Samo četvrtina mladih želi da ostane u Srbiji

Youth; Photo: Pixabay

BEOGRAD – Mladi u Srbiji zainteresovani su za poboljšanje ekonomskih uslova i smanjenjem nezaposlenosti, što u ogromnoj većini smatraju najvažnijim zadatkom Vlade Srbije, ali podjednako i borbu protiv korupcije i kriminala, za socijalnu pravdu i sigurnost za sve, podsticanje rasta stanovništva, očuvanje prirodne sredine.

Istraživanje Fondacije „Fridrih Ebert“ u kojem je učestvovalo više od 1.100 ispitanika, pokazuje i da su mladi u Srbiji podeljeni u vezi sa pitanjem da li zemlja treba da uđe u Evropsku uniju, ali i da svoju budućnost vide u nekoj od evropskih zemalja, a najpoželjnije su im Nemačka, Austrija i Švajcarska. Takođe, visoko se kotiraju i SAD.

Ono što jeste zabrinjavajuće je da mladi smatraju da lični odnosi imaju veliku ulogu kada je reč o pronalaženju posla i da je to čak važnije od kvalifikacija.

Tri četvrtine mladih u Srbiji izražava želju/nameru da emigrira, što stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu, u kojima takvu želju ima u proseku polovina ispitanika.

Među ispitanicima koji žele da napuste zemlju jedna petina bi otišla na godinu-dve, dok bi jedna petina u inostranstvu ostala dvadeset godina ili ceo život.

Glavni faktori koji mlade teraju na odlazak iz zemlje su loša situacija i pesimizam kad je reč o poboljšanju socijalnih uslova. Glavni faktori koji mlade privlače da odu iz zemlje su želja za poboljšanjem sopstvenog materijalnog položaja i bolje obrazovanje.

Namera ispitanika da emigriraju nije povezana sa raznim indeksima društveno-ekonomskog položaja, ali zato postoji pozitivna korelacija sa pesimizmom koji su mladi izrazili u pogledu budućnosti srpskog društva, kao i sa obrazovnim aspiracijama.

Mladi u Srbiji su, pokazalo je istraživanje, optimistični kad je reč o njihovoj vlastitoj budućnosti, ali su zato skeptičniji kad je reč o budućnosti društva (nezavisno od uzrasta, pola i društveno-ekonomskog položaja).

Jedan od zaključaka jeste da mladi nisu mnogo zaintresovani za politiku, o toj temi o toj temi retko raspravljaju sa porodicom i prijateljima i priznaju da se ne razumeju mnogo u politiku (44 odsto).

Nepoverenje u institucije je veoma izraženo; političke stranke su institucije koje uživaju najmanje poverenja, više od polovine ispitanika nikada ne bi radilo ni u jednoj političkoj stranci.

Najviše se o politici informišu preko interneta, a najmanje razgovorima sa porodicom i prijateljima ili čitajući dnevne novine.

Nalazi daju sliku mladih u Srbiji koji su teško opterećeni ekonomskim problemima, koji imaju primat u odnosu na pitanja kao što su vladavina prava, ljudska prava i slobode. Pa ipak, mladi u tom smislu ne žude mnogo da preuzmu kontrolu nad stvarima u političkom životu i da shodno tome delaju. Ovi problemi su razlog zbog kojeg su mladi, uprkos tome što su zabrinuti i nezadovoljni učinkom države i institucija, i dalje fokusirani na intervenciju države, koju preferiraju. To bi bilo isto kao kad bi mladi rekli da stanje nije dobro, ali da za to treba da se pobrine neko drugi, navodi se u jednom od zaključaka istraživanja.

Približno jedna četvrtina ispitanika smatra da Srbija nikada neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu, dok nešto malo veći broj ispitanika smatra da će se to ionako desiti. Preovlađuje mišljenje da će Srbija priznati nezavisnost Kosova u narednih pet godina.

Na pitanje da li Srbija treba da uđe u EU, mladi su u svojim odgovorima bili jednako podeljeni kao i po pitanju Kosova.

Jedna trećina ispitanika smatra da Srbija treba da uđe u EU, dok više od jedne četvrtine njih ne deli to mišljenje. Veliki broj mladih je rekao da ne zna odgovor ili nisu ni odgovorili na ovo pitanje. Naravno, najviše mladih koji su za ulazak u EU jesu oni koji se poistovećuju sa Evropom.