TIRANA – Tokom panel diskusije o proširenju Evropske unije na jučerašnjem Forumu civilnog društva u Tirani ukazano je na mnoge njegove nedostatke, uključujući gubitak transformativne moći i nesposobnost EU da odredi svoje prioritete. Predstavljene su i preporuke civilnog društva o tome kako reformisati proces, u rasponu od pružanja specifičnog cilja kandidatima do pojednostavljenja donošenja odluka.
Ditmir Bušati, bivši ministar spoljnih poslova Albanije, rekao je da formalni napredak u proširenju više ne znači napredak u demokratiji i da jaz između Zapadnog Balkana i zemalja regiona koje su ušle u EU raste, umesto da se smanjuje.
Takođe je bio kritičan prema spoljnopolitičkom pristupu EU prema Zapadnom Balkanu.
“Veoma mi je teško da razumem zašto EU ima specijalnog izaslanika za Kosovo i Srbiju, zašto biste, kao visoki predstavnik, delegirali spoljnu politiku prema regionu koji nije daleko, već pred vašim vratima? To šalje pomešane signale”, rekao je Bušati.
On je dodao da pravljenje ustupaka Srbije neće uspeti da Beograd približi EU, na primer u smislu uvođenja sankcija Rusiji.
“Vidimo veoma malo geopolitike u pristupu Evropske komisije. Pristupanje EU bi trebalo da bude proces tokom kojeg neprijatelji treba da se transformišu u susede, a to se ne dešava sa Kosovom i Srbijom“, rekao je Bušati.
On je, međutim, dodao da nije za uvođenje sankcionija Srbiji, jer bi to verovatno samo zacementiralo vlastodršce. Umesto toga, kako je rekao, Srbiju i Kosovo treba podstaći jedinstvenim pristupom EU.
Nikola Dimitrov, još jedan bivši ministar spoljnih poslova na panelu, ocenio je da je njegova zemlja, Severna Makedonija, bila mnogo spremnija za pregovore o pristupanju EU 2019. godine, kada ju je blokirala Francuska, nego sada, 2023. godine.
“Proširenje je postalo, od ambicije da transformiše kandidate, sredstvo upravljanja. Ima zamaha kada je u pitanju debata, zbog Ukrajine, ali još nemamo rezultat, nemamo ponudu od EU“, rekao je Dimitrov.
On je, međutim, dodao da region može mnogo bolje, čak i ako EU nastavi da ga tako tretira, sa, kako je rekao, “virtuelnim procesom proširenja”, ali građani treba da guraju svoje lidere.
„Čuda su moguća, ali neko treba da ih ostvari“, rekao je Dimitrov.
Adnan Ćerimagić, viši analitičar za Zapadni Balkan u Evropskoj inicijativi za stabilnost iz Berlina, istakao je da aktuelna politika proširenja EU ne utiče na svakodnevni život građana, na primer u Mitrovici na severu Kosova.
“Rezultat sadašnje politike proširenja je da su političari i građani postali cinični prema EU. Poenta je da EU uvek kasni. Bojim se, ako pogledamo debate u EU u momentu, da smo na ivici gubljenja zamaha koji je stvorila Ukrajina“, rekao je Ćerimagić.
On je upozorio da se strah od nasilja vratio u region.
“Lideri koji će se sastajati narednih meseci treba da shvate da će govoriti o očuvanju mira, a ne o tehničkim detaljima pristupanja“, rekao je Ćerimagić.
Ana Kristinovska, naučna saradnica u grčkoj organizaciji ELIAMEP, predstavila je preporuke Tematske radne grupe za politiku proširenja, jedne od sedam radnih grupa Foruma civilnog društva.
Prema preporukama, trebalo bi ubrzati pristupanje EU i pojednostaviti donošenje odluka u Savetu EU kako države članice ne bi mogle da stave veto na prelazne korake u tom procesu.
Kristinovska je takođe rekla da bi proces trebalo da se vrati na praksu akcionih planova za pristupanje koji bi bili osmišljeni za svaku zemlju i sadržali oblasti na koje treba da se fokusiraju, kao i nagrade i podsticaje.
“Proces pristupanja ne bi trebalo da ima neodređen cilj i zemlje treba da budu informisane koja će biti najbolja ciljna godina ako ispune sve zadatke“, rekla je Kristinovska.
Takođe je dodala da su bilateralni odnosi trenutno teret koji ne bi trebalo da bude prisutan u procesu pristupanja i da, u najmanju ruku, sada postoji niz slučajeva bilateralnih sporova koje bi EU trebalo da prouči i promeni pristup njima.
“Naša poruka vladama Zapadnog Balkana je da budu ozbiljnije, preuzmu više odgovornosti i budu partner za EU da postigne neophodne rezultate – vladavinu prava i reformu javne uprave”, zaključila je Kristinovska.