BRISEL – Savet za opšte poslove Evropske unije usvojio je danas zaključke o proširenju, koji sadrže i zaključak da se prihvata procena Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje poglavlja iz Klastera 3: Konkurentnost i inkluzivni rast, ali da će se Savet vratiti na ovo pitanje kada Srbija napravi dalji značajni napredak.
“Savet prihvata procenu Komisije da Srbija održava svoj nivo spremnosti za početna merila u Klasteru 3. Savet će se vratiti na pitanje otvaranja Klastera 3 na osnovu značajnog daljeg napretka Srbije, posebno u skladu sa oblastima pomenutim u paragrafu 29 i u skladu sa pregovaračkim okvirom”, navodi se u segment posvećenom Srbiji u ovom dokumentu.
U paragrafu 29 precizirano je da će napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom “nastaviti da određuje ukupan tempo pristupnih pregovora” i pozdravlja se ukupan napredak koji je postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima, pri čemu su otvorena 22 od 35 pregovaračkih poglavlja i dva poglavlja privremeno zatvorena.
Zaključci Saveta, pored Srbije, obuhvataju i ostale kandidate i potencijalne kandidate EU sa Zapadnog Balkana, kao i Tursku, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. Ove zaključke bi trebalo da podrže i lideri EU na sastanku Evropskog saveta.
U dokumentu se naglašava da Savet ostaje potpuno posvećen perspektivi članstva u EU za Zapadni Balkan, Ukrajinu i Moldaviju, te ponavlja stav da je taj proces predstavlja “geostrateški instrument u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet”.
Kako se ukazuje, vladavina prava i dalje će biti jedno od ključnih merila za napredak u pristupnim pregovorima, jer predstavlja “srž vrednosti EU”.
Savet za opšte poslove (GAC) čine ministri zaduženi za evropska pitanja iz svih država članica Unije, kao i predstavnici Evropske komisije, i zadužen je da u praksi prati razvoj situacije u značajnim domenima politike Unije, poput proširenja, usvajanja višegodišnjih finansijskih okvira, kohezione politike, pitanja u vezi sa institucionalnim ustrojstvom Unije.
Takođe, Savet ima ulogu koordinatora u pripremama sastanaka Evropskog saveta (samit lidera država članica Unije), koji će biti održan 19. i 20. decembra u Briselu. Ovoga puta zasedanje Saveta prethodi i samitu EU-Zapadni Balkan, koji se organizuje sutra.
Mada se Savet za opšte poslove po pravilu sastaje jednom mesečno, praksa iz prethodnih nekoliko godina pokazuje da se zaključci koji se odnose na proces proširenja Unije uglavnom donose u decembru.
Zabrinutost zbog nedostatka napretka u slobodi medija u Srbiji, izobrni proces zahteva dalje reforme
U zaključcima se Srbija poziva da nastavi da posvećuje posebnu pažnju punom poštovanju osnovnih prava, izražava zabrinutost zbog nedostatka napretka u unapređenju slobode izražavanja i nezavisnosti medija, a navodi se i da izborni proces zahteva opipljiva poboljšanja i dalje reforme, u kontekstu izveštaja misije OEBS/ODIHR-a.
Pozdravlja se to što je Srbija potvrdila integraciju u EU kao svoj strateški cilj, ali se ukazuje da je važno da Srbija pokaže snažnu političku volju i doslednost u sprovođenju reformi u vezi sa EU, kao i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU.
“Savet ohrabruje Srbiju da pokaže više političke volje daljim ubrzavanjem reformi i postizanjem konkretnih i opipljivih rezultata o osnovama, posebno time što će nastaviti da se fokusira na ispunjavanje privremenih merila iz poglavlja 23. i 24, koja se odnose na vladavinu prava”, navodi se u dokumentu.
Što se rešavanja kosovskog pitanja tiče, u zaključcima se navodi da da Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine i njegov implementacioni aneks, koji su usvojeni u Briselu i Ohridu prošle godne, moraju u potpunosti da se poštuju i primene “što je pre moguće bez preduslova”, kao i sve obaveze povezane sa EU, zajedno sa ostalim nerešenim obavezama postignutim u dijalogu, uz posredovanje EU.
Od Beograda se očekuje da pokrene priznavanje kosovskih dokumenata i simbola, a predviđeno je i da se status struktura i službi koje podržava Beograd reši u skladu sa sporazumima postignutim u dijalogu uz posredovanje EU i “prištinskim zakonima”.
Beograd i Priština pozivaju se da nastave stalne napore za deeskalaciju, uzdrže se od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle dovesti do tenzija i nasilja i izbegavaju retoriku koja izaziva podele. Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere da se počinioci napada iz 2023. godine uhapse i “hitno privedu pravdi”.
Kada je reč o usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbjdnosnom politikom EU, ponavljaju se “snažna očekivanja” Saveta da Srbija pojača napore ka potpunom usklađivanju sa stavovima EU o ZSBP i restriktivnim merama, uključujući Rusiji i Belorusiji, kao “pitanje od najvećeg prioriteta”. Istovremeno, pozdravlja humanitarna i druga pomoć Srbije Ukrajini.
Što se tiče ekonomskih kriterijuma, pozdravlja se “dobar nivo pripremljenosti” Srbije za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije i upućuje joj se ohrabrenje da nastavi sa naporima da unapredi svoje kapacitete kako bi postala konkurentnija državama EU.
Kaznene mere uvedene Kosovu ostaju na snazi
Savet EU za opšte poslove pozvao je Kosovo da formira Zajednicu srpskih opština i nacrt statuta o njenom osnivanju prosledi Ustavnom sudu bez daljeg odlaganja. Istovremeno osudio je napad na kanal Ibar-Lepenac i poručio da ostaju na snazi mere EU protiv Prištine.
“Mere koje su sprovedene prema Kosovu zbog nedostatka odlučne akcije za deeskalaciju tenzija na severu Kosova ostaju na snazi”, navodi se u delu posvećenom Kosovu u zaključcima o proširenju
Ponavlja se da Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov implementacioni aneks moraju da se u potpunosti poštuju i primene “što je pre moguće bez preduslova”, kao i sve obaveze povezane sa EU, zajedno sa ostalim nerešenim obavezama postignutim u dijalogu. Za Prištinu se navodi da to uključuje osnivanje Zajednice srpskih opština “počevši od prosleđivanja nacrta statuta koji je stranama predstavio posrednik EU, odlukom Vlade Kosova, Ustavnom sudu Kosova bez daljeg odlaganja”.
Ukazuje se i da je “nekoliko nekoordinisanih akcija” vlade u Prištini. Kosovo se poziva da omogući reintegraciju sudija, tužilaca, policajaca i drugog osoblja koji su srpskog porekla u kosovske institucije.
S druge strane, pozdravljaju se koraci koje je Kosovo preduzelo ka ispunjavanju obaveza iz Cefte, uključujuci ukidanje odluke o zabrani uvoza robe srpskog porekla, koja, kako se ističe u nacrtu, “mora da se primeni brzo i u potpunosti”.
Crna Gora da održi “postojan reformski napredak” kako bi što pre pristupila Uniji
“Pod uslovom da Crna Gora održi postojan reformski napredak i sprovede potrebne reforme, Savet je spreman da započne pripreme za izradu nacrta sporazuma o pristupanju”, navodi se u zaključcima
Savet takođe pozdravlja “veoma pozitivne rezultate” u ispunjavanju dugotrajnih reformskih obaveza, i pohvaljuje cilj Vlade da nastavi brzi napredak Crne Gore na putu ka EU. Istovremeno, sve političke snage se ohrabruju da slede ambiciozni plan za zatvaranje pristupnih pregovora.
“Savet posebno pohvaljuje Crnu Goru što je, u celini, ispunila privremena merila iz poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, što je važna prekretnica koja označava početak nove i završne faze u pristupnim pregovorima”, navodi se u zaključcima.
Takođe, Crna Gora se podstiče da brzo nastavi implementaciju završnih merila za poglavlja o vladavini prava. Crna Gora, kako je ocenjeno, takođe treba da napreduje u sveobuhvatnoj izbornoj reformi.
U delu koji se odnosi na ekonomske kriterijume, Savet pozdravlja snažan oporavak i stabilan rast privrede, stabilnost bankarskog i finansijskog sektora i poboljšanje na tržištu rada.
Crna Gora je takođe “snažno pohvaljena” za “doslednu saradnju u pitanjima spoljne politike”, kao i za “postojano i dugotrajno puno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere EU, što, predstavlja snažan signal strateškog opredeljenja Crne Gore njenom putu ka EU”.
Nada da će ubrzo biti otvoreni novi klasteri Albaniji
Što se ocena o Albaniji tiče, Savet pohvaljuje cilj vlade da država napreduje na evropskom putu, ohrabruje “sve političke snage da slede ambiciozni plan o zatvaranju pristupnih pregovora”, i izražava nadu da će u što skorije vreme biti otvoreni novi pregovarački klasteri, “kada budu ispunjeni uslovi za to”.
Kako se ističe, “politička polarizacija” nastavlja da utiče na aktivnosti albanskog parlamenta, zbog čega se iznova upućuje poziv na pokretanje “inkluzivnog i konstruktivnog političkog dijaloga”.
Osuda secesionističkih težnji u BiH
U segmentu dokumenta koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu, ta država se poziva da ispuni ključne uslove, kako bi se osiguralo usvajanje pregovaračkog okvira sa EU. Istovremeno, izražava se zabrinutost zbog “stagnacije reformskih napora”, i apeluje na sve političke aktere da obnove fokusiranost i odlučnost u sprovođenju reformi.
Savet je snažno osudio retoriku podela i secesionističke inicijative, posebno u entitetu Republika Srpska, “koje dovode u pitanje ustavni poredak Bosne i Hercegovine”. Naglašeno je da su suverenitet, teritorijalni integritet i jedinstvo države neupitni. U tom kontekstu, političari su pozvani da odbace provokativnu retoriku i postupke, da podržavaju jednakost i nepristranost, te da aktivno promovišu pomirenje.
Severna Makedonija da sprovede ustavne promene
Kada je reč o Severnoj Makedoniji, Savet je pozdravio činjenicu da je nova vlada proglasila evropsku integraciju strateškim ciljem, ali je istaknuto i da još nisu sprovedene ustavne promene na koje se ta država ranije obavezala. Stoga, pozvane su sve stranke u parlamentu da započnu rad na primeni reformi u vezi sa pristupanjem EU.
Severna Makedonija je pozvana i da ubrza sprovođenje mera koja se odnose na vladavinu prava, uz ocenu da je do sada postignut “samo ograničen napredak”. Kao segment u kojem su potrebni dodatni napori navedena je i reforma izbornog sistema.