: Tanjug / AP / Visar Kryeziu

Formirali ih Amerikanci, nose heklere i kalašnjikove, upadaju, hapse i sve „žešće“ gone Srbe  – ovako srpski mediji opisuju akcije Specijalne jedinice Kosovske policije ROSU koja zvanično ne postoji još od 2008. godine.

Specijalna jedinica ROSU korene vuče od 1999. godine kada je na Kosovo stigla Civilna policija UNMINK-a (CIVPOL) koja je imala zadatak da obuči lokalne policijske snage. U Prištini je 2002. godine osnovana preteča ROSU tzv. Regionalna jedinica za ulični kriminal (RSCU), koja je kasnije promenila ime u Reginalnu jedinicu za operativnu podršku (ROSU).

„Specijalna jedinica ROSU već više godina ne postoji pod tim nazivom, što mi je potvrđeno i od strane Policije Kosova. Naziv za specijalnu jedinicu sada je Specijalna operativna jedinica Kosovske policije, a skraćenica sa albanskog naziva je NJSO“, objašnjava za European Western Balkans urednica portala Crno-beli svet Sanja Sovrlić.

Kako je istakla, ova transformacija ROSU u NJSO desila se još 2008. godina kada je Kosovska policijska služba transformisana u Policiju Kosova.

Zapaljiva retorika

Da li smo na ivici oružanog sukoba ili ne često se pitamo na osnovu izveštavanja medija i reakcija srpskih zvaničnika o akcijama Policije Kosova na severnom delu ove teritorije.

„Ako dođe do eskalacije sukoba, ako dođe do daljih napada na srpski narod i srpski živalj, sve što mogu da vam kažem – Srbija će pobediti“, izjava je predsednika Srbije nakon jedne akcije pripadnika NJSO-a, pošto je kolona vojnih vozila krenula iz kasarne u Kraljevu ka Raški, uz punu borbenu gotovost.

Ovakva reakcija usledila je nakon akcije Policije Kosova, kada je uhapsila 19 pripadnika svojih redova, među kojima je 11 Srba i po četiri Bošnjaka i Albanca, zbog organizovanog kriminala, krijumčarenja robe, zloupotrebe službenog položaja, primanja i davanja mita.

Iako je u pitanju bila akcija protiv organizovanog kriminala, za koji su bili odgovorni pripadnici Policije Kosova, građane su uplašili neodgovorno izveštavanje medija i nonšalantne izjava srpskih zvaničnika.

„Često dolazimo u situaciju da u srpskim medijima čitamo naslove na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da je na Kosovu ratno stanje, a da takvi tekstovi na odgovaraju realnom stanju“, kaže Sovrlić.

Ona je dodala da bi svakako trebalo pisati o prekomernoj upotrebi sile, onda kada se ona zaista dogodi, kao što je to bilo slučaj sa intervencijom prilikom jedne akcije hapšenja u Zubinom potoku ili tokom protesta građana, i Srba i Albanaca, zbog izgradnje mini hidroelektrana u Štrpcu.

„Za sve to postoji razuman i profesionalni novinarski rečnik kojim se ne potpiruju već postojeće tenzije među narodima koji na Kosovu žive“, naglašava sagovornica EWB-a.

Zanimljivo je da postoje neke akcije Policije Kosova koje prođu potpuno nezapaženo, dok se tabloidi na neke posebno fokusiraju i o njima pišu koristeći rečnik koji se kosi sa etikom i svim novinarskim standardima, ocenjuje Sovrlić.

„Ne branim Policiju Kosova, ali ukoliko postoji neprofesionalnost u njihovom radu i za to postoji način da se istraži, piše i objavi“, rekla je Sovrlić, dodajući da korišćenje pogrdnih imena za pripadnike albanske zajednice svakako nije način na koji se izveštava o tome.

Dodaje i da bi mediji trebalo da se zapitaju koliko Srba ima u jedinicama Policije Kosova, posebno nakon potpisivanja Briselskog sporazuma iz 2013. godine, kada se desila integracija srpskih policajaca u Policiju Kosova, ali i koje to bezbednosne strukture mogu da vrše istrage i hapšenja na teritoriji Kosova.

„Kosovske i međunarodne bezbednosne strukture su jedine koje ovde postoje, svidelo se to nama ili ne. Mediji bi trebalo samo da se okrenu razumnom i profesionalnom izveštavanju, onda bi slika o tome šta se dešava na Kosovu bila mnogo jasnija“, zaključuje Sovrlić.

Kosovska policija deluje na čitavoj teritoriji Kosova

NJSO, srpskoj javnosti još uvek poznata kao ROSU, deo je Policije Kosova nadležan da se bavi pitanjima kao što su terorizam i organizovani kriminal, a ima ovlašćenje da deluje na čitavoj teritoriji Kosova.

Petrit Seljimi, bivši ministar spoljnih poslova Kosova, za Danas navodi da ova jedinica ima pravo delovanja na čitavoj teritoriji Kosova, kao i da ova jedinica nije bila predmet Briselskog sporazuma.

„Srpski zvaničnici nikada nisu objasnili srpskoj javnosti šta znači Briselski sporazum. U suštini, taj sporazum je u potpunosti fokusiran na rasformiranje nezakonitih paralelnih srpskih institucija u oblasti bezbednosti i vladavine prava“, kaže Seljimi.

Pored neodgovornog izveštavanja o akcijama jedinice koja pod tim nazivom više ne postoji, srpski mediji i zvaničnici javnosti saopštavaju da tim akcijama Priština krši usmeni dogovor koji se odnosi na to da ove jedinice nemaju nadležnost da deluju na severu.

„Nije mi poznato da postoje sporazumi koji se odnose na ovu oblast. Ukoliko postoje, Kancelarija za Kosovo i Metohiju bi trebalo da ih objavi na svoj sajtu, kao što postoje informacije ono nekim drugim sporazumima koji su postignuti u Briselu“, smatra Sanja Sovrlić. Dodaje i da je razumljivo zašto se usmeni dogovor ne poštuje, jer ne postoje mehanizmi da se neko obaveže da poštuje nešto što nije deo formalnog, potpisanog sporazuma.

Navodni usmeni dogovor sklopljen je između Ivice Dačića i Hašima Tačija, koji su prilikom sklapanja Briselskog sporazuma obavljali premijerske funkcije. Prema tom dogovoru, snage Kosovske policije ne bi smele da deluju na severu Kosova bez odobrenja KFOR-a i odluke Srba koji su predstavljeni kroz predsednike četiri opštine na severu.

Bivši šef pregovaračkog tima Beograda Borko Stefanović, u izjavi za Danas rekao je da tokom njegovog mandata, kada su specijalne policijske intervenisale na severu Kosova, nije postojao nikakav usmeni ni pismeni dogovor.

„Kosovska strana u to vreme svakako da ne bi pristajala jer bi to tumačila kao kršenje njenog suvereniteta“, podseća Stefanović.

Ni kosovski mediji ni zvaničnici nisu izneli nikakav zvanični stav na reakcije srpskih zvaničnika da intervencije snaga Kosovske policije predstavljaju kršenje bilo kog sporazuma dve strane.

Da li Policija Kosova postupa neprofesionalno pitanje je o kojem se može raspravljati tek nakon iznošenja konkretnih dokaza, što zvaničnici u Beogradu do sada nisu žurili da urade. Sa druge strane, da li bezbednosti Srba sa Kosova doprinose senzacionalističke vesti i izjave o „ROSU“ koja naoružana do zuba upada i hapsi nevin narod, pitanje je sa kojim takođe, kako izgleda, nisu spremni da se pozabave.