Sedam faza pristupanja EU: Ovako Francuska želi da reformiše proces

Emanuel Makron; Foto: Bugarsko predsedništvo EU / Flickr

BRISEL – Dvadeset godina nakon što su priznale evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana, njihova transformacija je prespora i zato je neophodno reformisati trenutni proces pristupanja, navodi se u dokumentu koji Francuska deli sa zemljama članicama EU, koji je objavio Politico.

Evropska komisija bi trebalo da formuliše predloge kojima se definiše nova metodologija vođenja pregovora sa zemljama kandidatima do januara 2020. godine, navedeno je u dokumentu.

Umesto trenutnih 35 pregovaračkih poglavlja, Francuska predlaže sedam faza procesa pristupanja koje odgovaraju poglavljima. Svako od poglavlja predstavlja blok evropskih politika u koje će se postepeno uključitivati zemlje kandidati.

Preostala tri principa koja predlaže Francuska predviđaju strože uslove pregovora, opipljivije koristi za zemlje-kandidate, kao i reverzibilnost.

Od šest zemalja Zapadnog Balkana, samo su Crna Gora i Srbija započele svoje pregovore o pristupanju. Na početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Francuska je prošlog meseca stavila veto. Pariz je svoj potez opravdao potrebom da se reformiše pregovarački proces, što je rezultiralo dokumentom od dve i po stranice, čiji detalji su od danas dostupni javnosti.

Sedam faza: od vladavine prava do spoljnih poslova

Prema predlogu, prva faza pregovaračkog procesa odnosila bi se na vladavinu prava, osnovna prava, pravdu i bezbednost, a ta faza bi ostala relevantna za napredak u svim narednim oblastima, slično sadašnjim „prvim principima“.

Druga faza tiče se oblasti kao što su obrazovanje, mladi, kultura, telekomunikacije, energija i životna sredina, dok treća faza obuhvata zapošljavanje, socijalnu politiku i konkurentnost.

Ekonomska i finansijska pitanja bila bi obuhvaćene četvrtom fazom, dok bi unutrašnje tržište i poljoprivreda bili razmatrani u okviru pete faze.

Na kraju, u okviru šeste faze razgovaralo bi se o spoljnim poslovima, a druga pitanja, uključujući poglavlje 35, deo su sedme i poslednje faze.

Završetak pregovora u svakoj fazi trebalo bi kandidatima da omogući učešće u programima EU, uključivanje u određene sektorske politike i, prema potrebi, imati koristi od određenih ciljanih finansiranja. Na primer, završetak druge faze omogućio bi kandidatu da učestvuje u programu Erasums plus, Evropskom istraživačkom prostoru i Transevropskim mrežama.

Stroži uslovi, veća finansijska podrška i reverzibilnost

Drugi princip francuskog predloga odnosi se na kriterijume za prelazak iz jedne faze u drugu. Naglašava se da bi ovo moglo biti zasnovano na pokazateljima koje su postavile Evropska unija i ostale međunarodne organizacije, kao što su Savet Evrope, GRECO i OECD.

Neophodno je da građani regiona osete opipljivije koristi, predviđa se u trećem principu francuskog predloga. Ovo podrazumeva veću finansijsku podršku i mogućnost da se zemlje kandidati kvalifikuju za strukturne fondove.

Konačno, četvrti princip se bavi verovatno najkontroverznijim pitanjem – reverzibilnošću celog procesa. Francuska predlaže da kandidat koji više ne ispunjava određene kriterijume ili prestane da ispunjava preuzete obaveze, postepeno gubi svoja stečena prava.

Takođe se predlaže da se održava godišnji sastanak Evropskog saveta sa šefovima država i vlada zemalja Zapadnog Balkana, kako bi se rešilo pitanja od zajedničkog interesa.

Posvećenost EU perspektivi regiona i vremenskom okviru

U uvodu dokumenta, Francuska pokušava da odagna bilo kakvu ideju da nudi manje od konačnog članstva u EU za zemlje Zapadnog Balkana.

„Čvršće veze između Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana i njihovo efikasno pristupanje nakon što se Evropska unija reformiše i postane efikasnija i odgovornija za svoje države članice i zemlje kandidate, takođe će učiniti Evropu suverenijom i ujedinjenijom“, navodi se u dokumentu.

Međutim, ne postoje rokovi do kojih bi se mogao očekivati završetak reforme EU. Jedino što se pominje jeste da bi Savet trebalo da predloži Komisiji da do januara 2020. formuliše predloge za definisanje nove metode pre objavljivanja sledećeg paketa za proširenje.