Samoaktivacija Zapadnog Balkana – ključan pojam regionalne saradnje

Učesnici panela na sedmoj Beogradskoj NATO nedelji; Foto: Tanjug / Zoran Žestić

BEOGRAD – Inicijativa „mali Šengen“ nije zamena za članstvo u EU, već nešto što će doprineti stabilnosti regiona, poručeno je drugog dana sedme Beogradske NATO nedelje koju je organizovao Centar za evroatlantske studije.

„Inicijativa „mali Šengen“ ima ogroman potencijal da produbi saradnju. To nije nešto umesto članstva u EU. Inicijativa se apsolutno pridržava svih standarda i zakonodavstva i doprineće stabilnosti regiona i bezbednosnoj situaciji u ovom delu sveta“, rekao je Goran Svilanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore.

On je podsetio da je 2017. godine, u kontekstu Berlinskog procesa, postignuta saglasnost regionalno saveta u Trstu o multidimenzionalnom planu za ekonomski razvoj regiona, na kojem se sedam ministara saglasilo o četiri stuba koja se bave ekonomskom saradnjom, ali imaju određeni bezbednosni potencijal, a koja uključuju pitanja slobodne trgovine, konkurentnosti i mobilnosti.

„I to što se zove „mali šengen“ je nešto što produbljuje prethodne dogovore i otvara prostor za regionalnu ekonomsku zonu“, naglasio je Svilanović.

On je istakao da ne razume negativan stav Prištine po tom pitanju, jer je čitav proces inkluzivan, otvoren za sve zemlje Zapadnog Balkana.

„Mislim da pogrešno shvataju, ovo nije sporazum umesto EU“, rekao je Svilanović, dodajući da je Crna Gora bila oprezna jer je skoro pred vratima EU, ali da Priština okleva jer misli da je reč o „srpskom maslu“.

General Mirčea Mandresku, Predsednik Izvršnog akademskog Odbora (EAB) sa Evropskog bezbednosnog i i odbrambenog fakulteta izjavio je da je optimističan u pogledu regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu, iako je trenutna saradnja daleko od savršene.

„Moj jedini savet bi bio da treba biti realističan i praktičan prlikom izgradnje kapaciteta regionalne saradnje. Mogao bih da vidim novi smer saradnje koji je brži. Saradnja u regionu će na kraju preovladati“, izjavio je on.

Volfgang Petrič, bivši Visoki predstavnik u BiH i predsednik austrijske Maršal Plan fondacije, istakao je da je samoaktivacija regiona ključna reč regionalne saradnje.

„Morate da imate na umu kada pokušavate da se organizujete šta će biti nove inicijative. Postoji mnogo prilika i treba da započnemo sa onima koje su već oko nas ali i da ih dopunimo suštinom“, izjavio je Petrič.

On je dodao da je važno da se region bavi nasleđem rata, kako bi se omogućilo pomeranje sa negativnog na pozitivan diskurs u regionu za šta je neophodan odgovoran pristup lidera ovih zemalja.

„U Bosni sam započeo ideju odgovornosti, kako bi sami građani počeli da shvataju. U Bosni ali i drugim zemljama postoji potencijal za napredak, ali i za uništenje same države. Jasno je da je politika u Bosni odabrala destruktivni umesto konstruktivnog elementa koji je Dejton pružio, ali smo mi delimično odgovorni za to“, zaključio je Volfgang Petrič.

Gostujući profesor i viši saradnik univerziteta Džon Hopkins Edvard Džozef izjavio je da je unutrašnji dijalog o Kosovu koristan za rešavanja pitanja Kosova, koje je za Srbiju gubljenje energije.

On je objasnio da su se svi sukobi na teritoriji Balkana vodili oko teritorije, a da je problem sa teritorijalnim rešenjima to što su ona isključiva.