Položaj države Kosovo, kao i opšte stanje ekonomskih i društvenih poslova tamo, ugroženi su zamrznutim sukobom na severu, nesređenim statusom i upitnim suverenitetom države/pokrajne, te još nejasnim odnosima sa susednom Albanijom. Uprkos službenoj retorici o multietničkoj demokratiji, Albanci i Srbi na Kosovu su podeljeni po etničkoj liniji, umesto da žive zajedno.

Pored toga, Kosovo predstavlja eksperimentalno mesto međunarodne politike gde se cepanje između zapada i istoka pokazuje još od 1999. Stoga ne iznenađuje što je Rusija tamo prisutna faktički, a čak više simbolički. Kremlj uglavnom verbalno podržava srpsku stranu u sukobu, zarađujući poene među Srbima na Kosovu, u srpskoj politici i, uopšteno, među političkim elitama.

Ustvari, ne samo iz mog direktnog iskustva na terenu, pro-ruski osećaji su najživlji van Srbije, među Srbima u Bosni, Crnoj Gori i na Kosovu. Možda i najveća populacija rusofila na Balkanu nalazi se na severu Kosova, ili, uopšteno, među Srbima na Kosovu. Samo da podsetim čitaoca na 20-godišnju istoriju: lokalni Srbi su 1999 pozdravljali cvećem ruske trupe kad su stigle u ratom uništenu pokrajnu.

Poslednjih godina primećujemo rastuću želju lokalnog političkog vođstva na severu da uspostavi direktne kontakte sa ruskom vladom i kvazi nevladinim telima i obrnuto. Dominantna politička partija/političko telo etničkih Srba na Kosovu, „Srpska lista“ čini se dobro povezanom sa vladajućom ruskom partijom Ujedinjena Rusija. Takođe, najviši ruski zvaničnici su, u više navrata, izražavali jaku i isključivu podršku Srpskoj listi na opštinskim i parlamentarnim izborima.

Srpska pravoslavna crkva predstavlja drugi uticajni pro-ruski faktor kada se radi o religiji i kulturi, ali je izuzetno cenjena i kao etno-nacionalna institucija. Crkva održava ekskluzivne bratske odnose sa ruskim saradnicima, kako je to pokazano u nadolazećem „raskolu“ u svetu pravoslavne zajednice, što ima veoma jasne geopolitičke konotacije. Kada se radi o crkvenom poretku u Ukrajini, Srpska crkva stoji rame uz rame sa Moskvom, a ne sa Ekumenskom patrijaršijom Konstantinopolja.

Mediji koje kontroliše Srbija, lokalni i ruski mediji ostaju glavni izvor informacija za populaciju Srba na Kosovu. Suvišno je reći da ovi informativni kanali imaju negativan stav prema zapadnom neoliberalnom poretku i često teže predstavljanju Rusije kao alternative.

Ne iznenađuje da Asocijaciju/Zajednicu srpskih opština kako ju je predvideo Briselski sporazum iz 2013 (a koju će najverovatnije kontrolisati Srpska lista), albanski nosioci vlasti na Kosovu, kao i opšta javnost, vide kao potencijalnog srpskog i ruskog trojanskog konja koji se može uporediti s ulogom koju Republika Srpska igra u Bosni. Međutim, čini se zanimljivim da je (bez obzira na čestu retoriku mržnje) Aleksandar Vučić, koji upravlja Srpskom listom, putem te partije trenutno manji koalicijski partner u vladi Kosova koju vodi bivši komandant OVK Ramuš Haradinaj.

Važno je shvatiti da Srbi na Kosovu, ne samo na severu, nikada nisu pitani za važna politička pitanja jer su odluke o njihovoj sudbini donošene u Vašingtonu, Briselu, Berlinu, Beogradu, Prištini i sl. Ustvari, mi jasno možemo videti iznenađujući nedostatak demokratskih prava da se odlučuje o vlastitoj budućnosti, najpre kada se radi o samoodređenju i samoupravljanju. Kada se radi o odluci da li će biti nacionalna manjina u neprijateljskoj albanskoj nacionalnoj državi i jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope ili će biti deo relativno prosperitetne Srbije kojoj, ustvari, i pripadaju u skladu sa dominantnom etno-nacionalnom logikom, Srbi sa severa Kosova će se, zasigurno, opredeliti za svoju državu maticu.

Posle svega, podrška naroda za „Istočnu opciju“ među mnogim Srbima na Kosovu nije nikakvo čudo jer su se borili u ratu sa NATO-om i zapadne snage se i dalje, naširoko, smatraju okupatorima njihove zemlje. Odgovarajući put za rešenje rasprave mogao bi biti davanje glasa onima koji su, do sada, bili ignorisani od strane Beograda i Prištine, kao i od strane velikih sila. Davanje autonomije velikih razmera Srbima na Kosovu, posebno, ali ne samo, na severu, razmatrajući simbolično značenje Kosova u međunarodnim odnosima, moglo bi predstavljati važan doprinos preko potrebnom „novom opuštanju“ u Evropi.


Ovaj članak je napisan u okviru projekta ‘Zapadni Balkan na raskrsnici: Procena aktivnosti nedemokratskih vanjskih uticaja,’ lkoju je sproveo Institut za bezbednosne studije u Pragu.