Rumunija preuzima predsedavanje Savetu – kakvi su izgledi za proširenje Unije koja se bavi sobom?

Učesnici panela; Foto: CEP

BEOGRAD – U prostorijama EU info centra juče je održana panel-diskusija povodom promene predsedavanja Savetu EU. Diskusija naziva: Od Austrije do Rumunije: Kakvi su izgledi za proširenje Unije koja se bavi sobom? je tradicionalni događaj koji se u organizaciji Centra za evropske politike (CEP) održava na svakih šest meseci, povodom promene predsedavanja Savetu EU.

Austrijsko predsedavanje označilo je nastavak perioda povećane pažnje procesu proširenja na Zapadni Balkan, ali, čini se da je region propustio priliku da to na najbolji način iskoristi. Šta Zapadni Balkan može da očekuje od rumunskog predsedavanja, koje počinje 1. januara? Imajući u vidu i da će naredni period u EU obeležiti brojni unutrašnji prioriteti – izbori za Evropski parlament, Bregzit, pregovori o višegodišnjem finansijskom okviru EU i drugi, fokus diskusije na događaju je bio na najboljim načinima za održavanje teme proširenja aktuelnom. O tome su diskutovali NJ.E. Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji, NJ.E. Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije u Srbiji, NJ.E. Oana-Kristina Popa, ambasadorka Rumunije u Srbiji, dr Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU i Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a. Panel je moderirala Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.

Fabrici je istakao kako EU želi da očuva duh proširenja i u narednom periodu. „Zemlje Zapadnog Balkana treba da budu više uključene u kreiranje evropskih politika i to je strategija koju koristi Evropska komisija. Unija je svesna da je proširenje jedna od njenih najuspešnijih politika i da treba nastaviti dalje u tom pravcu“, rekao je on.

On je, komentarišući da li Srbija treba da bude zadovoljna brojem otvorenih poglavlja tokom 2018, izjavio da je pogrešno fokusirati se na broj, jer je pitanje članstva u EU pre svega pitanje kvaliteta, a ne kvantiteta.

„Srbija je dosta napredovala na svom putu ka EU, ali je ostalo još mnogo da se uradi – pre svega u oblasti vladavine prava. Srbija, kao i ostale zemlje regiona, treba da nastave da rade bez obzira na dešavanja u EU u narednoj godini, jer brzina procesa proširenja zavisi najviše od država članica“, dodao je Fabrici.

Majstorović je naglasio da je, imajući u vidu trenutnu situaciju i spor napredak u oblasti vladavine prava, kao i odnose sa ostalim zemljama u regionu, otvaranje dva poglavlja pozitivna stvar.

„Naredna, 2019. godina je odlična šansa za ovaj region – da konačno krene da se ponaša na evropski način, da pokaže da je sposoban da prevaziđe svoje regionalne probleme, da uključi javnost, da primenjuje demokratkse principe – da, jednom rečju, poboljša sliku o sebi, ako zemlje regiona žele da budu verodostojne članice EU“, naglasio je Majstorović.

Luteroti, ambasador države koja je predsedavala Savetu EU u drugoj polovini 2018, istakao je kako se tokom svakog predsedavanja uradi dosta posla, koje nije uvek vidljivo javnosti.

„Ova godina je bila dobra godina za Zapadni Balkan – fokus EU na region i na pitanje proširenja je konačno vraćen, posle dužeg perioda odsustva. Tokom austrijskog predsedavanja, isto kao i tokom prethodnog predsedavanja Bugarske u prvoj polovini 2018, nastavljena je podrška Zapadnom Balkanu na putu ka članstvu u EU. Očekujemo da će i Rumunija nastaviti da održava ovaj zamah proširenja“, rekao je Luteroti.

Ambasadorka Rumunije, Popa, je istakla kako će Rumunija tokom svog predsedavanja zamah proširenja nastaviti da održava, da čvrsto veruje da je budućnost ovog regiona u EU, kao i da, kao susedna zemlja, dobro razume probleme sa kojima se region suočava.

„Ne vidim razlog da se reforme u Srbiji uspore zbog toga što će EU biti preokupirana svojim problemima u narednoj godini“, rekla je ambasadorka, i dodala da se „reforme ne sprovode zbog EU, već zbog Srbije i njenih građana.“

Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU, Tanja Miščević, kazala je da je na putu EU integracija najvažnije sprovođenje reformi na čemu Srbija intenzivno radi.

Ona je navela da je već počelo da se radi na reviziji akcionog plana za poglavlja 23. i 24, koja ukjučuje i pokazatelje za praćenje ispunjenost tog plana, što bi trebalo da bude završeno tokom predsedavanja Rumunije Savetom Evrope.

„Očekujem i dalje najveću moguću pomoć od predsedavajućih Savetom Evrope, naročito od zemlje suseda koja ima više razumevanja za dešavanja na Balkanu“, rekla je ona.