Zastave Evropske unije; Foto: Pixabay
Zastave Evropske unije; Foto: Pixabay

Danas je osnovni evropski princip stvaranje Evrope koja poštuje slobodu svih naroda koji je čine. Zbog toga brojne države poput država Zapadnog Balkana pretenduju da postanu članice EU jer ona ipak predstavlja okvire uređenog života na evropskom tlu, uprkos savremenim previranjima unutar nje, koji će možda sa istorijske distance biti samo još jedan talas u restrukturiranju Unije.

Pobeda Makrona na izborima za predsednika u Francuskoj udahnula je novu snagu ideji zajedničke i ujedinjenje Evrope. Šezdeset i sedam godina nakon što je Robert Šuman 9. maja u Parizu predstavio predlog za stvaranje organizovane Evrope, koji se danas obeležava kao Dan Evrope, Evropska unija prošla je kroz nemali broj promena i postavlja se pitanje kakva će njena budućnost biti.

Evropska unija jedna je od najvećih nadnacionalnih zajednica i teško je bez nje zamisliti sve što čini svakodnevni politički i ekonomskog život u Evropi poput Evrope bez granica, zajedničkog tržišta ili čak razmene tržišta. Ipak, poslednjih godina Evropska unija se suočava  sa velikim problemima, kako političkim, tako i ekonomskim. Trenutno se u žiži evropske javnosti nalaze predsednički i parlamentarni izbori u zemljama članicama Evropske unije u kojima se uglavnom sukob između glavnih političkih opcija svodi na liniju ostajanje u EU – izlazak iz EU. Tako da važan faktor prilikom davanja podrške određenoj političkoj partiji predstavlja i njihov odnos prema Uniji.

EU nije dovoljno ozbiljno shvatala komešanja nacionalnih osećanja država članica prema EU sve dok nije doživela šok kada je u junu prošle godine Velika Britanija na referendumu izglasala izlazak iz Evropske unije, nakon 43 godine u njoj. Nakon toga, svi naredni izbori postali su strepnja za Evropu, pogotovo jer su se i vodeće političke partije, ali i brojni građani okrenuli zatvaranju unutar granica zbog straha od rastućih terorističkih napada. Ipak, Evropa je nakon Bregzita odahnula tri puta, na parlamentarnim izborima u Holandiji, predsedničkim u Austriji i poslednjim u Francuskoj, kada je Makron ubedljivo pobedio predsednicu desničarske partije Mari Le Pen, koja se zalagala za istupanje iz EU. Ovakvi rezultati nakon Bregzita ohrabrili su Evropsku uniju i podsetili da ipak u Evropi i dalje postoji veliki broj građana koji smatraju da je EU najbolja opcija. Čini se da je ovakvo mišljenje presudno za opstanak Unije pogotovo u trenutku kada u svetu postoji moderni trend rasta desnice koji se ogleda u već pomenutom Bregzitu, ali i izboru Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država i pobedom Erdoganove opcije na referendumu u Turskoj, kao i nestabilnost odnosa između EU i Rusije.

Nažalost, na negativnu klimu u državama članicama koje čine Evropsku uniju uticala je i višegodišnja ekonomska kriza koja je započela 2009. godine, kao i emigriranje sirijskih izbeglica i sukobi unutar Unije oko politike prihvatanja migranata koji su se sveli na za i protiv Merkelove i njene politike prihvatanja. Veliki broj finansijskih sredstava potrošen je na migrantsku krizu, a evropski građani i dalje strepe da li su politički potezi na sceni EU pravilni. Ovakva razjedinjenja Evropa u kojoj tinja želja za dezintegracijom upravo je suprotna ideji koju je Šuman predstavio u svojoj deklaraciji.

„Mir u svetu ne može se sačuvati bez stvaralačkih napora koji odgovaraju veličini pretnje. Doprinos koji jedna organizovana i vitalna Evropa može da pruži civilizaciji je nužan za održavanje miroljubivih odnosa”, reči su Šumanove deklaracije iz 1950. godine koja je zapravo nastala nakon drugog svetskog rata, u jednom od najtežih istorijskih trenutaka za Evropu.

Robert Šuman predstavlja Deklaraciju; Foto: Evropska unija

Veliki broj žrtava, ekonomski i politički gubici i gubitak vere u demokratske principe i vrednosti doveli su evropsku zajednicu pedesetih godina prošlog veka u nezavidan položaj u kome je nešto moralo da se promeni. Već decenijama kao jedina opcija zajedničkog života shvatana je dominacija jednog naroda nad drugim ili rat, ali pošto takav pristup nije dovodio ni do kakvih rezultata, Evropa se odlučila za mir. Ideja o evropskom zajedništvu postojala je i mnogo ranije, ali su prvi ozbiljniji koraci napravljeni su tek kada je Evropa najbolje rešenje za mir videla u zajedništvu i međusobnoj saradnji. Tada je nastala Šumanova deklaracija, predlog za kreiranje organizovane Evrope koji je predstavio francuski ministar Robert Šuman 9. maja 1950. godine u Parizu, na osnovu koga je nastala Evropska zajednica za ugalj i čelik 1951. godine.

Šuman je, uprkos pretnjama od izbijanja Trećeg svetskog rata, predstavio svetskoj javnosti deklaraciju kojom je pozvao Francusku, Nemačku i druge evropske zemlje da udruže svoju proizvodnju uglja (glavni energent toga doba) i čelika (glavna sirovina za izradu oružja) u „prvo konkretno stvaranje Evropske federacije“. Njegova ideja bila je zasnovana na stvaranju jedne nadnacionalne institucije koja bi upravljala industrijom uglja i čelika. Razlozi su u osnovi bili bezbednosni i mirotvorni, jer je kontrola ovako značajne industrije mogla da onemogući budući rat ili sukob, što je Evropi bilo neophodno nakon dva, nedavno završena, velika svetska rata.

„Spajanje proizvodnje uglja i čelika omogućiće nastanak zajedničkog temelja za razvoj privrede, kao prvog koraka ka federaciji u Evropi i promeniće sudbinu zemalja koje su se dugo bavile proizvodnjom sredstava za uništavanje, čije su žrtve i same postale”, pisalo je u Šumanovoj deklaraciji.

Tako je i nastala Evropska zajednica za ugalj i čelik čije su članice bile Francuska, Nemačka, Holandija, Italija, Luksemburg i Belgija.
Krajem pedesetih godina, Rimskim ugovorima nastale su i Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju. Sedamdesetih godina u Evropi nije vladao talas oduševljenosti Evropskom unijom, ali se to promenilo osamdesetih i devedesetih godina, kada konačno Ugovorom iz Mastrihta ili Ugovorom o Evropskoj uniji iz 1993. godine nastaje Evropska unija. Nakon toga 2004. bilo je pokušaja za daljim širenjem nadležnosti unije i stvaranjem i Ustava EU, ali je ova ideja odbijena na referendumima u Francuskoj i Holandiji.

Od Šumanove deklaracije i stvaranja Evropske zajednica za ugalj i čelik do danas, Evropska unija doživela je sedam proširenja i jedan izlazak iz Unije. Ona danas broji 28 država članica, ima jedinstveno tržište i carinsku uniju, zajedničku spoljnu, bezbednosnu, monetarnu, ekonomsku i druge politike kao i nadnacionalne i međuvladine institucije koje upravljaju radom Unije. Izrasla je u kompleksan sistem i predstavlja jednu od najrazvijenijih zajednica u svetu. Evropska zajednica za ugalj i čelik nastala je kao rezultat borbe evropskih zemalja za dominacijom i u cilju da se svima omogući sloboda. Danas je osnovni evropski princip stvaranje Evrope koja poštuje slobodu svih naroda koji je čine. Zbog toga brojne države poput država Zapadnog Balkana pretenduju da postanu članice EU jer ona ipak predstavlja okvire uređenog života na evropskom tlu, uprkos savremenim previranjima unutar nje, koji će možda sa istorijske distance biti samo još jedan talas u restrukturiranju Unije, a možda i početak kraja Unijem kakva trenutno postoji.

Deveti maj, dan kada je predstavljena Šumanova deklaracija, postao je evropski simbol koji, kao i himna i zastava, identifikuje politički entitet Evropske unije. Dan Evrope obeležava se širom sveta brojnim manifestacijama, a obeležava se i u Srbiji. U organizaciji Delegacije Evropske unije u Srbiji danas će biti organizovane dve izložbe: paneli na kojima su prikazani rezultati pomoći EU Srbiji i grafiti posvećeni kreativnosti i snazi EU, izrađeni uz podršku Delegacije EU, a koji će takođe biti štampani na njihovim promotivnim materijalima. Delegacije će ovog meseca takođe organizovati niz panela i događaja posvećenih Evropskoj uniji u okviru Meseca Evrope u Srbiji. Cilj je da se napravi osvrt na dosadašnji razvoj Unije i podseti na vrednosti koje ona neguje.