Samit u Londonu zaključen sastankom premijera

Predsednici Vlada EU i Zapadnog Balkana; Floto: Flickr / Western Balkans Summit 2018

LONDON – Predsednici Vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije sastali su se 10. jula na petom Samitu Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa.

Na Samitu su takođe učestvovali, kao i do sada, lideri Austrije, Nemačke, Hrvatske, Francuske, Italije, Slovenije i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i brojni predstavnici Evropske unije, uključujući i Visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku. Pored njih, na Samitu su ove godine učestvovale Poljska i Grčka, kao i Bugarska, koja je bila domaćin samita EU-Zapadni Balkan 17. maja ove godine.

Ovaj sastanak predstavljao je završni događaj Samita u Londonu, jer su se prethodnog dana sastali ministri spoljnih poslova, unutrašnjih poslova i bezbednosti, kao i ministri ekonomije i finansija.

Domaćin Samita, britanska premijerka Tereza Mej, izjavila je da je istorija pokazala da siguran i stabilan Zapadni Balkan znači i sigurnu i stabilnu Evropu. Zato je najavila ambiciozni paket mera kako bi se regionu pomoglo u postizanju kolektivne bezbednost, stabilnost i sposobnost da se nosi sa budućim pretnjama.

„To što je naša zemlja odlučila da napusti Evropsku uniju, ne znači da će London napustiti svoju ulogu u regionu“, rekla je Mej, a prenosi N1.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, inicijator Berlinskog procesa,  istakla je da je sada glavni cilj da se među zemljama regiona ojača veza, a to može da se učini kroz izgradnju infrastrukture, ekonomsku saradnju, kao i razmenu mladih.

Ona je dodala da je svaka zemlje domaćin dala samitu novu dimenziju.

U tom smislu, predsednik poljske vlade Mateuš Moreviecki, čija zemlja bi trebalo da bude domaćin samita naredne godine, izjavio je da je njegova zemlja spremna da podeli svoja iskustva o procesu pristupanja sa „balkanskim prijateljima“.

Visoka predstavnica Federika Mogerini naglasila je da „Zapadni Balkan ide snažno napred“ i da region ima snažnu podršku EU na tom putu. „Ovih godina smo svi zajedno radili na približavanju ovog regiona EU, u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu. I videli smo značajne rezultate, rešenja za najteža bilateralna pitanja. Zapadni Balkan sigurno ide napred. A danas ponovo potvrđujemo da zajedno sa regionom na tom putu delimo posvećenost zajedničkoj budućnosti“, rekla je ona.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je istakla značaj regionalnog ekonomskog rasta i smanjenja stope nezaposlenosti među mladima i odliva mozgova, kao i jačanje vladavine prava i nastavak strukturnih reformi.

Učestvujući na ekonomskom forumu, ona je istakla da je regionu neophodno brže sprovođenje Višegodišnjeg akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor Zapadnog Balkana, koji je usvojen na Samitu u Trstu i koji obuhvata trgovinu, investicije, mobilnost i digitalno povezivanje.

Brnabić je izjavila da moramo da razvijamo ekonomiju koja će u fokusu imati digitalizaciju, inovacije i IT, a da modernizacija privrede istovremeno znači i pomeranje celog društva unapred.

Na sastanku su potpisna dva dokumenta, koja su objavljena i na sajtu britanske vlade. U okviru prvog, Zajedničke dekleracije o regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima u okviru Berlinskog procesa, pozdravljen je pozitivan napredak u rešavanju bilateralnih sporova.

Drugi dokument, Zajednička dekleracija o ratnim zločinima i nestalim osobama u okviru Berlinskog procesa, priznaje veliki značaj pronalaženja nestalih na teritoriji bivše Jugoslavije i razjašnjavanja okolnosti njihovog nestanka i privođenju pravdi odgovornih. Takođe, učesnici sastanka su čestitali  premijeru Zaevu i Ciprasu na dogovoru oko novog imena Republike (Severne) Makedonije koji je potpisan prošlog meseca u Prespi.