STRAZBUR – Srbija može da iskoristi aktuelni momentum za proširenje Evropske unije, ali to podrazumeva sprovođenje opsežnih reformi, pre svega u domenu vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom, poručili su predstavnici Evropske komisije i poljskog predsedavanja Savetu EU, kao i pojedini poslanici Evropskog parlamenta, na 16. sastanku Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija (POSP), koji se održava danas i sutra u Strazburu.
Podsetimo, POSP je savetodavno telo formirano na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU, koji je stupio na snagu 2013. Sastaje se naizmenično u Beogradu i Strazburu, a čine ga poslanici u Narodnoj skupštini i u Evropskom parlamentu. Prethodni put POSP se sastao u junu 2023. u Beogradu, u jeku protesta “Srbija protiv nasilja”.
Raspravu održanu prvog dana sastanka u Strazburu obeležila su suprostavljena mišljenja narodnih poslanika iz redova vlasti i opozicije u Srbiji o aktuelnoj situaciji u našoj državi, uključujući proteste i studentske blokade. Dok su opozicioni poslanici ocenili da se radi o zahtevu građana za uvođenjem vladavine prava, što je postulat i EU, predstavnici vladajućih stranaka tvrde da se protestima onemogućava napredak države na evropskom putu.
Sastanku zajednički predsedavaju Lukas Furlas, predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta, i Milimir Vujadinović, predsedavajući Delegacije Narodne skupštine.
Predstavnici institucija o daljim koracima u procesu pristupanja Srbije EU
Ovaj sastanak trebalo je da se održi u novembru 2024, ali je otkazan na inicijativu srpske delegacije. Kako je tada preneo naš portal, sastanak je otkazan na inicijativu predsedavajućeg srpske delegacije, Milimira Vujadinovića, uz nepotpuno obrazloženje da je razlog otkazivanja donošenje Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu.
Govoreći o novoj dinamici u procesu proširenja EU čiji smo svedoci, Pavel Lacki, predstavnik Poljske kao države koja trenutno predsedava Savetom EU, je ocenio da Srbija treba da pokaže jaku političku volju i konzistentnost kada je reč o sprovođenju reformi koji će približiti državu Uniji.
On se osvrnuo i na aktuelne masovne proteste u Srbiji, uz konstataciju da je pravo na okupljanje suštinsko pravo i mora se poštovati, te pozvao na inkluzivni dijalog u ovoj zemlji.
U sličnom tonu, Jiri Pleciti iz Evropske komisije naglasio je da bi ova institucija želela da svi koraci iz Reformske agende Srbije budu blagovremeno sprovedeni, kao i da će EK pomoći Srbiji na evropskom putu. Prema njegovim rečima, vladavina prava i normalizacija odnosa sa Prištinom nastaviće da određuju tempo pristupanja Srbije EU, a potrebno je i pojačati napore pojača napore ka progresivnom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Pleciti je istakao da su nedopustivi medijski napadi na predstavnike Delegacije EU u Srbiji i pozvao na pokretanje parlamentarnog dijaloga o aktuelnoj situaciji u državi.
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević je u izlaganju naglasila da Srbija želi da napravi značajan napredak u domenu vladavine prava, uključujući jačanje demokratskih institucija. Ona je, između, ostalog ukazala da je napravljena samoprocena ispunjenosti prelaznih merila iz poglavlja 23 i 24, kao i da se nastavlja rad na Refomskog agendi.
Miščević je takođe izrazila očekivanje da bi u martu mogla da bude doneta odluka o pristupanju Srbije Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA). Ona je ponovila da Srbija teži da ostvari cilj koji podrazumeva potpuno usklađivanje domaćeg prava sa pravom Unije do kraja 2026.
Poslanici o aktuelnim protestima
Alesandra Moreti, poslanica EP iz grupe Socijalista i demokrata, ocenila je da je ključ o sprovođenju a ne samo u skiciranju reformi, jer politika mora da bude konkretna. Ona je konstatovala da EU želi Srbiju kao deo porodice, a i Srbiji je potrebna EU, i to ne samo zbog ekonomije.
U osvrtu na aktuelne proteste u Srbiji, Moreti je istakla da hiljade ljudi na ulicama, naročito mladih, žele državu kojom će zavladati vladavina prava i koja će biti lišena korupcije.
Prema mišljenju Vladimira Prebiliča, poslanika Zelenih u Evropskom parlamentu, ciljevi koje Srbija treba da ispuni na putu ka EU nije samo da se “štikliraju stavke iz kolona”, već da se zaista usvoje vrednosti koje su neohodne i za slobodu medija u Srbiji.
Biljana Đorđević, narodna poslanica opozicionog Zeleno-levog fronta, konstatovala je da se mora govoriti o aktuelnoj krizi u Srbiji, kao i o činjenici da ova država godinama unazad nije ostvarila nikakav napredak u domenima poput vladavine prava. Ona je ocenila da je Srbija u ovom trenutku delimično slobodna država, sa hibridnim režimom.
U sličnom tonu, Đorđe Stanković, opozicionog Narodnog pokreta Srbije, istakao je da studenti širom Srbije pešače i traže poštovanje Ustava.
Sa druge strane, Elvira Kovač, poslanica Saveza vojvođanskih Mađara u Narodnoj skupštini, podsetila je da Srbiji još nije otvoren Klaster 3 u pregovorima sa EU, iako je Evropska komisija u više navrata ocenila da su ispunjeni kriterijumi da to bude učinjeno.
Prema mišljenju Veroljuba Arsića, poslanika SNS, aktuelne studentske blokade nisu demokratske jer se time krši pravo onih studenata koji žele da pohađaju nastavu.