fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Region

Samit u Trstu – mnogo više od visoke politike

Trst; Foto: Pixabay

TRST – “Dirljivo je kada se vidi da svi zajedno sede za jednim stolom, da se ne svađaju, već razgovaraju konstruktivno o zajedničkoj budućnosti”, reči su kojima je nemačka kancelarka Angela Merkel pre tri godine opisala prvi sastanak šefova država Zapadnog Balkana koji je organizovan u Berlinu.

Cilj Berlinskog procesa, koji je pokrenut upravo na inicijativu Angele Merkel, jeste da se poboljša saradnja među državama regiona u svim oblastima – od ekonomije do kulturne i akademske razmene i saradnje mladih. Mnogi stručnjaci i analitičari, ali i same političke elite, strahuju da Berlinski proces može biti neka vrsta zamene za proces evropskih integracija Balkana, zbog čega mu, čini se, i ne pristupaju dovoljno otvoreno. Međutim, iz Brisela su više puta jasno poručili da sve zemlje regiona imaju evropsku perspektivu i da je cilj Berlinskog procesa da nauči komšije u regionu da bolje međusobno sarađuju, jer je to preduslov ulaska u Uniju. Stav Berlina u Srbiji je ponovio i nemački ambasador Aksel Ditman.

“Ono što je vrlo važno je da se na ovom samitu podstakne regionalna saradnja koja će pomoći regionu na putu ka EU, koja će ga učiniti spremnijim, i koja će pomoći zemljama pojedinačno na njihovom putu ka EU”, poručuje Ditman.

Da bi se zemljama regiona još više pomoglo i da bi se, na neki način, kompenzovalo dugo čekanje pred vratima EU, od nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela nedavno je stigla još jedna inicijativa zvana “Berlin plus”. Njom se predviđa više ulaganja u infrastrukturne projekte na Zapadnom Balkanu, kako bi se region što više približio standardima evropskih država.

U Trstu će se, pored šefova država i ministara, sastati i predstavnici civilnog društva, studenti i predstavnici privrednih komora. Svi za jednim ciljem – povezivanje regiona i produbljivanje saradnje među komšijama. Tako se u Berlinu 2014. godine razgovaralo o regionalnoj saradnji, u Beču naredne godine o rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja, dok su u Parizu prošle godine glavne teme bile migracije i bezbednost. Ovog jula u Trstu na stolu će biti trgovinska razmena među zemljama Zapadnog Balkana.

Politički forum

Više investicija iz EU region će dobiti samo ukoliko političke elite uspeju da obezbede neophodnu političku stabilnost. Zbog toga sastanak najviših državnih zvaničnika u Trstu jeste i najvažniji događaj, koji predstavlja bitan preduslov za sve ostale dogovore.

Prilika da se razgovara o bilateralnim sporovima, ekonomiji, predlogu Aleksandra Vučića o uspostavljanju carinske unije na Balkanu, izgradnji autoputeva, ali i prilika da se od evropskih zvaničnika zatraži podrška za nastavak i ubrzanje evropskih integracija regiona. Od evropskih lidera na sastanak dolaze austrijski kancelar Kristijan Kern i ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc, nemačka kancelarka Angela Merkel, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, komesar za proširenje i susedsku politiku EU Johanes Han i kao domaćin i organizator skupa ministar spoljnih poslova Italije Anđelino Alfano.

Poslovni forum

Glavna tema ove godine biće trgovinska razmena među državama regiona. Zbog toga će, pored razmatranja eventualne carinske unije među političkim liderima, vrlo važnu ulogu imati i predstavnici privrednih komora iz regiona, jer je za povećanje trgovine neophodno bolje povezivanje poslovnih zajednica.

“Ekonomski potencijal u regionu nije iskorišćen, a privrede nisu dovoljno integrisane u globalno tržište. Predstojeći Samit, smatra on treba da donese napredak u jačanju regionalne saradnje u oblasti transporta na prostoru Zapadnog Balkana i povezivanja sa Evropskom unijom”, poručio je nedavno i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Na povezivanju i uključivanju poslovnih zajednica u Berlinski proces radi se još od 2015. godine, kada je na Samitu u Beču osnovan Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (KIF) koji okuplja sve komore iz regiona, kao i komore Hrvatske i Slovenije. U okviru njega postoji oko 350 000 kompanija iz regiona. Ove godine u Trstu svečano će biti predstavljen Stalni Sekretarijat KIF-a, koji će biti nadležan za bolju komunikaciju i koordinaciju među članicama. Tim povodom biće organizovan i susret velikih privrednika iz regiona.

Pored trgovine, akcenat će biti i na malim i srednjim preduzećima, ali i na projektu izgradnje “Autoputa mira” Niš – Priština. Ambasador Italije u Srbiji Đuzepe Manco kaže da je Poslovni forum u Trstu jedinstvena prilika da se veliki broj firmi sretne i razgovara o eventualnoj saradnji.  Poslovnom forumu će od evropskih zvaničnika prisustvovati Johanes Han i potpredsednik Evropske razvojne banke Pjer Heilborn.

Omladinski forum

Najvidljiviji rezultat Berlinskog proces za ove tri godine svakako je osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), po ugledu na francusko-nemački model.

Očekuje se da Kancelarija, koja će biti smeštena u Tirani, počne sa radom u avgustu, godinu dana nakon što je potpisan sporazum između premijera Srbije i Albanije. Glavni zadaci Kancelarije će biti razmena mladih i ideja, povezivanje institucija iz regiona koje se bave mladima, ali i sveukupna koordinacija saradnje mladih u regionu.

Kao i prethodnih godina, u okviru samita, biće organizovan i Omladinski forum, koji će okupiti 60 mladih iz regiona i iz država članica Evropske unije, kako bi razmenili ideje i stavove o aktuelnim pitanjima. Organizator ovog događaja je Evropska komisija.

Mladi će imati priliku da prisustvuju plenarnom zasedanju sa zvaničnicima država Zapadnog Balkana, a sa njima će u Trstu razgovarati i evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han.

Forum civilnog društva

Pored političara i mladih, priliku da razmene mišljenja o svim važnim temama koje se tiču odnosa Brisela i zemalja Zapadnog Balkana, imaće i predstavnici civilnog društva.

Četvrti po redu Forum civilnog društva okupiće nevladine organizacije iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Srbije, Makedonije i Crne Gore, kao i država koje učestvuju u Berlinskom procesu.

U okviru sastanka predstavnika civilnog društva biće organizovane radionice na kojima će se diskutovati o različitim temama, od  ekologije, migracija, uloge civilnog društva u okviru Berlinskog procesa, stanju medija, ali i o ulozi Velike Britanije koja će sledeća organizovati susret zemalja Zapadnog Balkana.

Neki od govornika na ovim panelima biće predsednik Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi Hanes SvobodaHedvig Morvai iz Evropskog fonda za Balkan, šef Odeljenja za istočnu i jugo-istočnu Evropu Fondacije Hajnrih Bel Valter KaufmanIvan Petrović i Nemanja Petrović iz EXIT fondacije, direktorka Instituta za međunarodne odnose Natali Toči i viši analitičar Savetodavne grupe Balkan u Evropi Srđan Cvijić.

Povezani članci

[VIDEO] Dragojlović: Bliži smo EU, ali i dalje nema političke volje za rešenje određenih pitanja

EWB

Potpisan memorandum o saradnji Fonda za Zapadni Balkan i RYCO

EWB

Petrič: Neophodna nova evropska strategija za Zapadni Balkan

EWB