Izdvojeno Politika

Skoro 400 amandmana na izveštaj EP o Srbiji: Poslanici za strožu kritiku stanja u zemlji

Zgrada evropskog parlamenta u Strazburu; Foto: Evropska unija

BRISEL – Poslanici u Evropskom parlamentu podneli su skoro 400 amandmana na izveštaj o Srbiji čiji je nacrt napisao Vladimir Bilčik. Članovi poslaničkih grupa socijaldemokrata, liberala i zelenih predložili su niz izmena kojima se stanje demokratije i vladavine prava u Srbiji kritikuje oštrije nego u Bilčikovom nacrtu, dok poslanici mađarskog Fidesa i deo Evropske narodne partije, u kojoj je Srpska napredna stranka pridruženi član, predlažu pozitivnije ocene rada Vlade Srbije.

Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju, predstavio je nacrt izveštaja u novembru. Amandmane, u koje je European Western Balkans imao uvid, poslanici su podneli u decembru, a Odbor za spoljne poslove parlamenta (AFET) glasaće o predlogu rezolucije 4. februara. Parlament bi trebalo da usvoji ovaj dokument u martu.

Ovo je prvi izveštaj o Srbiji od onog koji je Evropski parlament usvojio u oktobru 2018. godine, a nakon izbora za EP održanih u maju prošle godine. Ovim dokumentima Parlament zauzima stav o Srbiji i drugim državama kandidatima, koji utiče na politiku cele EU ka regionu.

Pročitajte više: Poruke Nacrta Rezolucije EP: Tempo evrointegracija zavisiće od vladavine prava

Oštre kritike izbora, rada parlamenta i vladavine prava

Grupa poslanika iz redova liberalne grupe “Obnovimo Evropu”, treće po snazi u EP, predlažu da u izveštaj o Srbiji uđu i ocene posmatračke misije ODIHR-a o “bitnim nedostacima” izbornog procesa 21. juna, uključujući pritiske na glasače, medijsku pristrasnost i funkcionersku kampanju.

Ova grupa poslanika, među kojima su Natali Luazo (članica partije predsednika Francuske Emanuela Makrona), Klemen Grošelj (Slovenija), Ilhan Kjučuk (Bugarska) i Petras Auštrevičius (Litvanija) predlažu i novi član u kojem se kritikuju promene bitnih elemenata izbornog sistema (izbornog cenzusa) neposredno pre izbora.

Oni takođe predlažu dopunu člana u kojom se izražava žaljenje zbog odluke dela opozicije da bojkotuje izbore, koja glasi da se “u svetlu nalaza specijalne posmatračke misije OEBS/ODIHR-a, i vlast treba smatrati odgovornim zbog toga što je isprovocirala ovu odluku”.

Oštriju kritiku izbornog procesa predložili su i poslanici iz redova Socijalista i demokrata (S&D), druge najveće grupe u Evropskom parlamentu. Oni takođe predlažu značajnu dopunu Bilčikovog nacrta u delu koji se odnosi na Narodnu skupštinu, u kojoj naglašavaju da su neophodne dalje reforme kako bi se zaustavila “sistemska degradacija” srpskog parlamenta.

U amandmanu koji su podneli Tonino Picula (Hrvatska), Tanja Fajon (Slovenija), Andreas Šider (Austrija) i Demetris Papadakis (Kipar) dodaje se da “uverede, zastrašivanje i blaćenje političkih protivnika kojima se služe narodni poslanici u plenumu predstavljaju kršenje demokratske prakse i fundamentalnih demokratskih vrednosti koje treba snažno osuditi i sankcionisati u skladu sa Poslovnikom”.

Ovo četvoro poslanika je takođe predložilo novi član izveštaja u kojem se izražava zabrinutost zbog činjenice da se parlament nije sastao 44 dana nakon proglašenja vanrednog stanja u martu 2020, kao i da je počeo sa radom tek 109 dana nakon održanih izbora, iako je postojala jasna parlamentarna većina.

I liberali i poslanica zelenih Viola fon Kramon podneli su amandman kojim se posebno osuđuje serija napada na poslanicu Evropskog parlamenta Tanju Fajon od strane članova vladajuće partije, njihovih poslanika i ministara.

Predstavnici ove tri grupe podneli su amandmane kojima se još oštrije kritikuje stanje u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije i u kojima se traži od vlasti da istraže afere kod kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Savamale, Krušika, Jovanjice, policijskog nasilja na protestima u julu 2020. i pritiske na organizacije civilnog društva, pre svega istrage o navodnom pranju novca i finansiranju terorizma.

Liberali su istakli i zabrinutost trenutnim nereprezentativnim sastavom parlamenta u kontekstu usvajanja ustavnih amandmana o pravosuđu.

Vlast deklarativno za reforme, ali ih ne sprovodi u praksi

U još jednom amandmanu koji su podneli poslanici grupe “Obnovimo Evropu”, na prvu tačku Bilčikovog izveštaja, u kojoj se pohvaljuje činjenica da je članstvo u EU ostalo strateški cilj Srbije, predlaže se dopuna, koja glasi: “Parlament primećuje da izjave o namerama zvaničnika Srbije često ne prate (konkretne) radnje”. Vlast se poziva da posvećenost evropskim integracijama dokaže na delima, a ne samo na rečima.

Više grupa primetilo je da je mesto šefa pregovaračkog tima Vlade Srbije upražnjeno od septembra 2019. godine, a poslanici socijaldemokrata naveli su da je tempo usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom mnogo sporiji nego što je Vlada prvobitno postavila kao cilj, uključujući i period pre pandemije COVID-19.

I liberali i socijaldemokrate predložili su amandmane o širenju anti-EU retorike koju sprovode mediji bliski vlastima i oni koji se finansiraju preko projekata iz državnog budžeta.

Poslanica Fon Kramon pozvala je Evropsku komisiju da prilagodi svoju metodologiju ocenjivanja napretka kandidata kako bi se registrovalo i “ozbiljno nazadovanje” određenih država.

Poslanici Fidesa pozitivno o vlasti, ostatak Evropske narodne partije podneo pohvalne ali i kritičke amandmane

Poslanici vladajuće mađarske partije Fides, Andor Deli, Kinga Gal i Andrea Bočkor, podneli su više amandmana u kojima se pohvaljuju rezultati vladajuće partije, uključujući posvećenost miru, stabilnosti i pomirenju u regionu i održavanje ravnoteže u reformama iz oblasti vladavine prava sa reformama iz drugih oblasti. Oni su pozvali na otvaranje svih tehnički spremnih pregovaračkih poglavlja.

Poslanici Fidesa takođe su podneli amandmane u kojima se pozitivno ocenjuju usvajanje akcionog plana za primenu Medijske strategije, proceduralna poboljšanja u radu parlamenta i priprema ustavnih amandmana. Predložili su brisanje dela člana kojim se poziva na istragu nerešenog slučaja u Savamali.

Drugi poslanici Evropske narodne partije (EPP), najveće grupe u Evropskom parlamentu, takođe su podneli nekoliko amandmana u kojima se pohvaljuju potezi vlade, poput osnivanja radne grupe za primenu preporuka ODIHR-a.

Pored nekoliko pohvalnih amandmana, sam izvestilac za Srbiju Vladimir Bičik je predložio i dopune sopstvenog nacrta u kojima se izražava zabrinutost zbog stanja u pravosuđu, medijima i borbi protiv korupcije. Bilčik je podneo amandmane kojima poziva vlasti u Srbiji da aktivnije i jasnije u javnosti demonstriraju svoju orijentisanost ka EU, a parlament se poziva da intenzivira rad na konstruktivnijoj radnoj atmosferi.

Poslanica EPP-ja iz Slovačke Mirijam Leksman izrazila je zabrinutost zbog pritisaka na medije i napade na novinare za vreme julskih protesta, dok je poslanica hrvatskog HDZ-a Željana Zovko u svojim amandmanima primetila disproporcionalnu vidljivost trećih država uprkos snažnim ekonomskim vezama Srbije i EU i pozvala Srbiju da zaštiti prava nacionalnih manjina.

Kako će proći glasanje?

Amandmane koji su značajno oštriji prema stanju u Srbiji će verovatno podržati pomenute tri grupe – socijaldemokrate, liberali i zeleni, kao i poslanici krajnje leve Ujedinjene evropske levice. Njima će u tom slučaju verovatno trebati podrška nekoliko nezavisnih poslanika, jer su grupe Evropske narodne partije, Evropskih konzervativaca i reformista i desničarskog Identiteta i demokratije do sada bile “popustljivije” prema SNS-u i situaciji u Srbiji. Međutim, iznenađenja su moguća.

Oštrina amandmana koje je podneo deo evropskih poslanika nadovezuje se na sve kritičniji stav koji više poslaničkih grupa već godinu dana ima prema situaciji u Srbiji. Predstavnici Evropskog parlamenta posredovaće u drugoj rundi pregovora vlasti i opozicije koja se očekuje na proleće.

Praksa nalaže da se broj amandmana koji je podnet na tekst rezolucije umanji dolaženjem to takozvanih kompromisnih amandmana. Sekreterijat Odbora za spoljne poslove i tim Vladimibra Bilčika će od prispelih nešto manje od 400 amandama izdovojiti one za koje bi mogla postojati većina za izglasavanje i ubaciti ih u izvorni tekst.

Povezani članci

Otvaranje novih poglavlja 11. ili 12. decembra

EWB

Vučić razgovarao sa Varheljijem o pomoći EU Srbiji i saradnji u suzbijanju COVID-19

EWB

Joksimović: Naš plan je da do 2021. budemo spremni za EU

EWB