Dok su države Evropske unije u okviru sankcija uvedenih Ruskoj Federaciji zbog agresorskog rata u Ukrajini, zabranile emitovanje ruskih državnih medija zbog propagandnog izveštavanja i manipulisanja činjenicama, u Srbiji je rad ovih medija neometan, a njihov uticaj ogroman. Najveći broj provladinih mejnstrim medija svakodnevno preuzima vesti objavljene na ruskim državnim medijima u Srbiji, RT Balkan i Sputnjik Srbija.
Da izveštavanje ovih medija ima veliki uticaj govore i istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana prema Rusiji. Prema istraživanju koje je u aprilu prošle godine objavila organizacija „Novi treći put“, čak 66% građana smatra da je za rat u Ukrajini odgovoran Zapad, dok samo 21% za rat okrivljuje Rusiju. Prema istom istraživanju, 47,5 posto ispitanih smatra da je Rusija najvažniji politički partner Srbije, samo svega 30% kaže da je to EU.
Osim što su ruski državni mediji u Srbiji prodoran kanal za širenje propagande Kremlja, ovi mediji predstavljaju i platformu za širenje narativa korisnih za srpske državne zvaničnike. Kao što je EWB ranije pisao, ruski državni mediji našli su se na usluzi srpskim državnim zvaničnicima tokom masovnih protesta nakon majskih tragedija, ali i tokom izbornog procesa.
Izveštavanje ruskih državnih medija o ovim događajima nije se bitno razlikovalo od izveštavanja provladinih medija. Pokušaj obojene revolucije, novog Majdana etikete su koje vlasti u Srbiji već redovno lepe protestima i delovanju opozicije, a takve narative u interpretaciji političkih dešavanja u Srbiji koristili su i ruski državni mediji.
Tokom izbora, negativna kampanja protiv inicijative „ProGlas“ osim u provladinim medijima našla je svoje mesto i u ruskim državnim medijima. Kako je EWB ranije pisao, RT Balkan „istraživao“ je kakve su veze „Proglasa“ sa nevladinim organizacijama u Srbiji, Sorošem, CIA…
Jedna od takvih analiza portala RT Balkan završila je na naslovnoj strani provladinog tabloida Informer, a tekst je u svom štampanom izdanju prenela i Politika.
Govoreći o tome kako ruski državnih mediji u Srbiji izveštavaju, Vladimir Đorđević, docent na katedri za teritorijalne studije na Fakultetu za regionalni razvoj i međunarodne studije Univerziteta Mendel u Brnu, ocenjuje da je njihov rad u skladu sa zvaničnim narativom političkih elita, bez kritičkog izveštavanja.
„Nikada ne kritikuju političke elite šta god da rade. Dodatno, daju im prostora da kleveću Zapad. Na primer, u slučaju predsednika Srbije, izveštavali su nekoliko puta kada je govorio veoma kritički o Evropskoj uniji. Sa druge strane, nisu izveštavali kada je hvalio EU za nihovu pomoć Srbiji“, rekao je Đorđević.
Osim nekritičkog odnosa, Đorđević navodi da ruski državni mediji u komunikaciji najčešće preuzimaju postojeće nacionalističke narative, najčešće one u Srbiji i Republici Srpskoj, nudeći nova rešenja za situaciju na Balkanu.
“Ruska propaganda najčešće koristi nacionalistički narativ koji je već popularan dobro ukorenjen u državama poput Srbije ili u Republici Srpskoj u BiH. To je najčešće osnova za njihovu komunikaciju u ovom regionu. Tako se stiče percepcija kod ljudi o Rusiji kao zaštitnici srpskih nacionalnih interesa”, veruje naš sagovornik.
On dodaje da Rusija koristi svoje državne medije kako bi projektovala svoju moć i uticaj na Balkanu, dok se uloga i značaj Rusije za zemlje regiona često mitologizuju.
Osim u Srbiji, najavljeno je otvaranje ruskog državnog medija RT Balkan i u Bosni i Hercegovini. Sagovornici EWB-a ocenili su da bi pokretanje RT Balkan u BiH moglo dodatno da produbi političke i etničke podele koji u toj zemlji postoje.
Pokretanje ruskog državnog medija RT u BiH moglo bi da produbi podele u zemlji