STRAZBUR – Sa 461 glasom “za” i 53 “protiv” poslanici Evropskog parlamenta usvojili su rezoluciju o Srbiji u kojoj se traži istraga o izborima održanim 17. decembra. U rezoluciji Evropski parlament poziva Evropsku komisiju da pošalje ekspertsku misiju u Srbiju koja bi ocenila situaciju i tako postavila osnove za društveni dijalog koji bi povratio poverenje u institucije, po uzoru na “Pribe izveštaje” koji su napisani u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Osuđuje se odsustvo odgovora institucija na ozbiljne sumnje o uključenosti vlasti u izborne manipulacije i zloupotrebe, “što kao posledicu ima nekažnjivost i osigurava kontinuitet ove prakse”. Pozivaju se institucije da istraže i kazne odgovorne za bilo koja krivična dela tokom izbora, kao i napade na studente.
Evropski poslanici takođe u rezoluciji pozivaju na obustavu finansiranja Srbije iz EU ukoliko srpske vlasti nisu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno umešane u izbornu krađu.
Vlast se poziva i da u potpunosti i suštinski sarađuje sa OEBS-om, Evropskom unijom i Savetom Evrope.
“Sa zabrinutošću primećujemo da Srbija nije primenila mnoge dugogodišnje preporuke OEBS-a u vezi sa glavnim pitanjima izbornog procesa, uprkos tome što je na to više puta pozivana, uključujući i od strane Evropske komisije”, navodi se u rezoluciji.
Takođe se konstatuju brojni problemi izbornog procesa, poput odsustva medijskog pluralizma u kampanji i pasivne uloge Regulatornog tela za elektronske medije, kao i dominantnu ulogu predsednika Republike koji nije bio kandidat.
“Ukupnu kampanju karakterisala je jača polarizacija nego ranije, agresivna retorika, diskreditacija na ličnom nivou, verbalno nasilje i zapaljivi jezik; slučajevi pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i šeme podsticanja birača izazvali su zabrinutost u pogledu sposobnosti birača da naprave slobodan izbor; ove prakse stvorile su nejednake uslove i zamaglile granicu između države i stranke, u suprotnosti sa međunarodnim standardima”, stoji u tekstu rezolucije.
Posebna pažnja posvećuje se fenomenu takozvanih fantomskih glasača iz opština u kojima se nisu održali lokalni izbori, kao i drugih država, prvenstveno Bosne i Hercegovine, koji su navodno organizovano dovoženi na glasanje u Beograd.
“Nakon duboke analize, veoma konzervativna procena Crte zasnovana samo na ograničenim podacima i resursima je da se netačnost biračkog spiska doprinosi razlici od najmanje 30.000 birača”, stoji u tekstu.
Rezolucija se takođe se osvrće na reakciju vlasti na kritike upućene nakon izbora.
“Evropski parlament osuđuje orkestrirane napade srpskih zvaničnika na posmatrače izbora, uključujući članove Evropskog parlamenta, i poziva na povratak uvažavajućim i konstruktivnim diskursima, naglašavajući važnost međusobnog poštovanja u demokratskom procesu… oštro osuđuje nepotkrepljenje tvrdnje srpskih vlasti da su države članice EU bile umešane u organizovanje postizbornih protesta; žali što su protesti iskorišćeni kao povod za širenje anti-EU narativa u medijima bliskim vladajućoj stranci”, navodi se u rezoluciji.