Sedma sednica POSP EU-Srbija: Vidan napredak Srbije ali i brojni izazovi

Sednica POSP-a; Foto: Tanjug / Sava Radovanović

BEOGRAD – Sedma sednica Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) Evropske unije i Srbije održana je 20. i 21. decembra u Domu Narodne skupštine u Beogradu.

Čule su se brojne pohvale poslanika Evropskog parlamenta, ali je iznet i veliki broj kritika zbog nedostatka vladavine prava i reforme pravosuđa, stanja medija i nedavnih dešavanja u Narodnoj skupštini.

Prvog i drugog dana sastanka poslanici su, između ostalog, govorili o stanju pregovora o pristupanju i odnosima između Evropske unije i Srbije, u prisustvu predstavnika Vlade Srbije, zvaničnog predsedavanja Savetu EU i Evropske komisije.

Vladavina prava i normalizacija odnosa sa Prištinom prioriteti

„Srbija dobro napreduje u pregovorima o članstvu“, izjavio je predsednik delegacije Evropskog parlamenta Eduard Kukan, podsećajući, međutim, da je potrebno više od formalnog usaglašavanja zakonodavstva. Potrebno je, naime, da zemlja funkcioniše na jakim principima vladavine prava, nezavisnog sudstva, slobode medija i ličnih sloboda.

„Poglavlja su važna jedino ako idu zajedno sa ovim fundamentalnim načelima”, naglasio je on.

Sednica POSP-a; Foto: Tanjug / Sava Radovanović

Danijel Erik Šer, ambasador Estonije u Srbiji, govoreći u ime zvaničnog predsedavanja Savetu Evropske unije, izjavio je da će „proširenje na Zapadni Balkan biti visoko na agendi EU u mesecima koji dolaze”.

„Tok kojim će teći pregovori o članstvu će nastaviti da zavisi od napretka Srbije i sprovedenih reformi, posebno u okviru poglavlja u vezi sa vladavinom prava i normalizacijom odnosa sa Prištinom”, naveo je on.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Sem Fabrici, izjavio da je 2017. godina bila „dobra godina”, ali i da je otvoren ,,prozor mogućnosti” za predstojeći period i da je „u interesu i Srbije i Evropske unije da iskoriste te mogućnosti”.

„Otvaranje poglavlja je važno i ono uvek daje pozitivnu poruku. Međutim, važno je ono što je povezno sa tim poglavljima, a to su reforme. Otvaranje poglavlja je samo početak, ono što je bitno je da se sprovedu reforme i da se poglavlje zatvori”, naglasio je on, navodeći vladavinu prava i dijalog sa Prištinom kao dve oblasti na kojima treba više raditi.

Fabrici je dodao da će Evropska unija nastaviti da bude najveći trgovinski i investicioni partner Srbiji i najveći donor kroz IPA fondove.

Joksimović: Mora postojati kredibilan odgovor i druge strane

U svom uvodnom obraćanju, Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, osvrnula se na dosašnji uspeh Srbije u evropskim integracijama, ali i na brojne izazove.

„Reforme su važne i one su suštinske, ali sam proces evropskih integracija podrazumeva i članstvo”, izjavila je Joksimović, naglašavajući da ubrzanje procesa pregovora može samo podstaći reformski proces.

Jadranka Joksimović; Foto: Tanjug / Sava Radovanović

Navela je da su “vremenske odrednice veoma važne i da imaju svoju funkciju”.

“Ako se od kandidata traže rokovi i poštovanje rokova, onda u partnerskom odnosu dveju političkih volja i kandidat sa punim pravom može da traži i očekuje određene i izvesnije rokove”, ocenila je ona.

Joksimović je takođe kritikovala „reafirmisani regionalni pristup proširenju”, jer to može „potceniti jedne a preceniti druge”, što ne bi bio najsrećniji pristup.

Švedski poslanik u Evropskom parlamentu, Gunar Hokmark kritikovao je uvreženo mišljenje da se zahtevi EU poistovećuju sa „žrtvom” koju Srbija treba da podnese.

„Niko ne traži od Srbije da učini nešto što nije dobro po nju”, izjavio je Hokmark.

„Moramo imati isto zakonodavstvo i pravila koja važe u celoj Uniji, i to su naši zahtevi”, kazao je on, navodeći vladavinu prava, nezavisno sudstvo, borbu protiv korupcije i dobrosusedske odnose kao ,,žrtvu” koju Srbija treba da podnese, što je Joksimović potom negirala.

„Sigurna sam da je to samo vaša percepcija. Ova Vlada i vladajuća partija nikada nisu rekle da su nepopularne reforme koje sprovodimo započete zbog pritiska iz Brisela”, podvukla je ona.

Kritika stanja u medijima

Deo evropskih parlamentaraca je izneo i zabrinutost po pitanju medija u Srbiji.

Tomas Vajc, austrijski predstavnik u Evropskom parlamentu, govorio je o pritužbama da je veoma teško da se glasovi manjina i opozicije čuju u Srbiji.

„Voleo bih da podstankem Vladu i Parlament da podrže kvalitetne medije i kvalitetno novinarstvo koje postoji u Srbiji, jer, ukoliko nema dovoljno podrške kvalitetnim medijima, koja je šansa da se opozicija zaista čuje”, upitao je Vajc.

Zamerkama se priključila i evroposlanica Tanja Fajon, navodeći da je u razgovoru sa predstavnicima civilnog društva čula da  „profesionalni i nezavisni mediji, odnosno svi oni koji misle drugačije, žive danas u veoma negativnom okruženju”.

Jadranka Joksimović je negirala navode o ugrožavanju slobode medija navodeći da je to više percepcija nego realnost.

„Medijska slika je raznolika i vrlo polarizovana, ali ono što manjka je nedostatak jednog profesionalnog i odgovornog novinarstva, izjavila je Joksimović, naglašavajući da je „profesionalizam nešto na čemu treba da radimo kao društvo“.

Tokom dvodnevnog zasedanja, raspravljalo se i o spoljnoj politici Srbije i usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, stanju u Narodnoj skupštini, parlamentarnim debatama i nedavno usvojenom Zakonu o budžetu, kao i prethodnim izborima i problemu finansiranja političkih partija.

Kukan: Unija spremna da „pogura“ proces integracija

Eduard Kukan je dodao da Srbija mora da poradi na problemu ilegalne trgovine, koja iziskuje regionalni pristup jer preseca nacionalne granice i korupcije. Takođe se zahvalio Srbiji na njenoj ulozi u migrantskoj krizi.

Eduard Kukan; Foto: Tanjug / Sava Radovanović

Kukan je izjavio da predstojeće bugarsko predsedavanje Savetu Evropske unije ne krije svoje ambicije da proces integracije „pogura napred” i da smatra da su te ambicije opravdane.

„Retorika u Briselu je promenjena kada je u pitanju proširenje i sada je veoma pozitivna. Molimo vas, pomozite nam, jer smo mi spremni. Mi ćemo učiniti sve što možemo da ‘poguramo’ proces proširenja, a da bismo to učinili potrebni su nam dokazi o napretku“, zaključio je Kukan.

Na kraju drugog dana poslanici su usvojili Deklaraciju o preporukama Sedme sednice POSP EU-Srbija, nakon što su se obe strane usaglasile da se amandmani poslanika na nacrt Deklaracije povuku, usled lakšeg usvajanja iste.

Sledeća sednica Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje će se održati 4. i 5. jula u Strazburu.