BEČ – Austrijski kancelar Sebastijan Kurc ugostio je danas lidere Zapadnog Balkana na radnom doručku povodom Bečkog ekonomskog foruma. Sastanku su prisustvovali predsednici vlada svih šest država regiona sem Zorana Zaeva, koji je bio sprečen.
Prisutni su bili i evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han, kao i za digitalnu privredu i digitalno društvo Marija Gabriel.
Glavne teme sastanka bile su evropska perspektiva Zapadnog Balkana, što je i jedno od težišta austrijskog predsedavanja EU, regionalna saradnja i bilateralni konflikti.
Premijerka Srbije Ana Brnabić ukazala je da je Priština pre dve nedelje prekršila CEFTA sporazum povećanjem taksi za robu iz centralne Srbije.
„To nije u skladu sa CEFTA i predstavlja jasnu diskriminaciju. Nadamo se u budućnosti da ćemo biti u stanju da implementiramo ovaj sporazum, što će omogućiti nastavak razgovora o onome što možemo zajedno postići“, objasnila je ona.
Zahvalila se kancelaru Kurcu na tome što je Austrija proširenje EU držala visoko na listi prioriteta, i izrazila nadu u dalje otvaranja poglavlja, što je, kako je kako je istakla, važan signal za građane Srbije.
Predsednik vlade Kosova Ramuš Haradinaj, koji je na konferenciji govorio posle srpske premijerke, naveo je da je potez Prištine suprotan CEFTI usledio zbog dugogodišnjeg nejednakog tretmana robe sa Kosova u Srbiji i u Bosni i Hercegovini.
„Nijedan proizvod sa Kosova nije mogao da ide u Srbiju i BiH bez finansijskih prepreka. S druge strane imamo dobru saradnju sa drugim zemlajma, sa kojima nemamo tarifne prepreke. Spremni smo na jačanje odnosa sa svim susedima“, kazao je on.
Dalje se Haradinaj osvrnuo na viznu liberalizaciju sa EU, dodajući da je Priština spremna na to, ali da danas u Evropi ne postoji spremnsot da se o tome odluči.
Premijer Haradinaj zatražio je od austrijskog kancelara Sebastijana Kurca, da se pitanje vizne liberalizacije za Kosovo stavi na dnevni red Saveta EU.
“Pored našeg prava na slobodu kretanja, liberalizacija viznog režima za Kosovo znači više partnerstava, više tržišnih mogućnosti za razmenu zemalja EU i regiona”, zaključio je Haradinaj.
Priština je, prema njegovim rečima, ispunila sve potrebne uslove i ima „pun kapacitet“ za sprovođenje vizne liberalizacije, a albanski premijer Edi Rama je podržao zahtev Prištine.
„Nadam se da će vizna liberalizacija sa Kosovom uslediti barem nakon izbora za Evropski parlament“, rekao je Rama.
Kancelar Kurc istakao je da je Austrija snažan partne regionu na putu ka EU, i da je stav Beča da EU ne bi bila potpuna bez Zapadnog Balkana.
„Znamo da je stabilnost Evrope povezana sa bezbednošću i stabilnosti u vašem regionu. Zato je jako važno da sve zemlje Zapadnog Balkana idu putem ka EU“, poručio je Kurc.
Evropski komesar Johanes Han kazao je da je širenje EU jedan od tri ključna prioriteta predsedavanaj Austrije EU, što je bilo jako bitno.
Istovremeno je ukazao da je bitno da se Zapadni Balkan integriše u zajedničko tržište, za šta je važno „ukinuti sve barijere, formalne i neformalne“.
Povezivanje regiona, prema njegovim rečima, od velikog je značaja za region, posebno u energetskom sektoru.
„Bitno je da se poveća obim trgovinske saradnje unutar regiona. Od 2016. do 2017.imali smo blag rast koji je obećavajući trend. U poslednjih deset godina udvostručena je trgovina regiona sa EU objasnio je Han ukazujući da to pokazuje koji potencijal ima region.
Istakao je da je bitno da svih šest zemalja regiona imaju evropsku perspektivu, dodajući da je to proces na osnovu zasluga.
„To znači da neće svi zajedno moći pristupiti, ali je bitno da svi imaju perspektivu“, naglasio je Han.
Predsedavajući Saveta ministara BiH, Denis Zvizdić, poručio je da je integracija zemlja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju cilj i ključni kohezivni faktor regije koji može osigurati stabilizaciju i privredni prosperitet te vladavinu prava uz poštivanje osnovnih prava i sloboda i demokratskih načela.
BiH je i dalje snažno privržena integraciji u EU, kazao je Zvizdić i istakao da je priprema odgovora na dodatna pitanja Evropske komisije u završnoj fazi, izražavajući nadu da će jedan od prvih zadataka na početku mandata novog Predsedništva BiH biti odlazak u Brisel s finaliziranim odgovorima, čime bi BiH ispunila sve uslove za dobijanje kandidatskog statusa.
Skrenuo je pažnju na trend zapaljive i radikalne retorike visokih političkih funkcionera iz pojedinih zemalja regiona koji, kako tvrdi, ne doprinose prevazilaženju teškog nasleđa iz prošlosti i postojećih i budućih izazova, izražavajući nadu da će se takve poruke zamijeniti onim koje kreiraju prostor za mirno, stabilno i prosperitetno okruženje u regionu.