fbpx
European Western Balkans
Bezbednost

Rusija optužena za pokušaje podrivanja sporazuma Makedonije i Grčke

Kremlj; Foto: Pixabay

SKOPLJE/ATINA – U toku poslednjih mesec dana, Rusija je nekoliko puta optužena za pokušaje podrivanja sporazuma koje su vlade Makedonije i Grčke postigle u junu, a po kome bi ime prve države trebalo da postane Republika Severna Makedonija. Potpisivanje sporazuma smatra se uklanjanjem glavne prepreke za članstvo Makedonije u NATO-u (i, vremenom, EU).

Prvi slučajevi ruskog mešanja izašli su na videlo 11. jula, kada je grčka vlada odlučila da protera dvoje ruskih diplomata, uključujući zvaničnika Ambasade Rusije Viktora Jakovljeva, i zabrani ulazak u Grčku još dvojici, optužujući ih za ilegalne aktivnosti protiv grčke nacionalne bezbednosti.

Kako piše sajt Kathimerini, diplomate su optužene za mešanje u unutrašnje stvari Grčke. Kroz novčane nagrade, okarakterisane kao mito, pokušali su da utiču na opštinske zvaničnike, sveštenike Grčke pravoslavne crkve, kao i da steknu uticaj na Svetoj Gori.

Dodatne detalje o novadnom planu preneo je sajt EuronewsMito je lokalnim političarima bilo nuđeno u zamenu za podršku uličnim protestima protiv grčko-makedonskog sporazuma. Novac je takođe nuđen kulturnim udruženjima, desničarskim grupama i crkvi, od kojih se očekivalo da podstiču nacionalističke sentimente koji se protive bilo kakvom spomenu reči “Makedonija” u nazivu druge države, čak i ako ona dolazi posle reči “Severna”.

Pored diplomata, Carsko pravoslavno palestinsko društvo je takođe bilo uključeno u brojne koordinisane napore da se proširi ruski uticaj i podstakne protivljenje sporazumu, sajt dalje tvrdi. Sve je bio deo ruske inicijative da se zaustavi dalje širenje NATO-a na Balkanu.

Posle prvobitne reakcije iz Moskve, u kojoj su SAD bilo optužene da stoje iza proterivanja diplomata, Atina je, kako se navodi, otvorila sve kanale komunikacije sa Rusijom, u nameri da smanji tenzije sa državom sa kojom ima tradicionalno dobre odnose.

U međuvremenu, optužbe na račun Rusije počele su da dolaze i iz Makedonije. Kako je premijer Zoran Zaev izjavio za BuzzFeed News, njegova vlada je dobila informacije o grčkim biznismenima, “zagovornicima ruskih interesa”, koji su nudili između 13 i 21 hiljade dolara Makedoncima da izazovu nasilje pred referendum 30. septembra, prenosi Balkan Insight. Tog dana, građani Makedonije bi trebalo da glasaju o prihvatanju ili odbijanju sporazuma sa Grčkom. Premijer Zaev nije iznosio dodatne detalje.

Konačno, Rusija se 6. avgusta odlučila za odgovor Grčkoj, proteravši dvoje diplomata: trgovinskog atašea i direktora za štampu Ambasade Grčke u Moskvi. Takođe, direktoru političkog odeljenja grčkog Ministarstva spoljnih poslova zabranjen je ulazak u zemlju.

Kako prenosi EURACTIV, grčki diplomatski izvori rekli su da je ruska odluka “asimetrična”, kada se uzme u obzir da je Atina imala dokaze na osnovu kojih je proterala diplomate. Grčko Ministarstvo spoljnih poslova je, takođe, 10. avgusta objavilo izjavu u kojoj kaže da Rusija izgleda ne može da razume principijelni stav ove države o dobrosusedskim odnosima.

“Želimo da podsetimo svoje ruske prijatelje da nijedna država ne svetu ne bi tolerisala pokušaje: a) podmićivanja državnih zvaničnika; b) podrivanja spoljne politike; i c) mešanja u unutrašnje stvari. Grčka je preduzela mere tek nakon što je pribavila konkretne dokaze. Osim toga, Grčka se nikada nije mešala niti pokušala da se meša u unutrašnje stvari Rusije”, navodi se u izjavi.

Istog dana, Evropska komisija je takođe osudila ruske postupke u Grčkoj. “Nepoštovanje suvereniteta drugih zemalja i mešanje u njihove unutrašnje stvari je neprihvatljivo. EU je uvek bila jasna povodom toga i prepoznaje ovaj izazov, kao što je nedavno diskutovano na sastanku Evropskog saveta”, rekao je predstavnik Komisije Karlos Martin.

Referendum u Makedoniji se približava, a Atina je odlučna da na ruske akcije odgovori “odgovarajuće i proporcionalno”.

Povezani članci

Srpski i češki eksperti uz podršku NATO-a razvijaju nove medicinske zaštitne maske

EWB

Srbija između Brisela i Moskve

Emina Muminović

Lućoli: Evropske i NATO integracije su povezani procesi

EWB