BEOGRAD – Rumunsko predsedavanje Savetom EU proći će u senci izbora za Evropski parlament, koji nas očekuju u maju 2019. godine, rečeno je na konferenciji „Značaj rumunskog predsedavanja Evropskom unijom za Srbiju i Zapadni Balkan”, koji su 20. februara organizovali Centar za spoljnu politiku i Hans Zajdel fondacija u beogradskom hotelu „Zira“. Tema skupa bila je pozicija Zapadnog Balkana u okviru rumunskog predsedavanja EU, osvrtanje na značaj bugarskog predsedavanja kao i mogući ishodi hrvatskog predsedavanja 2020.
Konferenciju su otvorili Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku, Klaus Fisinger, regionalni direktor Hans Zajdel fondacije i Luc Kober, direktor kancelarije ove Fondacije za Srbiju i Crnu Goru. Oni su istakli da Rumunija uspešno prvih mesec i po dana predsedava EU i pored bojazni briselske administracije. Podsetili su tom prilikom i da je 1. februara doneta nova spoljnopolitička inicijativa, koju je do sada potpisalo 18 nevladinih organizacija, a čiji je cilj davanje predloga nosiocima vlasti kako bi mogla da se vodi spoljna politika Srbije.
Popa i Miščević: Rumunija veoma značajna za dalje pregovore
U uvodnom izlaganju prisutnima su se obratile Oana Kristina Popa, ambasadorka Rumunije u Srbiji i Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Republike Srbije sa Evropskom unijom.
Oana Kristina Popa je istakla da je pred Rumunijom težak zadak jer predsedava u važnoj godini za budućnost Evropske unije, u kojoj će se razrešiti pitanje izlaska Velike Britanije, održati izbori za Evropski parlament. Ona je dodala da je 2019. u isto vreme i „godina vraćanja Zapadnog Balkana na mapu Evrope“. Ambasadorka je iznela da će se Rumunija tokom svog predsedavanja truditi da, sledeći put bugarskog i austrijskog predsedavanja, sačuva mesto Zapadnog Balkana na agendi.
Tanja Miščević je istakla značaj Rumunije u tehničkim elementima proširenja. „Pojam politike proširenja pred evropske izbore nije baš omiljena tema. Ali ja ovo pitanje želim da postavim kao pitanje zaokruživanja Evropske unije kao institucionalne strukture. Pitanje je kako Rumunija kao zemlja zagovornik proširenja, može Zapadni Balkan zadržati na agendi“ – naglasila je Miščević. Ona je dodala da je Srbija predala na usvajanje 5 poglavlja, koja se odnose na slobodu kretanja radne snage, kapitala, finansijske usluge, saobraćajnu politku, tranevropske koridore – energetiku i saobraćaj. Šefica pregovaračkog tima u tom pravcu očekuje da će Rumunija pokretati konstantne rasprave kako bi došlo do usvajanja ovih poglavlja.
Rumunsko predsedavanje i Srbija
Oana Popesku, direktorka Global Focus Centra iz Bukurešta, izjavila je da veruje da će Zapadni Balkan biti uključen u konačnu viziju Evropske unije, iako prema njenom mišljenju EU nema jasnu viziju šta želi od ovog regiona. Kada je u pitanju Srbija, Popesku ističe da je veliki problem apatija građana prema EU zbog sporosti i dužine samog pregovaranja. „Srbi su izgubili veru da će se ulazak u Evropsku uniju uopšte desiti i zato ih manje interesuju prednosti koje Unija daje“ kazala je direktorka Global Fokus Centra.
„Od Rumunije bi bilo nerealno očekivati da ponovi ono što je Bugarska učinila za Zapadni Balkan i da politiku proširenja i Zapadni Balkan stavi u fokus predsedavanja“, naglasila je Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji. Prema njenom mišljenju, rumunsko predsedavanje zaseniće “prvorazredni” izbori za Evropski parlament, od čijeg će ishoda zavisiti čitav Evropski projekat.
Šta buduće predsedavanje Hrvatske znači za region?
Ambasador Republike Hrvatske u Srbiji Gordan Bakota najavio je da će Hrvatska tokom svog predsedavanja, organizovati Samit EU- Zapadni Balkan. „Hrvatska će se, na tragu onoga što je Bugarska uradila, truditi da pitanje proširenja zadrži na agendi“ dodao je Bakota, uz napomenu da Hrvatska neće koristiti predsedavanje i članstvo kao pritisak za rešavanje otvorenih pitanja sa susednim državama.
Fokusirajući se na situaciju u Bosni i Hercegovini, Senada Selo-Šabić iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose iz Zagreba, istakla je probleme disfunkcionalnosti političkog sistema ove države zbog čega mora doći do „raspakivanja problema Dejtona“. Marjan Đurovski, docent sa Fakulteta za bezbednost iz Bitolja, istakao je značaj postignutog Prespanskog sporazuma za stabilnost Severne Makedonije i njenu integraciju u EU.
O važnosti aktivizma nevladinog i civilnog sektora za postizanje konsenzusa oko svih otvorenih pitanja sa susedima, dijaloga Beograda i Prištine, samim tim i za ubrzanje procesa integracije Srbije u EU, govorili su Sonja Biserko, direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.